Dejan PETROVIĆ

1. januar 2024.

Jedna od najupečatljivijih scena svetske kinematografije jeste ona iz filma „Galipolje” iz 1981. godine. U filmu je prikazan sav besmisao rata, a posebno se ističe poslednja scena gde se australijski vojnici spremaju za juriš na utvrđene turske položaje. Jasno je da je napad na mitraljeska gnezda prostim jurišem u Velikom ratu nešto unapred osuđeno na propast (osim ako nije u pitanju Gvozdeni puk - prim. aut.). Tek, usled pokidanih telefonskih kablova, izvesni Frenk daje sve od sebe da stigne da na vreme prenese poruku koja bi predstojeći napad obustavila i time spasi prijatelja Arčija. Koliko god bio brz, Frenk nije bio dovoljno brz, ne brži od pištaljke. U jurišu koji je usledio, Arči gine pred samim ciljem, ispresecan mecima preko grudi. Simbolika je jasna. Arči u poslednjim sekundama svog života deluje kao sprinter koji je upravo grudima presekao vrpcu cilja sa glavom blago zabačenom u nazad. Pobednički pehar, ipak, neće dobiti.

(slajdovi su iz prezentacije Intelovog Wi-Fi 7 rešenja)

Nažalost, ljudska vrsta još nije odmakla od rešavanja problema međusobnim ubijanjem, ali jeste u pogledu prenosa podataka. Danas se podaci ne prenose ni uz pomoć sprintera, ni konjima, ni vozom, pa čak sve manje i telefonskim kablom. Danas se ogromne količine podataka prenose bežičnim putem, a njihova zaštita je na sve višem nivou. Današnje društvo ne trpi kašnjenje u prenosu podataka koje se meri milisekundama. Nekako smo svi postali previše razmaženi, ping je bitniji od života, a neretko je u kući pravo bojno polje ko je od ukućana uzrok zagušenju. Jer, ping ne sme da čeka, a količine podataka koje se obrađuju u našim rukama naprosto su nesagledive. I to samo u jednoj sekundi.

Za narednu godinu, Wi-Fi Alijansa (wi-fi.org) predstaviće (i zvanično) novi standard sa oznakom IEEE 802.11be, odnosno Wi-Fi 7. Za očekivati je da uređaji nove generacije na svojim kutijama imaju oznaku „BE”, koja će sugerisati da podržavaju Wi-Fi 7, kao što je do sada bilo „AX” za Wi-Fi 6 (IEEE 802.11ax). Novi standard će, naravno, biti kompatibilan sa ranijim generacijama uređaja, s tim što će glavne odlike biti rezervisane za BE uređaje. Za ovaj standard nove generacije predviđeno je da ima fokus na WLAN, bilo u unutrašnjem ili spoljašnjem okruženju. Prema prvim dostupnim podacima, koliko smo uspeli da vidimo, Wi-Fi 7 je prirodni iskorak u odnosu na Wi-Fi 6 i Wi-Fi 6E. Čak možemo reći da je „Sedmica” iskorak na kombinaciji prethodna dva standarda. No, da krenemo redom.

Imali smo prilike da pišemo i o Wi-Fi 6, ali i 6E uređajima, počevši od mrežne opreme, mobilnih uređaja, pa sve do matičnih ploča i laptopa. Štaviše, imali smo prilike da vam predstavimo i neke matične ploče koje već sada donose podršku za „Sedmicu”. Wi-Fi 7 standard donosi podršku za sva tri već viđena frekventna opsega odjednom. To se odnosi na 2,4, pet i šest gigaherca. Podsećamo vas, frekventni opseg na šest gigaherca bio je rezervisan samo za Wi-Fi 6E uređaje, gde se i ruteri, ali i klijenti koji ga koriste mogu nabrojati na prste.

