Ponuda lokalnih dobavljača notebook računara je sve veća i interesantnija. U poslednje vreme značajnu pažnju kako na našem tako i na stranom tržištu izazivaju desktop replacement laptopovi sa ekranima velike dijagonale. Ranije se desktop replacement pojam odnosio na laptopove u koje su proizvođači stavljali desktop komponente radi dobijanja performansi približnim desktop računarima, ali to nije više slučaj. Pojavom Centrino platforme, a malo kasnije i Turiona64, performanse prenosnih računara su se dosta približile stonim računarima, pa je potreba za korišćenjem desktop komponenti u prenosnim računarima nestala. Samim tim nestali su i drugi problemi kao što su mala autonomija rada, zagrevanje i između ostalog i buka. Korisnici su pozitivno ocenili ovaj napredak tehnologije, pa su mnogi zamenili svoje „desktop aždaje” nekim prenosim modelima koji im daju isti komfor kao i kućna mašina, a uz to mogu i da ga ponesu, iako zbog svojih dimenzija i težine ipak imaju smanjenu mobilnost. Kako ovaj trend počinje da uzima maha i kod nas, rešili smo da napravimo mali test desktop replacement notebookova koji mogu da se nađu kod domaćih distributera. Uzeli smo četiri modela na test, dva bazirana na platformi AMD Turion64 koja se još uvek probija na svetskom tržištu, a dva na već dobro poznatoj platformi Centrino.

AMD-ov tabor na ovom testu čine modeli Asusa i MSI-ja, i to A7D odnosno L715. Oba modela pokreće štedljivija MT verzija procesora sa oznakom 30, a to označava maksimalni radni takt procesora od 1,6 GHz pri naponu od 1,2 volti, kada se uključi PowerNow! takt pada do 800MHz a napon do 0,95 V. Čipset kod oba modela je ATi Xpress 200M, a grafičko rešenje dolazi iz iste kuće. I Asus i MSI su odabrali ATi Radeon X700 Mobility čip, koji je danas često rešenje kad su u pitanju prenosni računari. Sa druge strane, nVidia-Intel tim čine Dell i Fujitsu-Siemens, sa modelima Inspiron 9300 i Amilo M3438G. Oba modela su bazirana na drugoj generaciji Centrino platforme pod imenom Sonoma koja ima podršku za DDR2 memoriju i PCI-Express magistralu. Dellov model pokreće Intel Pentium M 760 procesor koji radi na 2 GHz, dok se FCS odlučio za model 750 i 1,86 GHz. Oba procesora rade na naponu od 1,375 volti, a tehnologija SpeedStep obara takt na 800 MHz kad iskorišćenje procesora nije potpuno, što nije minimum koji dozvoljava Centrino tehnologija, ali je ovde tako namešteno. 2 MB L2 keš memorije i „quadpumped” 533 MHz FSB su stanard za sve Pentium-M procesore sa Dothan jezgrom koje je osnova Sonome. I ova dva proizvođača su se odlučila za isti grafički čip, GeForce Go 6800 sa 256 MB video memorije. Nažalost, FCS se odlučio za 128-bitnu memorijsku magistralu što je značajno degradiralo performanse, pa ovaj potez ocenjujemo kao krajnje loš i nepromišljen. Amilo M3438G je jedini model koji poseduje 1 GB radne memorije, ostali imaju po 512 MB pa pišemo plus za FSC. Danas praktično svaka aplikacija i igra zahtevaju 1GB radne memorije da bi dobro „disala”. Samo se FCS odlučio na hard disk sa SATA intefejsom, a kapacitet hard diskova testiranih modela je 80 i 100 GB, što nam pokazuje da diskovi većeg kapaciteta polako postaju standard u prenosnim računarima. Svi modeli su došli opremljeni dual layer DVD rezačima što je u današnje vreme standard i za mnogo slabije notebook računare. Kombo uređaji su prošlih godina bili defacto standard za notebookove ali su danas „demode”. Imamo samo reči hvale za prikaz na monitoru Fujitsuovog modela, zaista smo oduševljeni. U pitanju je Crystal View ekran odnosa 16:10 i maksimalne rezolucije 1440 x 900 piksela. Prosto je neverovatno da ovako nešto stiže u poklopcu notebook računara. Slika je oštra i prijatna za oči pa je rad na FSC Amilu M3438G uživanje. Za razliku od njega, Dellom smo razočarani iako njegov ekran ima maksimalnu rezoluciju od čak 1920 x 1200. Boje na ovom monitoru su isprane, ugao gledanja je lošiji u odnosu na konkurenciju, a situaciju vadi samo odzi,v koji je zadovoljavajući. MSI i Asus poseduju ekrane zadovoljajućeg kvaliteta, nemamo ni zamerki ni pohvala na njihov račun.

