Praktično još od pojave Windowsa počeo je da se razvija i alat po imenu RAD (Rapid Application Development). Osnovna svrha ovog alata jeste da smanji vreme potrebno za kreiranje aplikacija - na taj način što će omogućiti da se interfejs programa „složi” vizuelnim putem i da se uz to pripremi kostur za upisivanje čistog programskog koda. Ovakav način razmišljanja ima i te kako smisla pošto je ranije, još u doba DOS-a, procenjivano da se na izradu grafičkog korisničkog interfejsa trošilo skoro 70 procenata vremena upotrebljenog na razvoj aplikacije.

Najveći broj danas poznatih aplikacija razvijen je u komercijalnim programskim paketima. Ali, pošto je njihova cena previsoka za prosečnog kućnog korisnika računara koji voli da programira (i to ne samo u našim uslovima), nije na odmet pronaći alternative koje će omogućiti izradu programa bez potrebe da se plaćaju skupe licence.

Protara je besplatan razvojni alat za kućnu upotrebu koji će vam omogućiti baš to, ali i mnogo više. Sa njim se mogu kreirati aplikacije kako za desktop sisteme, tako i za PDA računare, kao i za različite specijalizovane prenosne uređaje. Program u sebi integriše praktično sve što je potrebno za izradu aplikacija, i to ne samo za jednostavnije primene, već i za aplikacije koje će koristiti baze. U program je integrisan debager koji dozvoljava praćenje promenljivih, definisanje breakpointa na kojima će se zaustaviti izvršenje programa itd. Zgodno je to što postoji i integrisani simulator mobilnih uređaja, pa se pomoću njega mogu debagovati i aplikacije pisane za ovu vrstu hardvera. Inegrisano okruženje za upisivanje skriptova omogućava lako i jednostavno programiranje, pošto se nakon dizajniranja interfejsa automatski generiše kostur programskog koda. Sintaksa programa opisana je u helpu i omogućava autokompletiranje započete komande, mada moramo da napomenemo i to da smo ovde imali problema jer help ponekad jednostavno nije hteo da se pojavi nakon poziva. Očigledno da postoje „bubice” koje treba otkloniti, pogotovu što smo u više navrata iskusili zaglavljivanje programa koje se dešavalo na različitim mestima. S druge strane, ne bi trebalo da imate problema prilikom pisanja koda, pošto je kao osnova iskorišćen Mozilla 1.5 JavaScript 1.5 scripting engine, koji se koristi i kod web aplikacija. Dakle, na raspolaganju su vam klasični JavaScript objekti, koji su doduše prošireni nekim specifičnim Protara objektima.

Aplikacije koje se pišu u ovom programu smeštaju se u jedan fajl sa ekstenzijom PTA. Ako se malo bolje pogleda, radi se o klasičnom XML fajlu, a jedino što ostaje izvan njega jesu one datoteke koje se po svom sadržaju ne mogu inkorporirati (kao što su, recimo, slike). Jedna od jačih strana Protare je rad sa bazama, što je implementirano preko virtuelne strukture baze podataka. Unutar programa mogu se definisati i indeksirati tabele koje tu ostaju sve do trenutka kada aplikacija krene da pristupa pravoj bazi podataka. Tada se u realnom vremenu vrši sinhronizacija strukture baze u programu sa pravom bazom na disku. Protara poseduje dva „interna drajvera” za baze - PBSQL drajver, koji se zasniva na SQLite endžinu, i ADO drajver. PBSQL je samostalni sistem koji je u velikoj meri kompatibilan SQL-92 sintaksom i ne zahteva eksterne database endžine ni na desktop ni na prenosnim (PDA) računarima. ADO drajver omogućava konektivnost sa MS SQL Serverom i MS Accessom, uz uslov da na računaru mora da bude instaliran MS ADO database engine.

Kada se konačno završi programiranje i dizajniranje, kompajliranjem projekta dobija se EXE fajl koji je praktično samostalan (sem ako se ne radi o aplikaciji koja poziva neke druge fajlove prilikom izvršenja). Sama aplikacija potpuno je besplatna i može se koristiti za kreiranje programa bez ikakvih ograničenja, dokle god se oni koriste u nekomercijalne svrhe. Ipak, autori su smislili dva načina kako da naplate svoj trud. Ako želite da pravite komercijalne aplikacije, program se mora platiti 89 dolara, i uz minimalno povećanu funkcionalnost, nosi naziv Protara Proffesional. Drugi način za „izvlačenje novca” od korisnika jeste plaćanje tehničke podrške. Help u programu je relativno štur i ukoliko ozbiljnije planirate da se pozabavite ovim alatom, vrlo je verovatno da ćete morati da kontaktirate tehničku podršku, pošto na Netu ne postoje gotovo nikakve informacije o njemu (što je u neku ruku i logično jer se radi o novom alatu). Registracija za dobijanje podrške je besplatna, ali da biste postavili pitanje morate da kupite tzv. „tikete”, čija se cena kreće od 30 dolara (za jedan tiket- -pitanje) do 300 dolara (za 20 tiketa).

Očigledno je da su ambicije autora programa velike, s tim što mislimo da su doneli neke kontradiktorne odluke vezane za naplatu svog truda. Povremeno zaglavljivanje svakako ne ide u prilog alatu za pisanje programa (kao uostalom ni bilo kojoj drugoj aplikaciji, samo što su ovde posledice mnogo drastičnije), i to je nešto čime proizvođač mora ozbiljno da se pozabavi.