Dejan MISOJČIĆ

1. decembar 2024.

Ako ste u PC vode uplovili devedesetih godina, jedna od najvažnijih programskih alatki za vas bio je Norton Commander. Prva verzija objavljena je 1986. godine, ustanovivši koncept ortodoksnih fajl-menadžera. Ovaj naziv odnosi se na menadžere fajlova koji imaju dva simetrična panela u kojima se izlistavaju fajlovi, kao i treći, pozicioniran u donjem delu, na kom se nalazi komandna linija i traka sa tasterima za pozivanje najvažnijih komandi.

Koncept je bio revolucionaran, jer je drastično ubrzavao rad sa fajlovima u DOS-u, lišavajući korisnika potrebe da ručno upisuje komande. Takođe, radnje su mogle i da se automatizuju.

Norton Commander doživeo je veliku popularnost, a verzija za DOS razvijana je od 1986. do 1998. godine, kada je objavljena poslednja verzija 5.51.

Sa pojavom Windowsa 95, objavljena je i verzija za Prozore, prigodno nazvana Norton Commander for Windows. Iako su zadržane sve funkcije originala, Windows verzija, ipak, nije doživela očekivanu popularnost. Poslednja verzija nosila je oznaku 2.01 i objavljena je 1999. godine. Kuriozitet je i verzija za OS/2, čiji je životni vek bio kratak.

Već prva verzija bila je prilično moćna i prilagodljiva potrebama korisnika. Konfigurabilnost se, pre svega, ogledala u mogućnosti prilagođavanja podataka koji će biti prikazani na panelima, pa ste mogli da imate prikaz svih fajlova u direktorijumu, prikaz svih fajlova sa dodatnim informacijama, detaljne informacije o označenom fajlu u drugom panelu i tako dalje.

Pojedine komande mogle su da se pozivaju funkcijskim tasterima. Tako su, jednim pritiskom prsta, pozivane komande za kopiranje, prebacivanje, brisanje fajlova... Iako je Norton Commander od prve verzije podržavao upotrebu miša, prečice na tastaturi mogle su da se modifikuju (funkcijskim dodavali su se i tasteri ’Ctrl’ i ’Alt’), pa je većina akcija mogla da se pokrene bez podizanja šaka sa tastature, što je dodatno ubrzavalo rad.

Zbog mogućnosti označavanja fajlova mogli ste da izvršite akcije nad više fajlova odjednom, za šta bi vam u komandnoj liniji bila potrebna kobasica od tekstualne naredbe. Naravno, tu su i akcije za rad sa direktorijumima, formatiranje prisutnih disk uređaja, detaljne informacije o veličini i tome slično.

Ovo je jedan od programa koji je imao toliki uticaj na industriju, da je broj njegovih klonova ogroman. Zapanjujuće je da je raspored panela, kao i donja traka sa komandnom linijom i komandnim tasterima zadržana i dan-danas. Šta tek reći za prečice koje se pozivaju funkcijskim tasterima koje su zadržane u svim klonovima i koje svaki korisnik PC-a koji drži do sebe zna.

Kloniranje je započelo već u DOS eri, a najpoznatiji klonovi bili su Volkov Commander i DOS Navigator. Interesantno je da su oba programa, većim delom, napisani u asembleru (Volkov Commander u potpunosti), što je rezultovalo malom veličinom izvršnog fajla. Kao i u slučaju Norton Commandera, takmaci su razvijani do potpune dominacije Windowsa, pa je DOS Navigator 1999. godine postao potpuno besplatan, uz objavljivanje programskog kôda.

Kada je Linux u pitanju, ponovo postoji gomila klonova, ali ubedljivo najpopularniji i najkorišćeniji je Midnight Commander. Zanimljivo je to da je zadržan tekstualni grafički interfejs. Kako je i dalje aktuelan, napakovan je impresivnim setom dodatnih mogućnosti, a nove verzije nižu se redovno.

Od strane stanovitog Kristijana Gislera, 1993. godine objavljena je prva verzija programa Windows Commander. Pod pritiskom Microsofta, naziv je promenjen 2002. godine u Total Commander.

Od prve verzije, program je bio napakovan silnim funkcijama i mogućnostima i vrlo brzo je osvojio srca velikog broja korisnika. Danas je Total Commander aktivan u verziji 11 i predstavlja de facto standard kada su fajl-menadžeri u pitanju.

Osnovne funkcije, nasleđene od Norton Commandera znatno su proširene. Program ima integrisane arhivere, omogućeno je upoređivanje fajlova, enkodovanje, ugrađena je moćna funkcija za preimenovanje fajlova, gde je moguće izvršiti inteligentno preimenovanje velikog broja fajlova, dodati su tabovi, ugrađen je FTP klijent, funkcija za sinhronizaciju foldera, pregled fajlova u više formata...

Total Commander nije besplatan, ali jedina nelagodnost besplatne verzije za fizička lica je to što morate da kliknete na jedan taster prilikom ulaska u program. Program postoji i u verziji za Android, gde, kao i kod desktop verzije, postoji veliki broj plug-inova koji proširuju njegove mogućnosti.