Što se tiče umrežavanja, svi modeli poseduju modem, mrežni i wireless adapter, dok je samo Fujitsu-Siemens izostavio Bluetooth modul. Možda se ne može smatrati kao minus, ali mi bismo svakako voleli da vidimo BT modul na svakom notebooku, ova tehnologija je odavno postala standard i ogroman broj mobilnih uređaja ga poseduje, a apsolutno svi oni koji se smatraju „ozbiljnim”. Da bi se u potpunosti ispoštovala poslednja stavka Centrino specifikacije, kod Della i FCS-a je bežični adapter proizvod Intela, model 2200 koji podržava standarde 802.11 b i g sa maksimalnom brzinom prenosa od 54 Mbit/s. Asus i MSI ionako ne mogu da imaju Centrino nalepnicu pa koriste wireless „kartice” svoje proizvdnje.

Izrada testiranih modela je odlična, kako i dolikuje prenosnicima koji pretenduju u ovoj klasi, izuzev MSI modela koji je nešto „klimaviji”. Daleko je od lošeg ali je konkurencija ipak osetno „zategnutija”. Asus i MSI su odlučili da svoje modele oboje u crno, boju koja se standardno vezuje za eleganciju i ozbiljnost. Dell je solidno uklopio sivu, srebrnu i belu boju, ali na nas nije ostavilo preteran utisak. FCS je po našem mišljenju najlepši, srebna plus crna boja su standardno dobre - kada se kombinacija dobro izvede kao kod Amila M3438G, obično ispada pobednička. Iako kupci ove klase računara na prvo mesto ne stavljaju težinu i dimenzije, moramo pohvaliti MSI L715 model koji teži samo 3.1 kg, zasluga nešto tanje plastike, ali je i ukupno najmanji kada se pogleda širina visina i dužina.

Ono što je takođe pohvalno za sve proizvođače je što svi poseduju čitač memorijskih kartica, Inspiron 9300 „guta” samo Secure Digital kartice, dok ostali modeli podržavaju četiri ili pet različitih formata. Asus i MSI su svojim modelima ugradili Web kameru od 1,3 megapiksela, a ona se nalazi tik iznad ekrana. Upotrebljivost je ograničena slabim kvalitetom, a broj slika u sekundi ni u jednom trenutku ne prelazi 15 pa je ovo više šminka nego nešto što se može koristiti za video konferencije ili slične aktivnosti. Od drugih zanimljivosti, Amilo poseduje daljinski upravljač koji se smešta u Express Card slot i pomoću njega možete upravljati multimedijalnim sadržajima. Veza ide preko infracrvenih talasa ali je konačna izvedba malo traljava: da bi daljinac dobro „hvatao” morate ga postaviti direktno ispred računara.

Asus A7D je jedini notebook na testu koji je došao bez operativnog sistema, dok Dell uz svoj model daje Windows XP Professional koji je nešto vredniji od Homea koji dolazi na Amilu i MSI-evom L715. Microsoftovim paketom kancelarijskih programa pod nazivom Works, koji neki zovu i „mini Office”, poslužiće se kupci Dell Inspirona i FSC Amila. Sadrži programe za editovanje teksta, tabela i baza podataka, a tu je i lični kalendar i podsetnik u vidu Outlooka. Svi sem MSI-ja daju i Symantecov paket Norton Internet Security 2005, koji ima ulogu zaštite sistema od virusa i spoljašnjih napada na Webu. Ipak njegov antivirus zna da „pojede” i više od 100 MB sistemske memorije, pa će mnogi kupci sigurno koristiti neki alternativni antivirusni softver. To i mi preporučujemo, u najgorem slučaju kada istekne plaćeni period.

