Vladimir TRAJKOVIĆ

1. decembar 2024.

Peta generacija procesorske arhitekture Zen dočekana je „na nož”. „Crowd wisdom”, što bi rekao kolega Kosovac, odnosno neki vid preovlađujućeg mišljenja na internetu je da novi Ryzeni ne donose gotovo ništa novo bitno pomena, da su marginalno brži, a uz to i skuplji od modela prethodne generacije. Nismo bili deo mase i nismo se složili sa takvim stanovištem, o čemu možete da pročitate u prethodnim izdanjima „Sveta kompjutera”.Ovoga puta, na red je došao model koji je bio najiščekivaniji - Ryzen 7 9800X3D. Da li smo se ovoga puta saglasili sa preovlađujućim mišljenjem, saznajte u nastavku.

Sećate li se modela procesora sa oznakom Ryzen 7 5800X3D, o kome smo pisali pre više od dve godine (SK 7/2022, i.sk.rs/31278)? Taj model označio je poprilično revolucionarnu prekretnicu u konstrukciji procesora, jer je bio prvi model koji je raspolagao ogromnim (96 megabajta) kapacitetom L3 keš memorije. Ta memorija se tu prvenstveno našla sa ciljem da mu obezbedi znatno bolje performanse u igrama, dok je sve ostalo bilo u drugom planu. Činjenica je da je 3D verzija ostvarila cilj proizvođača i da je ovaj model bio brži u igrama od „običnog”, pa i od gotovo svih konkurentskih modela, ali je novi pristup nametnuo i neka ograničenja. Prvenstveno po pitanju radnog takta i radnih temperatura, koje su bile izuzetno visoke, dok je radni takt bio niži u odnosu na non-3D verziju, a što je imalo uticaja na nešto slabije performanse u ostalim radnim zadacima, mimo igara. Zbog nove i vrlo delikatne konstrukcije, 5800X3D je bio „zaključan”, tj. bila mu je uskraćena mogućnost ručnog, ali i automatskog overkloka, što je podrazumevana stavka kod svih Ryzena otkad postoje.

Naredna generacija, kojom je dominirao model 7800X3D (SK 5/2023, i.sk.rs/32228), dodatno je unapredila ovaj koncept i popularizovala i ostale X3D modele, ali je overklok i dalje bio onemogućen. Razlog tome leži u činjenici da je dodatna keš memorija fizički bila „zavarena” iznad procesorskih jezgara, što je onemogućavalo njihovo optimalno hlađenje. U trećoj generaciji X3D modela, ovaj problem je u potpunosti eliminisan i to tako što se sada keš memorija nalazi ispod procesorskih jezgara, pa je njihovo hlađenje neometano. Zbog toga je ovoga puta bilo moguće da im se ne uskrati overklok potencijal, pa se, tako, i 9800X3D overklokuje kao i bilo koji drugi model serije 9000.

O chiplet konstrukciji procesora Ryzen pisali smo zaista mnogo puta, pa ćemo ponoviti samo najbitnije. Procesorska jezgra „spakovana” su u CCX grupe, a u jednoj ih može biti maksimalno osam. Kako se ovaj model sastoji od jedne CCX grupe, kod koje je funkcionalno svih osam jezgara, dodatna keš memorija „zavarena” je direktno ispod njih, pa sva jezgra imaju jednako brz pristup njenom punom kapacitetu. Pored toga, postojanje samo jedne CCX grupe podrazumeva da i prediktor, odnosno, algoritam za dodelu zadataka jezgrima ima mnogo lakši posao, što dodatno utiče na brzinu izvršavanja zadataka i sniženje latencija. A kako su igre među onim vrstama softvera koje ne haju mnogo za brojnost, već više za brzinu procesorskih jezgara, a, pritom, znaju i da iskoriste izdašan kapacitet brzog L3 keša, trebalo bi da je ovo pun pogodak i najbrži procesor u igrama na svetu. Ali, da li je to baš tako?

Odgovor na ovo pitanje nimalo nije jednostavan. Pre svega, kapacitet keš memorije jeste značajan, ali ne i uvek presudan faktor kada su u pitanju performanse u igrama, a što zavisi i od konkretne igre i načina na koji je optimizovana. U nekim slučajevima razlika je neznatna, gotovo neprimetna, dok je u drugim drastična. Još jedna bitna stavka jeste i rezolucija u kojoj se mere performanse. Iz prakse je poznato da su razlike u performansama, kada su u pitanju igre, među procesorima najizraženije pri nižim rezolucijama i nižem nivou grafičkih podešavanja. Međutim, malo ko će kupiti skup i brz procesor da bi igrao igre u 1080p na niskom nivou grafičkih detalja. U izglednijem slučaju, gde vlasnik samo želi da se što udobnije igra, teško da će se odlučiti za „najbrži gejmerski procesor”, a da ostatak konfiguracije ne prati ove superlative. To se naročito odnosi na grafičku karticu, jer da bi 9800X3D zablistao u punom sjaju, društvo bi trebalo da mu pravi barem neki od GeForce RTX 4080 ili, još bolje, čak RTX 4090 modela. 9800X3D trenutno je najbrži procesor na svetu u igrama, ali što je rezolucija viša, razlika je manja i često je svedena na akademske, od svega nekoliko frejmova u odnosu na druge Ryzene ili konkurentske modele, koji, doduše, pate od drugih boljki. Pored toga, postavlja se pitanje da li je on zaista spreman da bude deo jedne high-end mašine i u drugim zadacima, osim igranja?

Kod ranijih generacija X3D modela, razlika u performansama u odnosu na „obične” Ryzene bila je prilično izražena kada su non-gaming zadaci u pitanju, i to na štetu X3D procesora, a što im se, s obzirom na cenu, ponajviše zameralo. Ovoga puta, AMD se potrudio da ispravi taj zaostatak i u tome je i uspeo. Tako je 9800X3D brži u odnosu na 9700X bukvalno u svemu, ne samo u igrama, čime je dostigao status odlično zaokruženog proizvoda, a ne samo kultnog gejmerskog modela.

Da li je sve navedeno vredno investicije u 9800X3D? Odluku o tome će svako morati samostalno da donese. Po našem mišljenju - fantastičan jeste, neophodan za kvalitetno igranje - nije.