Danilo LUKINOVIĆ

1. mart 2025.

Pre, sada već, pet godina, Adglobe i Live Wire su nas obradovali metroidvaniom koja ne donosi ništa novo. Naprotiv, delić šarma igre bio je i ostao bestidno utvrđivanje svih ispita žanra. Gro tog šarma ipak je melanholično okruženje posrnulog i praktično uništenog sveta sa tračkom nade koju nosi krhko biće na čijim je plećima njegovo izlečenje. I maestralan soundtrack koji podiže ukpnu atmosferu i nosi igrača kroz priču. Nastavak pod nazivom Ender Magnolia: Bloom in The Mist nedavno je dostigao punu verziju.

Još u toku Early Accessa bilo je jasno da je originalni koncept zadržan, ali i da sadrži dovoljno novih izmena. Drugi trenutak istorije univerzuma podrazumeva i drugačije okruženje i dizajn nivoa. Okoliš je veoma raznolik i, bez obzira na melanholiju, raskošan. Kompleksnost kombinacije prirode i arhitekture, koja odgovara kombinaciji magije i tehnologije ostavlja prostora za mape koje se prostiru na po nekoliko celina, sa tunelima, deonicama u vodi i na velikim visinama. Nivoi su prožeti različitim načinima povezivanja, transporta i skrivenim putevima (liftovi, zip-line, itd.) čine prolazak zanimljivijim. Uspešno od, zapravo, jednostavnog koncepta vešto grade kulise priče koja iako nije ni duboka niti inovativna, prerasta u fantastičnu predstavu u čijem svakom trenutku uživate. Svet je daleko „puniji”. Mnogo je NPC-a koji, zapravo, imaju šta da kažu. Bossova je tušta i tma i svaki ima specifične sposobnosti i bitan je deo priče. Nakon što ih oslobodite od „zaraze” Fumesa, veštački oblici života pod nazivom Homunculi postaju vaši pratioci, koje će Lilac, koja kao i Lilly iz prve igre, nema ofanzivne sposobnosti, koristili kao FTO i argument za dalje oslobođenje i ujedinjenje. I u ulozi vaših protivnika i pratilaca, Homunculi imaju specifične napade, bafove i aktivne i pasivne sposobnosti koje ostavljaju prostora za taktiziranje i (vaše) treniranje, dok ne postignete rapsodiju preciznih i promišljenih poteza čije intoniranje rezultuje masakrom na ekranu. Priroda vaše menanžerije i sveta podrazumeva kombinaciju magije i „mašinstva” za unapređenja, što je još jedan zupčanik u velikoj zamisli Omnissiaha (implanti, ne zamerite). Različite sposobnosti različitih kripova i „velmoža” iziskivaće promenu kombinacije primenjenog nasilja, dok će jahaći pas (vuk?) poslužiti za fast travel koji će postati neophodan kroz kompleksnije nivoe. Niko od Homuncula nije prekobrojan i njihove sposobnosti se nadopunjuju i nadgrađuju. Svaki igrač će imati preference, ali ne smatramo da postoji „pravilan” izbor. Sve ove napaćene duše imaju lični doživljaj sveta i tragediju koja ga je zadesila. Mesta za odmor i čuvanje pozicije i podešavanja služiće i za interakciju sa njima i produbljivanje priče koju lagano „krpite” sakupljajući relikte i nailazeći na važne lokacije.

Ender Magnolia: Bloom in the Mist se može učiniti suviše ispoliranom, ali nije lagana i ne vuče za ruku niti posipa mrvice hleba. Ono što uspeva jeste da dozvoli igraču da uživa u atmosferi i predano nacrtanom gotovom proizvodu dok lomi palčeve i vijuge bez sadističkog maltretiranja.

Iako igra nije zahtevna (traži DX12), izgleda fenomenalno, naročito ako se uzme u obzir da je delo malog razvojnog tima. Ovde je Unreal engine primenjen kako treba. Zapravo je zapanjujuće koliko u igri koja se pojavila 2025. godine sve radi kako treba. Kao što smo pomenuli, priča ne zaslužuje literarne nagrade, ali nije plitka oblanda niti tanana fasada i dozira se, pravilno vas vukući da je odmotavate i sa neskrivenom željom doprete do suštine. Svaku od „Ender saga” možete odigrati zasebno, ali ih ta suština povezuje, te toplo preporučujemo da, ako već niste, odvojite vremena i novca da pazarite i Ender Lilies i Ender Magnolia. Obe toplo preporučujemo i smatramo da 25 evra (po komadu) nije previše za proizvode koji mogu da dobiju sertifikat „dobra metroidvania”, ali ne samo to. Nećete ih nikada zaboraviti.