Za svakoga ko se ozbiljno bavi 3D dizajnom, poseban izazov predstavlja modeliranje matematički preciznih konstrukcija. Naravno, neko će reći da za precizno konstruisanje služi AutoCAD. Međutim, kada objekat nije samo za proizvodnju ili simulaciju, već i za vizualizaciju i predstavljanje klijentima, nailazimo na problem. Za to nam je potreban dobar modelarski alat, koji je istovremeno i precizan kao CAD, i koji poseduje dovoljno kvalitetan prikaz da privuče potencijalne mušterije. 3D paketi uglavnom ne nude takav komfor i uvek im nešto fali, jer su više okrenuti ka video industriji i efektima, gde se ne zahteva velika preciznost. Rhino, nasuprot tome, akcenat daje upravo preciznosti modela i zato koristi isključivo tehniku Nurbs. Da podsetimo, Nurbs je skraćenica od Non-Uniform Rational B-Spline i zasniva se na definisanju 3D površina pomoću matematičkih formula (splajnova), za razliku od Subdivision (Sub-D) metoda koji koristi interpolaciju poligona, da objekat ne bi bio „kockast”. Postoje brojni razlozi za i protiv upotrebe ovih metoda, ali je nepisano pravilo da se za Game i Organic modeliranje koristi Sub-D, a za industrijski dizajn i projektovanje Nurbs. No, bez obzira na tehniku koja se koristi, smatramo da je dobra ona koja vama više odgovara i koja donosi kvalitetan rezultat, a koji kod Rhinocerosa ne izostaje.

Princip rada u Rhinou donekle se razlikuje od većine 3D paketa i više nalikuje nekom CAD programu. Ekran se sastoji iz projekcija (viewporta), toolbarova i komandne/info linije. Prozori tj. projekcija mogu biti proizvoljni i razmeštati se po želji tako da imate najbolji pogled na objekat. Toolbarovi su takođe podesivi, a radi bržeg snalaženja mogu se grupisati samo one komande koje su neophodne, jer ih ima veoma mnogo. Na raspolaganju je čak sto paleta sa komandama, a opcija ima toliko da vam ni mesec dana proučavanja neće biti dovoljno da sagledate sve mogućnosti programa.

Pored toolbarova, komande se mogu zadavati i putem komandne linije, gde se vrši unos parametara, kucanjem ili klikom. Na primer, ako hoćete da nacrtate krug, to možete da uradite tako što ćete centar postaviti na radnu površinu i klikom odrediti poluprečnik, ili tako što ćete u komandnoj liniji uneti koordinate centra i zadati poluprečnik. Svaka komanda zahteva drugačije unošenje parametara, ali je sve jednostavno pošto vas program postavljanjem pitanja sam navodi u pravom smeru. Osim toga, komandna linija ne služi samo za kreiranje objekata, već se tu mogu dobiti i razne informacije i izvršiti praktično sve opcije koje program poseduje (selektovanje, učitavanje, snimanje, prikaz statistike i sl.). Ako ste neku komandu zaboravili, dovoljno je da ukucate prvo slovo i biće vam ponuđene sve opcije koje su na raspolaganju.

Manipulacija objektima takođe je drugačija nego u ostalim 3D programima. Na primer, za rotaciju objekta u nekom 3D programu dovoljno je uhvatiti hendler i okrenuti ga, dok ovde treba zadati centar rotacije, pa zatim početnu i krajnju tačku, što je sporije, ali i preciznije. Za deformisanje objekata koriste se brojni alati, koji dosta olakšavaju projektovanje. Na primer, moguće je postaviti objekat tangentno na krivu, zadati normalu između dve linije, pečovati 3D površinu na mreži splajnova, projektovati objekat na površinu, napraviti siluetu i sl. Takođe, tu su i interaktivni kavez za deformacije, istorija deformisanja, fini prelaz između dve površine (blend) i mnoge druge operacije koje su vrlo korisne, a u mnogim 3D modelerima teško izvodljive.

Kao i svaki ozbiljan program, Rhino poseduje makroe i skriptove, kao i mnoštvo specijalizovanih plug-in dodataka koji povećavaju njegovu funkcionalnost. Tu su, recimo, RhinoMarine (za projektovanje brodova), Matrix (izrada nakita), GibbsCAM (upravljanje CNC mašinama) i mnogi drugi. Podržani su i lejeri, 3D skeneri, a tu su i alatke za analizu objekata koje vizuelno prikazuju problematičnu geometriju.

Za prikaz objekata koristi se Rhino render, koji je brz, ali ne stvara naročito realne slike. Zato Rhinoceros podržava i profesionalne rendere kao što su Brazil r/s, V-Ray (zasad samo Rhino 3.0), Maxwell, Flamingo, Penguin za pravljenje skica i drugi. Pored toga, učitava i snima u preko dvadeset formata, tako da ni prebacivanje objekata u druge programe radi renderinga ne predstavlja problem. Jedinu zamerku imamo na nedovoljno razvijen sistem definisanja materijala, kao i nemogućnost animiranja objekta (za to postoji poseban dodatak zvani Bongo). Ali, bez obzira na to, bilo da se bavite industrijskim dizajnom, arhitekturom ili projektujete mašine, sa Rhinom ćete moći na pravi način da prezentujete svoj rad kroz slike, kataloge, tehničke crteže ili skice. Treba uložiti određeni trud da se program savlada, jer je dosta kompleksan, ali to će biti višestruko nagrađeno rezultatom koji daje. Nepregledan spisak korisnika, među kojima su Airbus, Boeing, Siemens, Philips, Volkswagen, Nokia i mnogi drugi, siguran su znak da se radi o kvalitetnom programu.