Kada se bolje pogleda stanje na tržištu web kamera u Srbiji, dolazi se do zaključka da je najbogatiji i najzastupljeniji low bugdet segment, u kojem cene uređaja ne prelaze 20 evra. Srednja klasa takođe je popularna, uglavnom modeli Creativea, dok je najviša rezervisana samo za prave entuzijaste koji su spremni da plate više od 70 evra i u koju spadaju skupe Microsoftove i Logitechove kamere. Kako se dostupnost brzog interneta bude još više širila, tako će sigurno porasti i apetiti korisnika u Srbiji za što boljom web kamerom. Do tada nam ostaje da iz ogromne ponude jeftinih kamera izaberemo najkvalitetniju.

Omega Web cam and headphones set

Uređaje tajvanske kompanije Omega već smo imali na testu, a utisci su bili sasvim povoljni. Početni skepticizam prilikom prvog pogleda na njihove web kamerice bio je prisutan kao i uvek kada na testu imamo modele ove klase. Krenućemo od najslabije kamerice, koja ima najbogatije pakovanje. Omega Web cam and headphones set je model koji može zadovoljiti isključivo korisnike sa minimalnim zahtevima, kojima je jedino bitno da osoba sa kojom četuje vidi njihovu sliku, tačnije video, bez obzira na kvalitet. Sama kamera izgleda simpatično, mada poprilično nedorađeno. Gumirana plastika od koje je izrađena deluje prilično tanko. Kamera se može rotirati u svim pravcima, ali izgleda kao da će svake sekunde otpasti sa postolja, što se, naravno, nije dogodilo. Postolje dozvoljava upotrebu uređaja na stolu, ali isto tako i pričvršćivanje na LCD monitor ili notebook. Na kameri se standardno nalazi snapshot taster, a oko sočiva je prsten za izoštravanje. Maksimalna rezolucija je prilično skromnih 300 kilopiksela, a najbolji utisak prilikom korišćenja ostavila je rezolucija od 320 x 240 piksela u 30 FPS. Naravno, moguće je povećati rezoluciju, mada se samo dobija kontraefekat i gubi se na frejmovima. Slika koju daje ova kamera sasvim odgovara najnižoj klasi, mutnjikava je i povremeno ima problema sa bojom. Naravno, za normalno korišćenje potrebno je pozadinsko osvetljenje jer je u protivnom potpuno neupotrebljiva. Sve Omega kamere na testu koriste gotovo identične aplikacije koje omogućavaju osnovna podešavanja parametara slike poput osvetljenja, kontrasta, balansa belog. Ono što čudi jeste podatak da je jedina kamera koja poseduje neke naprednije softverske funkcije upravo ova najslabija. Pre svega tu je face tracking, koji nije najprecizniji jer zna da prilikom fokusiranja lica izbaci deo glave iz kadra. Drugi napredniji segment su grafički dodaci poput ramova ili efekata koji se dodaju slici (recimo, mozaik i skeč). Uz samu kameru u ovom pakovanju dolaze i sasvim solidne slušalice sa ugrađenim mikrofonom i regulacijom jačine zvuka na samom kablu. Povezivanje kamere sa računarom obavlja se putem USB porta, i to sporijeg, 1.1.

Omega C33

Druga kamera je model C33 koji je identičan A4Techu PK-7MA koji smo već testirali (SK 11/2007). Omegina kamera jedino nema LE-diodu iznad sočiva, tako da ćemo samo ukratko ponoviti već rečeno. Kamera se nalazi na teleskopskom držaču i veoma je pokretljiva, tako da se sasvim fino može podesiti po želji korisnika. Postolje je stabilno i sa donje strane obloženo sunđerom kako se ne bi klizalo po stolu. Na kameri se nalazi snapshot taster i točkić za izoštravanje, koji je tik ispod sočiva i poprilično je mali, što nije najsrećnije rešenje. Kabl je dovoljno dugačak, tako da nećete imati problema čak i ako vam je kućište daleko od radnog stola. Kvalitet prikaza prijatno nas je iznenadio. Rezolucija od 480 kilopiksela nije puno obećavala, ali se ispostavilo da je sasvim dovoljna za prosečnog korisnika. I ugrađeni mikrofon bio je na visini zadatka.

Omega C14

Sledeći model identične rezolucije i performansi kao pređašnji je C14. Ipak, dizajnerski je potpuno drugačiji i više će odgovarati korisnicima prenosnih računara. Kamera je prilično mala i mobilna, mada se može koristiti i u desktop varijanti. Izrađena je od čvrste plastike, kao i sam držač, koji se po sistemu štipaljke kači na notebook ili LCD monitor. Od dodataka tu je jedino šest LE-dioda, koje donekle pomažu kada je osvetljenje u prostoriji slabo. One se automatski pale kada senzor „oseti” da nema dovoljno svetla oko korisnika.

Sada dolazimo do najviše klase kamera koje Omega trenutno ima u ponudi. Oba modela jednaka su po specifikacijama i performansama, a razlikuju se jedino u samom izgledu.

Omega C31

C31 je možda vizuelno i najsimpatičnija kamera na testu, sa zanimljivim izborom boja. Ipak, izrađena je od tanke plastike i izgleda prilično jeftino i krhko. Ono što popravlja utisak jeste odlično postolje, koje podseća na ona kod skupih Logitechovih modela. Masivno je, ali i savitljivo kako bi se što bolje pričvrstilo za monitor ili prenosni računar, mada može da stoji i na stolu. Takođe, postolje je gumirano kako ne bi oštetilo monitor. Veza između kamere i nosača nije najbolja, pa je preporučljivo dobro proveriti da li je dobro stegnuta za postolje kako ne bi ispala tokom rada. CMOS senzor je rezolucije 1,3 megapiksela. Kvalitet slike je mnogo bolji nego kod prethodnih modela i opravdava neznatno višu cenu uređaja. Radne rezolucije kreću se od 320 x 240, preko preporučljivih 800 x 600 i 1024 x 780, čak do 2569 x 1920 što nije od neke veće koristi. Automatsko fokusiranje i podešavanje boje prilično je brzo čak i pri slabijem osvetljenju. Aplikacija koja dolazi uz jače modele malo je naprednija, ali se mnoge od funkcija ne mogu koristiti zbog ograničenja same kamere.

Omega C91

Poslednja kamera na testu je C91. Na prvi pogled izgleda najkvalitetnije i najozbiljnije, mada je izrađena od izuzetno tanke plastike. Prilikom upotrebe snapshot tastera ona ne krcka, a prsten za izoštravanje je ubedljivo najbolji. Postolje je identično onom na C31, a sama veza mnogo čvršća i sigurnija. Tu je još i šest IR dioda za kvalitetnije četovanje u prostorijama sa slabijim svetlom.

Sumirajući utiske, dolazimo do zaključka da best buy opcije predstavljaju modeli C33 i C91. Ni ostale kamere nisu lošije, već su neka zanimljiva rešenja ili dodaci prevagnuli da damo prednost pomenutim uređajima.