Dragan KOSOVAC

1. mart 2025.

Da li ste znali da je Monpelje, grad na jugu Francuske, evropska prestonica nezavisnog razvoja igara? U ovom gradu od oko trista hiljada ljudi na novim igrama radi preko 600 ljudi, raspoređenih kroz više od 90 razvojnih timova, a jedan od njih, sa svojih desetak članova, jeste i mladi Exalted Studio, čiji je prvenac, Big Helmet Heroes svetlost dana ugledao početkom februara uz pomoć indie izdavača Dear Villagers (koji je, gle čuda, takođe baziran u Monpeljeu).

Narativni okvir igre je minimalan. Sve što znate je da ste u svetu punom raznolikih glavonja, bilo da se radi o blentavim vitezovima ili još otkačenijim goblinima, koji su, očigledno, u neprestanom sukobu. Nakon što tokom velikog viteškog turnira dođe do goblinskog napada u kom je veliki broj naših oklopljenih prijatelja kidnapovan, uključujući i princezu koja, naravno, takođe nosi teški viteški oklop, vi krećete u akciju da ih oslobodite i dobro premlatite odgovorne za to nedelo.

Glavna stavka vezana za ovu igru je činjenica da su njeni autori veliki ljubitelji Castle Crashers, kooperativnog beat’em up hita nastalog pre nekih dvanaest godina. Tehnički gledano, obe igre imaju veoma slično 2,5D izvođenje, sa makljanjem protiv brojčano nadmoćnijeg protivnika, idealno u kooperativnom multiplayer režimu, samo što je u slučaju Castle Crashersa sve bilo upakovano u „ravnu” 2D grafiku crtanog filma, dok se moderni Big Helmet Heroes baškari u 3D grafici, gde prosto fizički osetite teksture i debljinu oklopa.

Akcija u igri je odlična. Bez obzira na to kog junaka vodite (a ima ih poprilično), na raspolaganju su vam brzi i spori napad, kao i niz komboa koje ćete relativno lako naučiti da izvodite. Sem toga, značajan element gameplaya predstavljaju objekti i različiti drugi komadi oružja koje pronalazite svuda oko sebe i možete da ih iskoristite sa odličnim komičnim i još boljim borbeno-ubitačnim efektom. Tu su različite pucaljke, od samostrela, do blastera sa vatrenim ili električnim napadom, ali one sve imaju ograničenu municiju i osetan interval između dva hica. Mnogo zabavniji su različiti primerci oružja za bliske obračune koji, sem toga što mogu da budu neverovatno kul (dual wielding tiganji su favorit autora ovih redova), imaju vlastite varijante brzog i sporog udarca, kao i komboa, a mogu i sami da imaju dodatne elementalne napade (na primer, kamperska puslica na štapu ima šansu da zapali protivnike, a pajalica za muve da ih sprži strujom). Kao da to nije dovoljno, napadi vam pune energetsku skalu za aktivaciju moćnog ulti napada, čija aktivacija je jedna od glavnih taktičkih odluka koje donosite tokom igranja. Drugi je „šaltanje” između heroja, jer svaki vitez ima i svoje karakteristične poteze i, naravno, ultimativnu specijalku.

Zapravo, Big Helmet Heroes ni ne pokušava da sakrije činjenicu da je u igri samo četiri klase heroja. Naime, svih dvadeset devetoro vitezova koje možete da otključate tokom igre pripadaju jednoj od četiri grupe boraca. Tu su „klasični” warrior, teško oklopljeni i sporiji brute, kung-fu monk, naoružan štapom koji može da koristi kao helikopter, kao i brzi i okretni rogue. Zapravo, lov na tajne lokacije na kojima su skriveni kavezi sa vitezovima koji nedostaju u vašoj kolekciji verovatno će biti glavna motivacija za neprestano makljanje sa goblinima.

Glavni adut ove igre je njena besprekorna atmosfera. Grafika je solidna, ali je, pre svega, u službi ultrasimpatičnog dizajna. Ipak, zvučna komponenta je najzaslužniji element za stvaranje šašavog ugođaja tokom igre. Ovde manje mislimo na dopadljivu i veselu muziku, a više na besmisleno ćeretanje koje tokom bitaka proizvode i vitezovi i njihovi protivnici šiljatih ušiju.

Big Helmet Heroes može da se pređe za nekih osam sati, nakon čega će vam postati dostupna mogućnost igranja bilo koje deonice na najvišem stepenu težine. Ipak, ovo je jedan od onih naslova koji se ne igra da biste ga prešli, već sa društvom, dok se svi nekontrolisano smejete, kao deca.