Nove verzije popularnih „alternativnih” web browsera Firefox 3.0, Opera 9.5 i Safari 3.1.2 pojavile su se u relativno kratkom razmaku, i, prema rečima njihovih autora, svaki od njih baš je najbolji, najefikasniji i najbrži, što se uglavnom potkrepljuje rezultatima testova koji su izabrani tako da daju „vetar u leđa” sopstvenom favoritu. Izbor pretraživača najčešće je stvar ličnog ukusa i verujemo da će za većinu korisnika tako i ostati, a mi ćemo se pozabaviti novitetima koje ova trojka donosi, kao i pokušajem da opišemo njihovo ponašanje u svakodnevnom radu i uporedimo performanse koje sa sobom donose.

Safari 3.1.2

Jedan od tipičnih primera kako se friziraju rezultati vezani za performanse browsera dolazi nam iz Applea. Naime, prvo što vidite na stranici posvećenoj Safariju jesu uporedni rezultati testiranja performansi browsera, u kojima je Safari naprosto „oduvao” Operu, Firefox i Internet Explorer (kako u HTML, tako i u JavaScript performansama). Ove tvrdnje Apple izvlači iz rezultata paketa za testiranje performansi iBench, koji su razvili Lionbridge, VeriTest i PC Magazine, a od čijeg se daljeg razvoja odustalo, što Appleu ne smeta da ga nazove „najrespektabilnijim alatom za testiranje performansi pretraživača”. Kvaka u kojoj leži suština dobrih rezultata Safarija na iBench testovima jeste u tome što se oni oslanjaju na događaj onLoad, koji browser inicira kada je strana u potpunosti učitana, te test program smatra da tada treba da prestane s merenjem vremena, jer je program završio sa svim radnjama oko prikaza stranice. Međutim, Safari ovaj događaj tumači drugačije od svojih konkurenata - inicira ga pre nego što izračuna kompletan raspored elemenata stranice, čime upravo i stiče prednost na koju se autori bestidno pozivaju.

Izmene koje donosi Safari 3.1.2 uglavnom su sigurnosne prirode. Novi Safari otklanja propust u delu zaduženom za prikaz BMP i GIF slika koji je dosad omogućavao hakerima da, pomoću specijalno napravljenih slika, saznaju sve o aktivnim aplikacijama na računaru na kojem je program pokrenut. Takođe, sigurnosni propusti koji su omogućavali malicioznim sajtovima da u određenim situacijama izvrše proizvoljne programe na korisnikovom računaru, kao i da na desktop snime programe koje bi korisnik greškom mogao da pokrene, otklonjeni su u ovoj verziji Appleovog browsera. Možemo reći da Safari donosi najmanje noviteta od testiranih pretraživača, što se moglo i očekivati na osnovu neznatnog pomaka u verziji programa.

Mozilla Firefox 3.0

Na oficijelnoj stranici Firefoxa 3.0, na raspolaganju je, između ostalih, i lokalizacija za srpski jezik, te nas je ljubav prema maternjem jeziku povukla da upravo nju izaberemo za instalaciju. Ali avaj, pokretanje instalacije pred nas je izbacilo niz prozora sa kukama i kvakama, koje je bilo jednostavno nemoguće dešifrovati, tako da je prvi instinkt govorio da od instalacije treba odustati i instalirati uobičajenu englesku verziju. Ipak, radoznalost je bila jača i odlučili smo da vidimo da li ovako neslavan početak srpske lokalizacije ipak neće rezultovati nečim još gorim. Prvi korak po instalaciji, koja se svodila na slepo biranje dugmića, nije bio obećavajući - po startovanju programa pred nama se pojavio prozor koji je u sebi imao samo naslovnu liniju koja govori da je Mozilin Fajerfoks (kako je preveden na srpski) unapređen, dok su izostali bilo kakvi dugmići u prozoru, osim onog za zatvaranje u uglu, koji smo i upotrebili. Po zatvaranju navedenog prozora, Fajerfoks se konačno ukazao pred nama sa svom raskoši ćiriličnih menija. Osim instalacionog problema, Srpska lokalizacija Fajerfoksa se u daljem radu ponašala sasvim normalno, tako da smo kompletan proces testiranja sproveli nad njom. Komentarisati prevod na srpski jezik prilično je nezahvalan zadatak, ali možemo reći da je pokrio gotovo sve opcije programa i da prevodi nisu doneli naročitu dodatnu zabunu nama koji smo navikli da u svakodnevnom radu koristimo engleske verzije programa, tako da možemo reći da na prevod nemamo zamerki.

