Mislimo da nema boljeg načina da se ovaj tekst započne od citata samog autora programa - „Oduvek sam voleo animaciju. Kao dete pokušavao sam da animiram nešto sa nacrtanim sličicama u notesu, ali rezultati su bili nezadovoljavjući. Danas, kompjuteri mnogo olakšavaju proces animacije. Imao sam sreće da naletim na Pencil Planner Patricka Corrierija, program za testiranje animacije skeniranih sličica. Odlučio sam da ga koristim kao osnovu i unapredim u novi program za vektorsku i bitmap animaciju...” Ukratko, to je bio proces nastanka nove aplikacije koja nam pomaže u animiranju.

Pencil nije napravljen da imitira web orijentisane programe za animaciju, kao što je Adobe Flash, gde se animacija vrši tweeningom (program sam deformiše vektor po zadatim ključnim frejmovima), nego se oslanja na provereni princip onion skinninga. To je proces animacije gde animator, dok crta (čitaj: animira), može da vidi nekoliko frejmova animacije unazad i to mu pomaže da samo docrta promene koje slede u narednom frejmu u sekvenci. U tradicionalnoj animaciji, individualni frejmovi filma početno su crtani na papiru od tanke opne luka koji je osvetljivan lampom. Animatori, koji su bili zaduženi za crtanje međuscena, samo su dopunjavali frejmove koji slede, jer su imali osnovu koja se providi preko papira na kom crtaju, da bi na kraju imali što tečnije pokrete. U kompjuterskom softveru ovakav efekat postignut je prikazivanjem frejmova providno i grupno (po principu „jedan preko drugog”). Prvi alat koji je koristio ovakav način rada bio je famozni Deluxe Paint sa računara Amiga, a pamtimo i Disney Animation Studio.

Dokument u Pencilu organizovan je na nivou lejera (slojeva), i tu je: bitmap slika, vektorska slika, zvučni efekat i kamera. Timeline prozor u dnu aplikacije prikazuje lejere na kojima su, po pokretanju aplikacije, odmah postavljeni vektorski i bitmap lejer (u zavisnosti od želje i zahtevnosti animacije možete ih dodati još). Svaki lejer ima traku koja omogućava promenu funkcije lejera preko perioda vremena u Timelineu ili traci koja prikazuje vreme animacije. Funkcija lejera menja se dodavanjem markera na određenom frejmu na vremenskoj traci, koji sa sobom nosi informaciju o ponašanju i prikazu odabranog lejera. Za lejere svaki key-frame je druga slika, dok je kod kamere objekta on samo skup parametara funkcionisanja kamere. Kamera pomaže u definisanju radne površine na kojoj se dešava animacija, jer ona ide u beskonačnost u svim pravcima, a vama će sigurno zatrebati kadridanje po određenim uglovima gde se radnja trenutno dešava. Sve ovo, naravno, možete raditi po svakom key-frameu, gde program sam vrši interpolaciju prelaza, praveći ih „mekšim”, pa samim tim dobijate na dinamici čestim kadriranjem u okviru radne površine.

Od alatki za crtanje, bez kojih nema animacije, imate na raspolaganju one osnovne - tanke olovke, četkice, vektorske olovke, linije, poligone... Naravno, niko vam ne brani da frejmove crtate na papiru, skenirate ih i uvezete u program preko nekog od podržanih formata. Drugi način je da osnovne frejmove crtate u programu u kojem ste navikli, uvezete ih u Pencil i onda dalje animirate po osnovnom frejmu. Podrška za zvuk je bazična. On se dodeljuje zasebnom lejeru sa key-frameom u jednom od podržanih formata. U Windowsu je to WAV, a na Mac platformi podržani su svi formati koje QuickTime može da otvori.

Svoj rad možete snimiti u internom Pencil formatu ili eksportovati kao sekvencu PNG slika, kao Flash filmić ili kao QuickTime video na Macu. Za kraj moramo napomenuti i to da je Pencil opensource program, što znači da je potpuno besplatan za krajnjeg korisnika. Trenutno je aktuelna verzija 0.4.4b, i kao tako mlad projekat nudi mnogo funkcionalnosti.