Vladimir PISODOROV

1. decembar 2024.

Nešto je pošlo po zlu, mašina opasno „šoboće”, a vi sumnjate da je krivac tome radna memorija. Čuli ste da postoji način da je testirate, ali niste sigurni da li se za tu svrhu koriste third party ostvarenja ili alatke koje se nalaze pod skutima Prozora. Odgovor je „i tamo i ovamo”, jer Windows zaista nudi rešenje ovog problema, mada, otkad je sveta i veka, koristimo i „spoljnu” aplikaciju za ovu namenu. U oba slučaja, za vreme korišćenja, nećete se kretati jednosmernom ulicom, jer alatke zahtevaju restartovanje mašine i pokretanje van domašaja Windowsa. Konačno, ovo nisu jedini izdanci žanra i na raspolaganju ih je još sijaset, iako se njihovo korišćenje svodi na istu meru.

Početnici se sigurno pitaju na koji se način obavlja testiranje, pa ćemo njima, u grubim crtama, objasniti postupak. U pitanju je upisivanje blokova podataka u memoriju, njihovo iščitavanje i, na kraju, poređenje dve vrednosti. Ukoliko je memorijski modul neispravan, dolazi do generisanja greške koja se, potom, prijavljuje korisniku (čitaj: upisan i iščitan podatak nisu identični). Testiranje ne bi trebalo da se obavlja nasumično, već po principu „blok po blok”, jer se na taj način „pokriva” kompletan operativni prostor. Isto tako, pokretanje akcije van okvira Windowsa stvar je koja se toplo preporučuje. Na taj način, isključuje se mogućnost da dođe do upisa podataka „sa strane” i alatke za ovu namenu imaju takozvani low level pristup memorijskoj lokaciji. Ovo podvlačimo zbog toga što postoje rešenja koja testiranje obavljaju pod samim Windowsom.

Windows Memory Diagnostic

Windows Memory Diagnostic je alatka koju su Microsoftovi programeri namenili za ovakve prilike. U pitanju nije ekskluziva Jedanaestke, već alatka koja može da se koristi i pod Desetkom, Osmicom, Sedmicom... Do nje najlakše dolazite tako što u sistemskom polju Search upišete Windows Memory Diagnostic i pritisnete taster ‘Enter’. Postoji i drugi način - da u dijalogu Run (pozivate ga kombinacijom tastera ‘Win-R’) upišete mdsched.exe i potom pritisnete ‘Enter’. Birajte šta vam je lakše.

Ono što će vas dočekati je sićušna radna forma u kojoj se od vas traži da odaberete trenutak kada želite da se obavi akcija provere. Ukoliko odaberete Restart now and check for problems, mašina će se momentalno restarovati i obrećete se u DOS-olikom radnom okruženju. Alternativu predstavlja izbor Check for problems the next time I start my computer, koja podrazumeva pokretanje testa po sledećem restartu iniciranom od strane korisnika ili nakon narednog uključivanja kompjutera. Prvi izbor je podrazumevan, jer se pretpostavlja da vam je stalo da što pre obavite testiranje.

Testiranje kreće automatski po restartovanju mašine i obavlja se u dva prolaza. Napredak u tekućem prolazu prati se preko procentualnog iznosa kompletiranosti, dok svojevrsna statusna linija pokazuje koliko je ukupno posla obavljeno do tog momenta. Ispod će biti ispisani podaci o detektovanim greškama i problemima, a kada test „dotera” do kraja, kompjuter će se restartovati i obrećete se u Windowsu, gde ćete još jednom imati priliku da probistrite dobijene podatke. Nažalost, njihovo prezentovanje neće se obaviti automatski i moraćete da pozovete Event Viewer, kako biste bili u prilici da ih analizirate.

Ukoliko za vreme testiranja pritisnete taster ‘F1’, na ekran se poziva sekcija sa podešavanjima iz koje možete da utičete na način obavljanja posla. Pre svega, na raspolaganju je odabir radnih šablona: Basic, Standard i Extended. Prvi podrazumeva pokretanje tri osnovna testa, u drugom ih je osam, dok će Extended kroz memoriju provući čak 17 različitih vrsta testova. Naravno, dodavanje testova ne produžava samo vreme testiranja, već donosi i nove muke na koje se stavljaju memorijski moduli. Neki testovi podrazumevaju keširanje podataka, neki to izričito ne dozvoljavaju, ali pritiskom na taster ‘Tab’ prebacićete se do kategorije Cache iz koje ćete moći da „naredite” da li će se obavljati keširanje. Ukoliko želite da ga isforsirate, odaberite On, a kada keširanje ne smatrate potrebnim, odaberite Off. Ako stvari želite da ostavite na podrazumevanim vrednostima, odaberite Default. Rekli smo da će se memorija testirati u dva prolaza, ali i to može da se promeni. Još jednim „overavanjem” tastera ‘Tab’, skočićete do kategorije Pass count i ovde je potrebno upisati bilo koji broj od nula do 15. Kombinacija proširenih testova i maksimalnih 15 prolaza, memoriju će staviti na teška iskušenja, pa budite spremni da „izgubite” jako puno vremena. Kada budete zadovoljni načinjenim izmena, pritisnite taster ‘F10’, kako biste aktivirali radne parametre, a odmah potom možete da pritisnete i taster ‘Esc’, kako biste se vratili na glavnu radnu formu. Dok ste tamo, testiranje može da se prekine u bilo kom trenutku, pritiskom na taster ‘Esc’.