Što se izgleda novog Fajerfoksa tiče, on ne donosi ništa revolucionarno novo u odnosu na verziju 2, osim određenih promena u navigacionim dugmićima, što bi trebalo da doprinese udobnijem surfovanju. U inicijalnoj konfiguraciji browseru nedostaju dugmići za navigaciju na prethodnu (Back) i narednu (Forward) stranu, a dugmići za osvežavanje stranice (Refresh) i zaustavljanje učitavanja (Stop) su drugačije (prema našem mišljenju, ružnije) dizajnirani. Iz navigacionog bara izbačeno je dugme za pokretanje učitavanja stranice (Go), čija je upotrebljivost oduvek bila diskutabilna budući da svi dobro znamo da koristimo taster ’Enter’. Ovo dugme pojavljuje se samo dok se adresa ukucava, a na njegovom mestu sada se nalazi ikonica za brzo dodavanje stranice u favorite. Pošto dugmići za navigaciju napred/nazad nedostaju kod surfovanja, po njihovom naknadnom dodavanju na stranicu primetićete da je dugme za „nazad” veće od dugmeta za „napred” zbog češćeg korišćenja (ova kombinacija već je dobila ime „ključaonica” pošto vizuelno na nju podseća), kao i da umesto posebne istorije za napred i nazad sada postoji objedinjena istorija na desnoj strani „ključaonice”.

Jedna od novina Fajerfoksa 3.0 jeste funkcionalnost adresnog bara, koji, pored klasičnog unosa adrese, donosi i navigaciju unošenjem ključnih reči koje se nalaze u adresi, tagovima ili naslovu posećenih stranica (Page Title), što omogućava brže nalaženje već posećivanih stranica. Poboljšanju efikasnosti navigacije doprinosi i integracija dugmeta za kreiranje zabeleški (Bookmarks) u adresnu liniju u vidu diskretne zvezdice, a i sam sistem korišćenja i sređivanja zabeleški je unapređen.

Jak adut Fajerfoksa, u odnosu na ostale browsere, oduvek je bila proširivost putem plug-inova, ekstenzija i tema, čime je ovaj pretraživač lako dobijao hiljadu lica i novih funkcija. Sama platforma na kojoj se bazira proširivost Fajerfoksa nije previše izmenjena, ali je proces nalaženja i instaliranja ekstenzija unapređen. Naime, u prozoru za dodatke sada je moguće pretraživati dodatke na Mozillinom sajtu bez napuštanja prozora, što, u kombinaciji sa unapređenjima na samom sajtu, olakšava pronalaženje i dodavanje dodataka u Fajerfoks.

Broj sitnih unapređenja koja donosi Firefox 3.0 veoma je veliki, pa ćemo pomenuti samo nekolicinu. Deo za rukovanje downloadom programa sada omogućava i pretragu liste preuzetih datoteka, posećivanje strane sa koje je datoteka preuzeta, kopiranje linka i slično. Mehanizmi za zaštitu od „fišinga” i sličnih zlonamernih aktivnosti su unapređeni. Zahvaljujući korišćenju Cairo vector graphics library, koja je u stanju da koristi grafičku akceleraciju radi boljeg prikaz fontova, tekst je čitljiviji i konačno na nivou koji je postavio novi Internet Explorer. Dodata je i prečka za lozinke umesto iskačućeg prozora kod prethodne verzije, koja je manje napadna i omogućava vam da nastavite sa radom ignorišući ponudu da zapamtite lozinku. Otvorene tabove sada je moguće snimiti pre zatvaranja browsera, tako da sledeći put možete nastaviti sa radom tamo gde ste stali. Višestruka selekcija teksta i automatsko ubacivanje selektovanog teksta u polje za pretragu nesumnjivo su dodaci koji će naći puno poklonika kod novog Fajerfoksa. Lista se ovde ne završava, ali ostale promene definitivno ćete sami otkriti u svakodnevnom radu, u kom ćete odmah osetiti i veću brzinu i memorijsku efikasnost programa.