Ovde dolazimo do bezbednosnih mehanizama. Naime, Wi-Fi 7 na 2,4 i pet gigaherca zahteva minimum WPA2, dok se za šest gigaherca zahteva WPA3. Ukoliko se koristi stariji uređaj, koji nema podršku za WPA2, na Wi-Fi 7 ruter će moći da se poveže samo ako ovaj nema postavljenu lozinku, to jest, ako je „otvoren”. Danas svako od nas, uglavnom, koristi mobilne telefone novije generacije, ali ne koristimo svi najnovije laptope i Wi-Fi adaptere na desktop mašinama. Inače, prema nekim informacijama, WPA4 za Wi-Fi 7 tek treba da se pojavi.

Što se tiče samih frekventnih opsega, ponovićemo da najniži ima najveći domet i moć prolaska kroz prepreke, ali i najmanji protok, uz sve moguće nadogradnje prethodnih godina. Pet gigaherca je sušta suprotnost, dok je šest gigaherca pravo rešenje za mesta za velikim brojem korisnika sa najvećim protokom podataka, ali i najslabijom predajnom snagom. Prema podacima Wi-Fi Alijanse, sveukupni protok prema novom standardu trebalo bi da premaši teoretskih 46 gigabita po sekundi. Da, dobro ste pročitali. Uz dobar internet pristup, Sedmica bi trebalo da omogući neometan prenos čak i 8K videa ili „skidanje” 15 gigabajta za oko 25 sekundi.

Pogodnosti Wi-Fi 7 se ovde ne završavaju. Na prethodnim generacijama Wi-Fi standarda imali smo 1024-QAM (quadrature amplitude modulation) digitalnu modulaciju, koju smo ocenjivali kao veliki iskorak u odnosu na ranije. Sedmica dolazi sa 4096-QAM, gde je svaki simbol u stanju da nosi 12 bita, što je u teoriji brže u odnosu na 1024-QAM za nekih 20 odsto. Ovome treba dodati i proširenu magistralu sa dodatnih 320 megaherca, što je dvostruko više od Šestice. Kao ozbiljan novitet beležimo i MLO (multi-link operation), što je tehnologija koja omogućava povezivanje uređaja na dva frekventna opsega istovremeno. MLO na ovaj način omogućava brži protok kroz mešanje opsega (nešto slično kao „aggregation” kod LAN-a). MLO na ovaj način obezbeđuje veći protok podataka. Koliko veći je upitno, ali svakako će prevazilaziti specifikacije klijenta. Kao šlag na tortu, MLO dozvoljava svakom opsegu da izabere kanal, kao i njegovu širinu u realnom vremenu. Možemo reći da je MLO odlična alternativa Smart Connect funkciji. MLO je u tesnoj koordinaciji sa još jednom novom funkcijom, AFC (automated frequency coordination), koja je, opet, opciona. Naime, AFC omogućava upotrebu jačih antena za opseg na šest gigaherca, kako bi pet i šest gigaherca bilo "uparivo”, te da bi se lakše koristili za MLO kombinovanje (aggregation).

Još jedna od novih tehnologija je Multi-RU (multi-resource units) i Puncturing, koji omogućavaju Wi-Fi 7 uređaju da koristi druge delove nekorišćene magistrale, te tako stvori veću pomenutu magistralu. Često smo pominjali MIMO (multiple input multiple output) protokol. Na Sedmici će biti moguće ostvariti čak do 16 prostornih tokova (16×16). Svaki od ovih tokova teoretski može da prenosi do 2400 megabita u sekundi. Podrazumeva se da je Sedmica dosta otpornija na smetnje. Takođe, povećane su mogućnosti OFDMA (orthogonal frequency-division multiple access), kao i ukupna funkcionalnost koju znamo iz ranijih IEEE standarda.