Pored naših standardnih testova baterije, sve modele smo testirali u različitim benchmark programima i igrama. 3D Mark je poslednjih godina glavni program za ispitivanje mogućnosti grafičkih čipova. Notebookove smo testirali u tri rezolucije: 800x600, 1024x768 i u maksimalnoj rezoluciji koju laptop podržava, osim u slučaju Inspirona 9300 čija rezolucija od 1920x1200 piksela nije podržana ni u jednom benchmark programu, odnosno igri. Za poređenje ipak treba uzeti rezoluciju 1024x768 jer je to najviša rezolucija koju podržavaju svi testirani modeli. Pored 3D Marka ’prenosnici’ su se „sukobili” i u FarCryju, odnosno Quake četvorci, jer ove dve igre na najbolji način, pored već pomenutog 3D Marka, pokazuju sposobnosti modernih grafičkih čipova. Za testove performansi procesora, memorije i hard diska poslužili su nam PC Mark i SiSoft Sandra, u svojim poslednjim verzijama koje datiraju iz 2005. godine.

Kad je o performansama reč, situacija je prilično jasna. U testovima koji se oslanjaju na procesor pobedu odnosi Intelov tabor. Turion64 je u „klok na klok” bolji od Pentiuma M ali su primerci u MSI i Asus notebookovima su bili na nižim radnim taktovima; 266 tj 400MHz nije moguće nadoknaditi. Najbolje rezultate u grafičkim testovima postigao je Dell, što je zasluga moćnog nVidijinog čipa GeForce 6800 Go. Iako Amilo poseduje isti čip, duplo uža komunikacija sa memorijom je katastrofalno uticala na njegove performanse pa je na testovima zauzeo poslednje mesto. Šteta - da je FCS ispratio Della, Amilo bi bio apsolutni pobednik našeg testa. Asus i MSI su u skoro svim testovima ostvarili slične rezultate, nalaze se iza Della, a ispred FCS-a. Koliko nas je Dell obradovao svojim odličnim odabirom komponenti i sjajnim performansama, toliko nas je rezočarao na testovima baterije. Imao je ubedljivo najlošiju autonomiju, dok je ovde Amilo isplivao na prvo mesto. Asus je nešto bolji od MSI-a, ali je ta razlika mala, kao što se vidi u tabeli.

Pobednika u ovom mini takmičenju nećemo proglasiti, jer svaki model ima svoje dobre i loše strane. Dell bi bio prvi da rad na bateriji traje duže, dok je Amilo kratak na polju grafičkih performansi. Asus nudi dobar mix performansi, kvaliteta i autonomije ali je to ispraćeno nešto višom cenom. MSI je ubedljivo najjeftiniji model na testu, a razlika u odnosu na najskuplji iznosi nekoliko stotina eura, što je nemoguće zanemariti.

Ipak krajnji sud moraće da daju kupci. Ukoliko mobilnost i autonomija nisu od predudnog značaja, prednost je na strani Della Inspiron 9300, dok će oni sa tanjim budžetom siguro izabrati L715, koga pored dobre cene krasi i odlična dvogodišnja garancija.

Jedno je sigurno, vreme desktop replacement notebookova dolazi i za par meseci će bitka u ovom segmentu i kod nas biti mnogo žešća. Notebookovi sve manje kaskaju za performansama desktop modela i iako tu razliku nikako nije moguće „poništiti” činjenica je da notebook računari mogu da obave sve veći broj poslova koji su do skora bili rezervisani za desktop računare. Ovi sa testa mogu odlično poslužiti i za ozbiljan rad u 3DMaxu gde Dellovih 1920x1200 garantuje da će sve što vam treba stati na ekran, a izuzetan ekran na FSC modelu odlično može poslužiti za rad u Photoshopu.

Proizvođači će sigurno vremenom ispraviti ispravljati mane svojih modela pa je verovatnoća da za godinu ili dve centralno mesto na radnom stolu krasi notebook dijagonale 17 ili možda čak i 19 inča daleko od nemoguće.