MemTest86

MemTest86 (www.memtest86.com, 11,5 MB) jedna je od najstarijih alatki iz klase i na softverskoj pijaci nalazi se još od daleke 1994. godine. Iako se korisnicima nudi i u komercijalnoj varijanti, slobodno možete da se odlučite za onu besplatnu, s obzirom na to da zadovoljava potrebe prosečnih korisnika. Stvar na koju treba da obratite pažnju jeste podatak da je MemTest86 dostupan u verzijama za UEFI i BIOS mašine, pa ako se ukaže potreba da testiranje obavite na nekoj od relikvija, umesto najnovije, preuzmite legacy iteraciju.

Baš kao i Windows Memory Diagnostic, MemTest86 fercera van domašaja Windowsa, ali kako se radi o third party ostvarenju, na korisniku je da obezbedi uslove za neometan rad. Na svu sreću, autori su izradili „sliku” programa (u formatu IMG), koju je samo potrebno „narezati” na USB stik. Da stvar bude još bolja, nećete morati da lutate internetom u potrazi za alatkom koju ćete iskoristiti za ovu namenu, jer i ona stiže u paketu. U pitanju je program imageUSB. Nakon što ga pokrenete, sve što treba da uradite jeste da sa spiska detektovanih USB nosača podataka odaberete onaj (štriklirajte „kućicu” ispred njegovog naziva) na koji želite da obavite kopiranje i potom „overite” taster Write. „Slika” će biti automatski označena i o tome ne trebate da brinete, baš kao ni o proveri kopiranog sadržaja koja se obavlja automatski.

Ovo je tek prvi od dva dodatna koraka koja u slučaju Windows Memory Diagnostica nismo morali da radimo. Drugi podrazumeva da mašini morate da „naredite” da obavi bootovanje sadržaja sa odabranog USB stika i na taj način zaobiđe sekvencu „podizanja” Windowsa. U principu, ovo je stvar koja se obavlja tako što ćete iz BIOS-a promeniti redosled uređaja sa kojih će matična ploča tražiti boot podatke ili tako što ćete na POST ekranu pritisnuti odgovarajući taster (obično je to ‘F12’) i sa spiska prepoznatih nosača podataka odabrati onaj na kom se nalazi MemTest86. Da biste znali koji funkcijski taster je potrebno pritisnuti, na POST ekranu pritisnite ‘Pause’ i potražite informaciju (levi donji ugao je uobičajeno mesto gde se nalazi).

Ukoliko ništa ne budete dirali, testiranje memorije započinje automatski, dok je ekran zatrpan podacima kojih ima daleko više nego kod Windows Memory Diagnostica. Preko naročitih statusnih linija prati se ukupni i napredak u pojedinačnom testu, kojih je ovde na raspolaganju 14. Podrazumevano, memorija će proći kroz pakao u četiri prolaza, a u bilo kom momentu možete da vidite da li je došlo do generisanja grešaka. Ovde podešavanja, u klasičnom smislu, ne postoje, iako pritiskanjem tastera ‘C’ na ekran pozivate sekciju sa podešavanjima. Međutim, tamo se nalaze svega tri funkcije: da preskočite trenutni test, zaustavite testiranje i da se vratite na radnu formu. Po okončanju testa, dobićete sažetak putem koga možete da se upoznate sa pojedinostima obavljenog posla. Pohvalno je to što je omogućeno snimanje u okviru HTML datoteke.

Pre nego što testiranje memorije započne, ukoliko pritisnete bilo koji taster na tastaturi, dobićete mogućnost pristupa glavnom meniju programa. Odaberite stavku Config i pred vama će se pojaviti grafičko radno okruženje (u njemu završavate i nakon što se okonča inicijalno testiranje) iz kog se, zapravo, obavlja pravo podešavanje. Funkcije su poređane u vertikalnoj paleti alatki „prišivenoj” za levu ivicu ekrana. Kada kliknete na Test Selection, dobićete mogućnost da birate koje testove želite da pokrenete. Adress Range služi za definisanje opsega memorije koji će se testirati, dok iz CPU Selection možete da odaberete da se tokom akcije koriste sva procesorska jezgra, kako bi se memorija stavila na dodatne izazove (funkcija Parallel). Na raspolaganju je i mogućnost određivanja performansi memorijskih modula (RAM Benchmark). Besplatna verzija omogućava testiranje u maksimalno četiri prolaza, dok se testovi pokreću klikom mišem na funkciju Start Test.