Ostaju, naravno, mnoga otvorena pitanja. Jedno od njih je kako će se implementirati mesh sistem u Wi-Fi 7. Sudeći prema prvim dostupnim Wi-Fi 7 mesh kompletima, u pitanju će biti mreža kojom će upravljati veštačka inteligencija (šta god to značilo). Opet, neki od dostupnih kompleta omogućavaju Wi-Fi 7 jedinicama da kombinuju međusobni protok ne samo na pet i šest gigaherca, već i sa 2,4 gigaherca i kablom. To znači da će povezanost između dva ili više Wi-Fi 7 mesh uređaja biti maksimalna moguća.

Sam smisao Sedmice dovodi gigabitne, pa i 2,5-gigabitne Ethernet priključke pod veliki znak pitanja. Ništa manje od 10-gigabitnog WAN (izlaznog) priključka naprosto nema smisla. Ono što smo takođe primetili jeste da novi Wi-Fi 7 ruteri imaju izvornu podršku za IoT, pa čak i za ZigBee.

Sve pobrojane nove funkcije uređaj pod Wi-Fi 7 treba da sadrži. Međutim, logično je da ako, recimo, ruter dolazi sa punom podrškom za Sedmicu, dovoljno je da telefon ne podržava MLO, te da ta funkcija ostane van domašaja. Već danas postoji mrežna oprema koja može da vam omogući da se razbaškarite u Sedmici. Što se tiče klijenata, stvari nisu tako povoljne. Vrlo verovatno će proizvođači mobilnih telefona u početku rezervisati podršku za Wi-Fi 7 samo za perjanice ponude, dok će se Šestica i 6E spustiti na modele nižih klasa. Ono što možemo da potvrdimo je da Android 13 donosi podršku za Wi-Fi 7, dok se za Appleov OS sa sigurnošću ne zna. Što se tiče Windowsa, za očekivati je da dobije punu podršku za Wi-Fi 7 tokom naredne godine, kroz neku od nadogradnji. Naredni WIN12 je za očekivati da u startu ima podršku za Sedmicu. Linux od kernela 6.2 pruža podršku za Sedmicu, dok od 6.4 stiže i podrška za Wi-Fi 7 mesh.

Wi-Fi 7 deluje kao mali iskorak, ali po našem mišljenju je više u pitanju pravi korak napred. Pogodnosti ovog standarda će osetiti svi, kako poslovna okruženja, kafići, hoteli, tržni centri i ostali, tako i kućni mrežni sistemi. Treba biti realan: bežični prenos podataka nikada neće zameniti žičani. Fizička veza je ipak druga dimenzija, a ni tu nije rečeno sve. Dostupni ruteri po novom standardu imaju cene kao da se uz njih dobija i najnovija Plejka. Za Wi-Fi 7 mesh komplete cene idu lagano u četvrtu cifru američkih zelembaća. Kao i svaki novitet, i ovaj će u početku biti rezervisan za one sa dubljim džepom. Nije realno da očekujemo rutere za narod pod Sedmicom pre kraja ove godine u koju tek zakoračujemo. Ako i tada. Pritom, da bi uživali u Wi-Fi 7, pored rutera, potreban je i Wi-Fi 7 računar ili mobilni telefon. Razume se, i njihova cena navlači kiseo osmeh na lice.

Frenk danas ne bi morao da trči i preskače prepreke da bi preneo informaciju koja živote znači. Njegova „latencija” se ne meri ni danima, ni satima, pa, čak, ni sekundama. Frenkov ping danas je za pojmove od pre 100 godina u rasponu statističke greške. Današnji Frenk podatke prenosi ogromnim brzinama. U njegovim rukama nije papir sa nekoliko redova teksta, već čitavi tomovi knjiga. Za današnjeg Frenka je nepojmljivo da zakasni i sekundu. Ali, čak ni sa najnovijim Wi-Fi 7, Frenk neće stići dovoljno brzo da spasi Arčija, uz svu najnapredniju tehnologiju koju nabrojasmo. Vreme u kom živimo diktira neki drugi tempo, potpuno nezamisliv za život ljudi od pre 100 i više godina. Ostaje da se zapitamo šta će sve moći neki Frenk sutra, sa nekim Wi-Fi 10 ili 12.