Iako je klasično testiranje monitora svrha ovog dela rubrike i na to ste navikli, ovog puta koncentrišemo se na tematiku samog testiranja monitora, koju provlačimo kroz tekst kada god možemo - vrednost digitalne (DVI) konekcije, odnosno njeno direktno poređenje sa analognom. Stoga smo na test uzeli monitore „blizance”, tj. iste modele koji poseduju, odnosno ne poseduju DVI port. Odabrali smo dva proizvođača, LG i Acer, i dve najzastupljenije veličine - 19 i 22 inča. Devetnaestice spadaju u niži cenovni segment, dok je dvadesetdvojkama cena u opadanju i polako postaju pristupačne širem auditorijumu.

VGA (Video Graphics Array) konektor, poznat još kao RGB (Red/Green/ Blue) i D-sub 15, prenosi analogne video signale (crvenu, zelenu, plavu boju, horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju) od grafičke karte do monitora zajedno sa signalom DDC2. Display Data Channel (DDC) je digitalna konekcija između grafičkog adaptera i monitora preko koje je moguće podešavati brightness, contrast, pivot... i daje informacije o monitoru (naziv, podržane rezolucije i osveženja), što je i razlog što se pojam drajvera za monitor obesmislio. Nijedan monitor nekoliko godina unazad ne zahteva drajver da bi radio, zaboravite ga - grafičke kartice sve automatski prepoznaju i omogućavaju modove i rezolucije do granice mogućnosti kojima raspolaže monitor. Automatika zaista radi 100% kako treba, što je prilično redak slučaj kada su računari u pitanju.

DVI (Digital Visual Interface) standard je razvijen kako bi se kvalitet prikaza doveo na znatno viši nivo kod digitalnih uređaja kao što su LCD monitori i digitalni projektori. Uveden je 1999. godine kako bi prenosio nekomprimovani digitalni video signal do uređaja za prikazivanje, u našem slučaju monitora. Za razliku od analogne konekcije koja šalje signal u linijama, kod digitalne se oni prenose kao binarni podaci. Kada se slika prikazuje u prirodnoj rezoluciji, svaki broj biće iščitan i zatim primenjen na svaki piksel ponaosob. Na ovaj način svaki piksel u izlaznom baferu grafičke karte odgovara tačno jednom pikselu na monitoru, dok kod analogne konekcije, zbog „linijskog” prenosa, kao i zbog električnog šuma, može doći do interferencije među pikselima, čime se kvari kvalitet slike, javljaju duhovi, treperenje itd. Postoje tri tipa DVI konektora: DVI-I, DVI-D i DVI-A. Prvi u sebi sadrži klasičan analogni (VGA) i digitalni signal, pa se na njega može primeniti tzv. DVI adapter, i takvi su svi na modernim grafičkim karticama. Drugi, DVI-D, ima manje pinova i daje samo digitalni signal. Takvi su najčešće oni na monitorima koji imaju DVI ulaze i nemaju potrebe za analognim signalom. DVI-A bi trebalo da postoji, ali još se nismo sreli s njim (niti žalimo zbog toga) i sposoban je da prikaže samo analogni signal. DVI-I i DVI-D postoje u single link i dual link verziji. Prvi su sposobni da provedu do 3,7 Gbit podataka u sekundi, dok su dvolinkni sposobni da proguraju preko 7,4 Gbit/sec. Sve novije grafičke kartice i ekrani rezolucija preko 1600 x 1200 imaju Dual-Link DVI-I i DVI-D konektore da bi omogućili rezolucije do 2560 x 1600 pri 60 Hz.

Pređimo na monitore... LG „klan” predstavljaju modeli L194WT i L194WS. Već po oznakama vidi se da su u pitanju devetnaestice. Razlika se na prvi pogled, kao što smo rekli na početku, ogleda samo u (ne)posedovanju DVI konektora. Postolje je čvrsto, sivocrnih nijansi, kružne forme, iako se nagib plastike spreda ka pozadi širi, pa izgleda kao da je jajastog oblika. Na njega se postavlja nosač crne boje izrađen od savitljive rebraste plastike, a u čije se ležište ubacuje sam ekran. Iako je postolje čvrsto, oba monitora tresu se kada ih dodirnete, što dolazi do izražaja kada želite da pristupite meniju, odnosno pritisnete tastere. Ivice ekrana veoma su tanke i ne sadrže ništa sem osnovnih informacija poput oznake proizvođača, modela i značenja tastera koji se nalaze na poleđini a na prvi pogled se ne vide. Pozadina je crne boje, naborana i na njoj se nalazi pet tastera za navigaciju kroz meni i uključivanje/isključivanje monitora. L194WS ima obavezna dva konektora, D-SUB 15 za prijem signala i strujni zarad napajanja. Kod modela L194WT ta je brojka povećana za DVI-D konektor.

