Posle bezmalo tri godine od pojavljivanja prvih dual core procesora, pred nama je i prvo takvo „budžetsko” rešenje - Intel Celeron Dual Core E1200. Naravno, Celeron procesori uvek su zastupali jasnu politiku Intela - kompromis u brzini zarad što povoljnije cene, a na nama je upravo da otkrijemo kakav će uticaj još jedno polovljenje keša imati na performanse. Intelu ovo izgleda prelazi u naviku, jer im je ovo treće smanjivanje keša za nepunih godinu dana, na istom jezgru. Posle serije procesora E4000 Core 2 Duo koja je od originalnih 4 MB čipa Conroe i Core 2 Duo E6000 procesora dobila na korišćenje 2 MB, i Pentiuma serije Dual Core E2000 koji su istim postupkom spali na ukupno 1 MB drugostepene keš memorije, sada smo dobili Celerone serije E1000 koji raspolažu sa svega 512 KB deljenog keša, o koji će se „otimati” dva jezgra. Naravno, Intel nije napravio novi čip, već je iskoristio postojeći Allendale kojem kompletna keš memorija nije funkcionalna ili je njen deo deaktiviran u fabrici. Zadržan je takt magistrale od 800 MHz, svi potrebni setovi instrukcija i krenulo se od 1,6 GHz. Ovaj procesor dobio je ime Celeron Dual Core E1200. Intel ga je jasno odvojio od postojeće serije 400 Celeron procesora i pridodao jačim serijama modela Pentium Dual Core i Core 2 Duo.

Osim smanjenog keša, na ovim procesorima nema neprijatnih iznenađenja, pa nema šta ni da se preterano doda na priču o novom Celeronu. Ipak, i to može da bude više nego dovoljno jer je praksa pokazala da Core arhitektura poprilično zavisi od količine keša. To govori i konstantno povećanje ove memorije na novim high end i mid range modelima, konkretno i skok na 6 MB kod novih Core 2 Duo E8000 procesora.

Naravno, mi smo po našem običaju testirali procesore koje rade na istom radnom taktu u pokušaju da utvrdimo koliko je novi Celeron usporen smanjenjem keša, tj. koliko znači uvođenje drugog jezgra u jedan budget procesor. Tako su se pored Celerona E1200 na testu našli i Pentium Dual Core E2140 (1,6 GHz, dual core, FSB 800 MHz, 1 MB L2 keš memorije) i Celeron 420 (1,6 GHz, single core, FSB 800 MHz, 512 KB keš memorije).

Posle standardne serije naših testova, postaje očigledno da je zaostatak novog procesora najveći u igrama, a najmanji u ozbiljnijim aplikacijama - Photoshopu, 3DS Maxu i „biznis” aplikacijama. Igre, znamo to odranije, prosto obožavaju L2 keš, zbog čega ovaj Celeron ni na daleko višem taktu ne bi uspeo da dostigne procesore više klase. S druge strane, u aplikacijama koje ne zavise od keša, one koje „preferiraju” snagu procesiranja a na koje najviše utiče broj jezgara i radni takt, pokazale su male razlike u odnosu na Pentium E2140.

Posmatrano u drugom smeru, u poređenju sa Celeronom 420, nova „keleraba” je u svakom pogledu superiornija, mada je ponekad razlika manja nego što smo očekivali. Drugo jezgro ponekad donosi 50% ubrzanja, ali je povremeno ta razlika svega 5%.

Overklok sposobnosti testiranog primerka su više nego dobre, ali na to smo već navikli kada je Core 2 arhitektura u pitanju. Mada, moramo naglasiti da ne treba da očekujete čuda u igrama, tako da, za razliku od Pentiuma E koji overklokovan može da „potera” skoro svaku igru, Celeron E1200 će i na preko 3 GHz biti sputan manjkom keš memorije.

No, era jednojezgarnih procesora se i bez obzira na ovo definitivno bliži kraju. Lako je moguće da su Celeroni serije 400 poslednji Intelovi desktop procesori s jednim jezgrom. Trenutak kada ćemo svi preći na multicore procesore sve je bliži, a tome u prilog ide i optimizacija softvera koja sve bolje iskorišćava potencijale dodatnih jezgara.

Trenutna cena ne ide na ruku Celeronu E1200, jer je postavljen između Intelovih serija 400 i E2000. Zbog nedovoljne efikasnosti drugog jezgra u određenim situacijama, dešavaće se da će ga Celeroni 430 i 440 povremeno prestizati iako su jeftiniji. Ovo nije ništa novo, ranije smo u nebrojeno mnogo testova često viđali jednojezgarne procesore na višem taktu kako „tuku” skuplje multicore modele sa manje megaherca. Jednostavno, optimizacija softvera još nije dovedena do tog nivoa da jezgro viška uvek znači i mnogo bolje performanse. Konačno, ovo znači da Celeron E1200, iako generalno najbrži, nije u svakom pogledu bolji od svoje single core braće. Svega 512 kB nije dovoljno da se dva jezgra „razmašu” u meri koliko je to moguće kada drugostepeni keš ima kapacitet od jednog ili više megabajta.

S druge strane, za približno 1000 dinara više možete kupiti Pentium Dual Core E2140 koji radi na istom radnom taktu i već u startu je brži toliko da opravdava svoju cenu. Kada se overklokuje, tada ovaj procesor postaje jedan od najboljih „bang for buck” i najbolji izbor za igrače na budžetu. U Intelu ovo znaju i iz tog razloga su istovremeno sa uvođenjem dvojezgarnog Celerona počeli da povlače iz prodaje Pentiume Dual Core. E2140 se, tako, uskoro neće moći naći u prodaji, a slična sudbina zadesiće i E2160 i E2180 kada se za nekoliko meseci na tržištu pojavi Celeron Dual Core E1400 (2 GHz). Intel ne želi da konkuriše sam sebi, a i što bi.

Dok se to ne desi, E1200 je dobra budget odluka, posebno za korisnike koji znaju da upotrebe drugo jezgro. Za osnovne kućne i kancelarijske primene ovaj procesor ipak nije toliko sjajan izbor, jer i postojeći Celeroni 420 i 430 nude dovoljno za tu primenu. Tu je i konkurencija iz „zelenog tabora”, koja je spustila cene dvojezgarnih Athlona 64 X2 3600+ i 4000+ toliko da su upravo oni konkurencija novom Celeronu. Srećom po Intel, korisnici i dalje preferiraju „Intel Inside”, a uz to na tržištu često vlada nestašica najjeftinijih Athlona 64 X2 jer Celeron u ovom duelu najčešće nema šta da traži.