Redovan bekap podataka ili hitno i nedestruktivno oslobađanje prostora na hard disku - oba zadatka imaju zajednički rezultat u vidu narezanih CD/DVD medija koje treba nekako obeležiti kako bi se podacima smeštenim na njih kasnije moglo lako i brzo pristupiti. Činjenica je da mnogi korisnici nemaju razrađen sistem za obeležavanje diskova, a čak i kad imaju, često se dešava da mediji narezani u žurbi ostanu neobeleženi ili nejasno obeleženi.

Najčešći problem koji se javlja u ovom slučaju jeste vreme potrebno za pronalaženje podataka koji se nalaze na „tamo nekom disku”. Najčešće primenjivano rešenje dolazi u vidu markera, a postoje i drugi načini. Štampači koji mogu da štampaju na poleđini posebnih medija odavno nisu novost, ali su skuplji i zahtevaju posebne medije, dok obični štampači mogu poslužiti u ove svrhe kada se koriste posebne nalepnice za diskove. Odskora se na našem tržištu mogu naći i rezači koji mogu obaviti ovaj posao, i to na više načina.

Najstarija tehnologija koja omogućava obeležavanje medija pojavila se pre oko četiri godine i delo je poznate japanske firme Yamaha. DiscT@2 obeležava diskove na strani na kojoj se nalaze podaci (tzv. data strana), tačnije na njenom delu koji je ostao neiskorišćen. Skroz popunjene diskove nemoguće je obeležiti, tako da je ova tehnologija brzo pala u zaborav.

Pošto su rezači koji mogu da obeležavaju diskove generalno dobra ideja, Hewlett-Packard i Lite-On su izmislili LightScribe, prvi sistem kojim rezači štampaju po poleđini diskova. Ovaj način označavanja diskova koristi posebne medije sa zaštitnim slojem bronzane boje koji se ponaša kao papir za termičko štampanje korišćen u faks mašinama. LightScribe štampa monohromatski uz maksimalnu rezoluciju od 600 DPI. Negativne strane su nemogućnost izvlačenja finijih nijansi sive, nedovoljno visok kontrast, kao i trajnost otiska od svega devet meseci pri sobnom svetlu.

Yamaha nije sedela skrštenih ruku pa je u saradnji sa Fujifilmom razvila tehnologiju pod imenom LabelFlash. Poput LightScribea, LabelFlash za ispisivanje oznake na poleđini diska koristi laser kojim zapisuje podatke. Razlika je u tome što je poleđina LabelFlash medija premazana bojom koja pod uticajem lasera postaje transparentna. Ovi mediji se prepoznaju po plavoj poleđini. Maksimalna rezolucija otiska je 1000 DPI sa do 256 nijansi koje se kreću od plave do boje refleksivnog sloja diska (obično srebrna) i ima mnogo bolji kontrast od LightScribea.

LabelFlash je derivat ranije pomenute tehnologije DiscT@2 tako da korisnicima omogućava i ukrašavanje data strane DVD medija (zgodno kada disk treba da bude poklon). Glavna loša strana ovog standarda je njegova slaba zastupljenost među proizvođačima uređaja i medija. Pošto je ova tehnologija u vlasništvu NEC-a, on je za sada jedini proizvođač koji nudi ovakve uređaje, dok se proizvođači medija mogu nabrojati na prste. Situacija će se verovatno promeniti nakon zvaničnog plasiranja ove tehnologije na američko tržište.

Međutim, kako sve to radi u praksi? Za potrebe testiranja ovih tehnologija, nabavili smo Samsungov rezač SH-W162L koji podržava LightScribe i NEC-ov ND-4551A koji je za sada jedini rezač koji podržava LabelFlash. Ovi modeli se po mogućnostima ne razlikuju bitno od ranije testiranih modela SH-W162 i ND-4550A tako da nećemo trošiti prostor na navođenje već poznatih podataka, već ćemo se koncentrisati na štampanje.

Proces štampanja oznake na poleđini diska LightScribe tehnologijom najbolje je opisan samim motom tehnologije „reži, okreni, reži” (burn, flip, burn). Nakon narezivanja medija, dovoljno je ponovo ubaciti disk u rezač, ovog puta s poleđinom okrenutom nadole, i pokrenuti omiljeni program za kreiranje oznaka (npr. Nero Cover Designer), napraviti oznaku i pokrenuti štampanje. Moguće je birati između tri kvaliteta otiska (draft, normal i best), mada to ne utiče značajno na vreme štampanja. Za sliku koja zauzima ceo disk potrebno je oko pola sata, dok je za jednostavne tekstualne oznake dovoljno svega nekoliko minuta). Posebna pogodnost je činjenica da je na jedan isti disk moguće bez problema štampati više puta, što je omogućeno posebnim podacima za navođenje koji se nalaze na poleđini diska. Upotreba LightScribea zahteva besplatne drajvere s Interneta koji omogućuju korišćenje ove mogućnosti rezača svim za to predviđenim programima.

Kada je LabelFlash u pitanju, nedostatak odgovarajućih medija je, pored sažaljivih pogleda prodavaca, uzrokovao i nemogućnost provere ove tehnologije u praksi. Ono što znamo iz specifikacija jeste da je vreme štampanja približno jednako vremenu za koje LightScribe obavlja posao. Zbog toga smo pažnju posvetili DiscT@2 mogućnostima ove tehnologije. Da bi se LabelFlash koristio, potreban je određen softver. U pitanju su novija izdanja paketa Nero Burning Rom, verzija šest i sedam (tačnije 6.6.1.3 odnosno 7.0.8.2), i to samo uz određen serijski broj. Za potrebe testa smo koristili verziju 6.6.1.4 isporučenu uz NEC-ov ND-4551A. Pri tetoviranju diskova primetili smo četiri važne činjenice: odštampane slike i tekst izgledaju izuzetno zanimljivo (poput hologramskih logotipa), moguće je tetovirati isključivno DVD±R medije, proces rezanja je izuzetno spor, dok je količina prostora koju treba žrtvovati za ispis jednostavnog teksta definitivno prevelika (oko 1 GB za tekst sa slike). Uzevši ovo u obzir, vidi se zašto DiscT@2 mnogi smatraju simpatičnom zezalicom, a ne pogodnim načinom za obeležavanje diska.

Šta reći za kraj? Štampanje po diskovima pomoću rezača je zaista dobra ideja. Neznatno viša cena ovih uređaja stavlja ih među favorite kada je u pitanju označavanje velike količine diskova. Već je najavljena sledeća verzija LightScribea koju će odlikovati bolji kvalitet otiska, mediji različitih boja, a razvija se i postupak koji će omogućiti višebojnu štampu. LabelFlash za sada pati od slabe zastupljenosti, ali zato nudi bolji kvalitet štampe i predstavlja mnogo zanimljiviji koncept. Da li će postati podjednako popularan kao i LightScribe i da li će preuzeti primat, pokazaće vreme.