Opera 9.5

Verzija 9.5 za Operu predstavlja krupan korak unapred, možemo reći podjednako veliki kao što je prelazak Fajerfoksa na verziju 3. Sam datum pojavljivanja nove Opere izabran je tako da bude neposredno pre zvaničnog predstavljanja Fajerefoksa 3.0, sa očitom namerom da deo pažnje korisnika „vatrene lisice” privuče na sebe. U prilog ovim tvrdnjama govori i unapređenje adresne linije koju su autori nazvali Quick find, a koja zapravo donosi ponašanje slično Fajerfoksovom Awesome baru (nezvaničan naziv za adresnu liniju Fajerfoksa 3). Pored pretraživanja reči sadržanih u adresi i naslovu stranice, Quick find pretražuje i sam sadržaj stranice, što Mozillino rešenje ne čini. Takođe, vizuelni prikaz koji nudi Quick find deluje upečatljivije i lepše od Awesome bara.

Poštovanje aktuelnih web standarda i uvođenje novih prekonkurencija oduvek je bila karakteristika Opere, što se nastavlja i u verziji 9.5. Ova verzija donosi podršku za neke od HTML 5 tagova, kao i dobar deo CSS 3 standarda. Na Acid 3 testu, koji je Web Standards Project grupa kreirala za testiranje kompatibilnosti browsera sa DOM i JavaScript standardima, Opera 9.5 postigla je najbolji rezultat, 83 od 100 bodova. Drugo mesto na testu zauzeo je Safari 3.1.2 sa 75 bodova, dok se Fajerfoks 3 pokazao najslabijim u poštovanju standarda sa 71 bodom.

Brz razvoj web aplikacija zahteva i kvalitetan alat za razvoj i debagovanje, pa će se tako, počevši od verzije 9.5 Opere, isporučivati integrisana aplikacija za debagovanje HTML-a, CSS-a i JavaScripta nazvana Opera Dragonfly. Ovaj alat neodoljivo podseća na ubedljivo najbolju Fajerfoksovu ekstenziju za razvoj - FireBug. Dragonfly omogućava postavljanje prekidnih tačaka u JavaScript programe, izvršavanje programa korak po korak, pregled DOM strukture dokumenta i CSS-a stranice, što će programerima koji žele da svoje aplikacije osposobe za rad u ovom browseru znatno olakšati život.

Iako je glavna namena web browserâ da omoguće krstarenje Internetom, oni sami po sebi najčešće nisu integrisani sa internet portalima, što je tradicija koju Opera u verziji 9.5 pokušava da prekine. Servis nazvan Opera link omogućava registrovanim korisnicima Opere da sinhronizuju svoje bookmarkove, toolbar ličnih linkova, unose u speed-dial i zabeleške ne samo između računara, nego i između mobilnih uređaja koji koriste Opera Mobile ili Opera mini browser. Opera link omogućava i preuzimanje linkova iz drugih pretraživača, a za neke od budućih verzija planira se i mogućnost sinhronizovanja ostalih podataka specifičnih za browsere, kao što su zapamćene lozinke.

Iako Opera predstavlja jedan od najkompletnijih browsera na tržištu, ne možemo reći da je u potpunosti prihvaćena od strane velikih web kompanija, koje se ne trude uvek da svoje aplikacije rade u Operi. Tako, na primer, Gmail sasvim dobro radi u Operi, ali ako pokušate da otvorite neki spreadsheet iz Google Docsa, bićete obavešteni da vaš browser ne spada u listu podržanih. U nekim slučajevima dovoljno je samo ignorisati upozorenje da program nije podržan, pošto aplikacija, u svakom pogledu sasvim korektno radi, a autori se samo preventivno ograđuju od eventualnih problema sa kompatibilnošću. U svakodnevnom radu Opera je pokazala pristojnu brzinu, te smo uživali u sitnicama kao što su preview tabovi dok je strelica iznad njih, jednostavna smena tabova korišćenjem desnog dugmeta miša i točkića, organizacija stranica pomoću prozora Quick dial i sličnih sitnica koje su svojstvene Operi. Jedino što je kvarilo utisak bila je smanjena stabilnost, što je rezultovalo sa nekoliko iznenadnih „pucanja” programa, koji nam je po restartu ipak omogućio da povratimo situaciju od pre prekida. Uprkos činjenici da je prepuna različitih mogućnosti koje ovde ne možemo nabrajati i kojih ima daleko više nego u osnovnoj verziji druga dva browsera, Opera je zbog brzog pokretanja i renderovanja stranica uvek odavala utisak malog i kompaktnog pretraživača.

