Miodrag KUZMANOVIĆ

1. mart 2025.

Toplo leto između srednje škole i fakulteta, polovan auto i sve vreme sveta, šta mladiću više treba da bi stvorio prijatne uspomene za ceo život? Možda stabilna zemlja bez albanske iredente, hiperinflacije, Slobe i radikala? Čovek teško može da pobegne od svoje prošlosti, a ni ja više nisam escape artist kakav sam nekada bio. Igrajući ovaj simpatični indie road-trip RPG nisam mogao da se otmem utisku kako bi ovo setno putovanje između gradova i sela fiktivne Amerike izgledalo začinjeno fragmentima toplih leta moje adolescencije. Kupovina benzina u dvolitrama od koka kole? Policijske patrole koje traže da se „dogovorite”? Kamenjarke na izlazu iz grada kod Klise? Deset nemačkih maraka po glavi, plus petnaest za auto ako želite da pređete granicu? Batine i/ili silovanje ako vam kola slučajno stanu u Žarkovu?

Ali, avaj, ova igra inspiraciju u većoj meri vuče iz dela Džeka Keruaka, nego Vuka Draškovića. Keep Driving je putni RPG koji po formi podseća na FTL bez nasilja, ali sa vrlo izraženom logistikom, nenametljivom naracijom i poteznim mini-igrama koje čine suštinu snalaženja u opasnim situacijama na putu. Iako ima definisan cilj - odvesti se sa zapadne na istočnu obalu i stići na muzički festival, igra je puna opcionih zadataka koji dodatno sole i bibere vašu misiju. Usput ćete sakupljati autostopere, tezgariti gde ima posla i prikupljati lovu za gorivo, hranu, popravke i delove, spavati u autu kad nema motela u blizini, voditi računa o hrani, umoru i stanju vaše uboge šklopocije, slušati muziku sa CD plejera, trkati se za pare i šta sve ne. Igra uspeva da postigne sjajan vajb bez ispaljenog metka.

Sve bi bilo bar dvadeset puta bolje da su lokacije realne i da je muzika licencirana ili da makar postoji mogućnost da u igru ubacimo svoje empetrijeve. Neka licencirana muzika postoji, s obzirom na to da igra ima streamer režim, ali nema nijedne iole poznate, nekmoli legendarne pesme. Zar nije lepše voziti uz: „Bye-bye, Miss American Pie, Drove my Chevy to the levee, but the levee was dry”? Ili uz „Sunce tuđeg neba” od prljavog inspektora Blaže? Možda volite krindž i „Srce na cesti” Jure Stublića? Ne može, Gari, nema opcije.

Najkrupniji element gameplaya je kombinacija logistike i talenata, kao i korišćenje stvari i sposobnosti za rešavanje problema na putu. Ovo je urađeno, u nedostatku bolje definicije, kao potezna quick-time scena. Te situacije mogu da budu bilo šta - od oborenog stabla, dece koja se igraju na putu, policije koja vas legitimiše, blatnjave deonice, gubitka orijentacije, traktora koji mili ispred vas ili nešto dvadeset deveto. Svaka od njih će vam posejati nekakve problem-markere podeljene u nekoliko kategorija: novac, gorivo, strukturni integritet auta ili umor. Ako u svom „potezu” određeni token ne poklopite veštinom ili predmetom iste boje, izgubićete resurs koji korespondira sa markerom. Zvuči komplikovano, ali je superjednostavno. Te markere, po defaultu, neutrališete sopstvenim ili veštinama vaših autostopera - tokom igre svi sakupljate XP i otključavate razne skillove. Te veštine imaju određeni broj upotreba, nakon čega morate da odspavate, ali ako se nađete u procepu, mogu vam poslužiti raznorazne potrošne trice koje kupujete ili nalazite. Generalno pravilo je da uvek treba poklapati markere čije saniranje zahteva lovu (gorivo, recimo) i fasovati štetu na umor-karakteristici, što možete kasnije regulisati dremkom pored puta ili u prvom selu koje ima hotel/hostel/motel. Ovaj gameplay sistem sa obojenim markerima za nekog će biti previše apstraktan i odvojen od realnosti i taj neko će delimično biti u pravu.

Iako ga reklamiraju kao „casual & relaxed” naslov, Keep Driving nipošto nije opušteno ladoležstvo, već igra u kojoj ćete se lako naći u bezizlaznoj situaciji. Ostali ste bez benzina i love, šta raditi? Pa, pozvati mamu ili tatu, naravno. Odnos sa roditeljima, od čega zavisi šansa da vam odgovore na vapaje setujete na početku svake partije i to je, definitivno, najmaštovitiji selektor težine koji postoji u bilo kojoj igri.