Interesantno je primetiti da završna obrada nije ista kod ova dva naizgled vrlo slična modela. Još interesantnije je da je bolji utisak ostavio S(labiji) model, kod kojeg uvijanje plastike i „pucketanje” nisu bili toliko izraženi kao kod modela sa oznakom T. Meni je identičan i ne poseduje nikakve napredne opcije za podešavanje slike pored standardnih (brightness, contrast, gamma, color...). Izuzev kontrasta, ostale specifikacije su klasične i iznose 5 ms, 300 cd/m², ugao gledanja od 160 stepeni po obe ose. Zato je kontrast neverovatan (bukvalno) - možda i možemo da poverujemo u 2000:1 za L194WT, ali smo sigurni da L194WS nema kontrast 5000:1! Verujemo da je u pitanju štamparska greška.

Acerovu porodicu čine modeli AL2216Ws i AL2216Wsd, a DVI-D konektor poseduje ovaj drugi. Pametniji će zaključiti da kod Acera malo slovo „d” u oznaci govori o prisustvu digitalnog konektora, dok slovo „s” ukazuje na srebrnu boju na masci - kada ga nema, monitor je skroz crn. Beo sigurno nije, proizvođači monitora odavno su zaključili da bele, tzv. ivory monitore više niko ne želi - sada je u modi silver/black varijanta.

Oba monitora spadaju u višu klasu. Na to ukazuje rezolucija od 1680 x 1050 tačaka i horizontalni ugao gledanja za 10 stepeni veći nego kod malopre pomenutih LG-jevih modela. Ostatak je sličan i ogleda se u vidu identične svetline od 300 cd/m², odziva od 5 ms i vertikalnog ugla gledanja, dok je kontrast znatno realnije postavljen i iznosi 700:1. Spoljni izgled ovih „blizanaca” veoma je karakterističan za Acer. Relativno tanke linije svetlosivog okvira „stepenikom” se spajaju sa crnom pozadinom ekrana, koja ima izbočinu na sredini, izrezbarenu radi hlađenja, u čijem dnu se kriju konektori za povezivanje sa kompjuterom i strujnom utičnicom. Kao i kod LG-ja, u zavisnosti od modela mogu postojati dva ili tri konektora.

Prednju masku krase oznaka modela i proizvođača, a u sredini donje ivice je, kao zalepljen, „modul” koji sadrži pet tastera iste veličine namenjenih kontroli monitora. Postolja su trapezastog oblika i dobro rade svoj posao. Postoji blagi luft kada pomerate monitor levo-desno, između nosača i postolja, što je zapravo vezano za nešto lošiju izradu nego za ozbiljan problem. Uvijanja ima više nego što bismo voleli, ali je završna obrada ipak na višem nivou nego kod LG-ja, jer oba monitora imaju iste nedostatke.

Po podizanju Windowsa i omogućavanju prikaza na oba ekrana, razlika je odmah uočljiva. Iako su monitori, prema njihovom meniju, identično podešeni, slika na L194WT sadrži više žute boje, dok je ona na L194WS hladnija i više plava. Interesantno je primetiti da je bela ipak belja kod monitora sa oznakom T, dok kod modela S ona ima više primesa žute. Sledeća stavka za koju smo primetili da nije dobro podešena kod modela sa analognom konekcijom jeste nedostatak oštrine, što znači da automatsko podešavanje od početka sliku nije podesilo kako treba. Postavili smo internet stranicu koja je bila u kombinaciji slika i teksta i ponovo pustili automatsku kalibraciju. Rezultat je bio znatno bolji, iako je bilo malih razlika u oštrini između leve i desne polovine ekrana. Ovo nas navodi na poznati zaključak: automatsko podešavanje slike na TFT monitorima treba uključivati kada je slika na ekranu kontrastna i puna različitih detalja. Ukoliko „opalite” Auto na jednoličnoj fotografiji, sve su šanse da automatika neće dobro uraditi posao. Kod monitora koji koristi DVI vezu nema tog problema, informacije se prikazuju mnogo oštrije jer DVI protokol tačno definiše boju svakog piksela posebno i ne meša ih. Stoga, kada se koristi DVI veza, monitori ni ne dozvoljavaju podešavanje slike u smislu njenog pomeranja - ona je u startu savršeno podešena i korisnik nikako ne može da je poboljša.