Testovi

Sa sve većom zahtevnošću web aplikacija, pitanja potrošnje memorije, brzine renderovanja stranica i izvršavanja JavaScriptova postala su nešto što browseri ne mogu ignorisati. Svaki od ovde opisanih pretraživača doneo je određena unapređenja u ovim oblastima, tu i tamo napominjući da upravo on ima najbolje performanse od svih konkurenata. Nama ništa drugo nije ostalo nego da marketinške tvrdnje proverimo i predstavimo vam brojke, koje jasno pokazuju koji browser vlada u kojoj kategoriji.

Prva od stvari koje smo izmerili jeste vreme potrebno za pokretanje programa, i to u situaciji posle restarta računara (Cold start) i u situaciji kada je browser već učitavan (Warm start). Rezultati su dati u tabeli 1 i u oba slučaja najbrži je bio Safari, iza njega sledila je Opera, dok je Fajerfoksu bilo potrebno približno dvostruko više vremena za pokretanje nego Safariju.

Kada jednom pregrmimo pokretanje browsera, sledeće što nas interesuje jeste brzina renderovanja stranice i izvršavanja JavaScripta. Za testiranje brzine izvršavanja skriptova koristili smo SunSpider test, koji temeljno prolazi kroz najbitnije aspekte jezika JavaScript i meri njihovu brzinu u nekoliko prolaza, što na kraju rezultuje dosta preciznim rezultatom. Kada je brzina renderovanja stranice u pitanju, oslonili smo se na test kreiranja tabele 50 x 50 ćelija korišćenjem DOM pristupa, koji je na raspolaganju na popularnom sajtu Quirksmode.org. Na kraju, Javascript Progressive Raytracer test predstavlja kombinaciju testiranja brzine izvršavanja skripta i postavljanja velikog broja DIV elemenata na stranicu (slika se formira od preko 59.000 DIV-ova). Kada je SunSpider test u pitanju, Fajerfoks se pokazao najbržim, Safari je bio odmah iza, dok je Opera imala najlošije rezultate. Međutim, kod DOM 1 testa, Fajerfoks je bio čak tri puta sporiji od Safarija, dok je Opera bila „svega” dva puta sporija od Safarija. U finalnom testu, koji je izuzetno računski i memorijski zahtevan, Opera je bila najbrža, Safari je bio odmah iza, dok se Fajerfoks totalno obrukao rezultatom preko 16 puta lošijim od Opere.

Na kraju, potrošnja memorije je još jedna bitna karakteristika koju smo stavili pod lupu. U tu svrhu napravili smo dva testa. U prvom testu, u browserima smo otvorili po 10 tabova sa stranicama različitog sadržaja, od onih prepunih AJAX-a, preko onih sa Flashom, do onih sa video sadržajima. Rezultati u Tabeli 3 pokazuju da u ovim slučajevima Fajerfoks troši neznatno manje memorije od Opere, ali zato Safari troši za trećinu više od svojih konkurenata. Drugi test je isti onaj koji smo koristili za merenje brzine - Raytracer. Kod ovog testa, kao i po pitanju brzine, ubedljivo je najbolja bila Opera, dok se Firefox opet pokazao znatno lošijim od konkurenata.

• • •

Posle svega testiranog i godinama viđenog, stiče se utisak da kod nas veoma primenljiva dosetka „nije važno šta znaš, već koga znaš” nije strana ni u svetu browsera. Tako, vidimo da Opera, kao pretraživač koji već godinama donosi inovacije i kvalitet u svet surfa, i dalje ostaje na marginama popularnosti, dok se drugi sa godinama zaostatka hvale nečim što je kod Opere davno viđeno i već uveliko prevaziđeno.

Fajerfoks u trećoj generaciji donosi uglavnom ispravku nedostataka koji su „dvojku” doveli do granice upotrebljivosti, uz nekoliko interesantnih novina, koje su marketinški naduvane kao nešto revolucionarno, a to definitivno nisu. Safari, opet, donosi pečat Applea na Windows desktop uz solidne performanse. Hoćemo li vam onda reći koji je to browser najbolji za vas? Naravno, to je onaj koji instalirate i odmah po pokretanju osetite kao svoju lađu za surf uzburkanim Internetom. A taj možda i nije među ova tri o kojima smo pisali, ko zna...