Kod Acerovog modela sve je ovo još izraženije. Zbog veće dijagonale i većeg broja piksela, sve mane analogne konekcije su pojačane. Default podešavanja za AL2216Ws braću rezultuju skoro identičnom koloritom na prvi pogled - kod oba slika malo „vuče” na zeleno, što nas uverava u dobru kontrolu kvaliteta kod ovog proizvođača. Međutim, oštrina se dijametralno razlikuje. Iako slika na AL2216Ws deluje prilično oštro, sve pada u vodu kada se pogleda AL2216Wsd jer tek onda shvatite šta zaista znači oštro.

Automatika je opet malo podbacila, pa se treba ručno pozabaviti komplikovanim opcijama nameštanja „faze i kloka” i tek se onda može doći do zadovoljavajućeg rešenja. Ipak, nikad to nije i ne može biti oštro kao kad se koristi DVI veza. Pri tome, na analognom modelu se zbog visoke rezolucije naziru i duhovi, kao i blago podrhtavanje kontrastnih detalja. Rezolucija 1680 x 1050 definitivno nije za analogni signal. Interesantno je napomenuti da su sve pomenute razlike blaže kada se koristi analogni ulaz kod AL2216Wsd, što nam ukazuje na nešto bolji kvalitet elektronike kod modela sa DVI ulazom nego kod modela bez istog. Logično bi bilo suprotno.

Vredi prokomentarisati i bezobrazne specifikacije kontrasta na LG monitorima. Ako L194WS ima kontrast 5000:1, onda Acerovi modeli imaju barem 10.000:1, ako ne i 15.000:1 i to u startu, bez ikakvih podešavanja. Onih 2000:1 na L194WT takođe nema smisla i nije nam jasno zašto LG piše ovakve stvari. Samsung voli da preteruje po pitanju brzine panela, valjda LG sada kontrastom uzvraća udarac. Sumnjamo da su Acer i drugi proizvođači „glupi” što pišu specifikacije koje su tačne ili bar mnogo tačnije u odnosu na konkurente. Uostalom, ovo će oceniti tržište, iako ne verujemo da Acer od ovoga ima koristi, bar ne među prosečnim korisnicima. Takvi teško da znaju šta sve te brojke znače i često kupuju samo na osnovu specifikacije. Kada kasnije shvate da su ih proizvođači „malko obmanuli”, najčešće je kasno. Reprodukcija i kvalitet boja ne razlikuju se od modela do modela, bilo da se koristi VGA ili DVI konekcija. Sitne razlike postoje, ali više zavise od kvaliteta konkretnog panela nego od tipa veze.

Sve u svemu, DVI konekcija daje oštriju sliku i jednostavnije se koristi, ali je analogna daleko od neupotrebljive. Ukoliko marite za kvalitet slike, preporučujemo monitor sa DVI ulazom. Iako smo na početku testa bili skeptični i očekivali da nekoliko hiljada dinara nije opravdano za doplatu za „digitalni monitor”, sada smo uvereni da jeste. Na monitorima većim od 22” „preporuka” prelazi u „obavezu”. Analogni signal jednostavno nije dorastao visokim rezolucijama savremenih TFT ekrana - sve preko 1280 x 1024 je previše.

Pre zaključka, hteli bismo da naglasimo još nešto. Kada birate monitor sa DVI ulazom, posebno one sa većim rezolucijama i dijagonalom, probajte da izaberete model koji podržava i HDCP (High-bandwidth Digital Content Protection). Svi HD-DVD i BluRay filmovi imaju ovaj vid zaštite i nemoguće ih je gledati na bilo kakvom „izlaznom uređaju” koji ne podržava ovaj standard. Pod ovim se podrazumevaju i monitori i televizori, ali i projektori. Ukoliko već kupujete monitor koji podržava HD rezolucije, pobrinite se da može i da prikaže HD sadržaj.

Sa VGA vezom slika je upotrebljiva, ali osuđena na nekakav kompromis. Smetnje su manje izražene kod monitora sa manjom dijagonalom, ali kako dijagonala raste tako se povećava i gubitak kvaliteta.