Nikola STOJIĆ

1. januar 2024.

Kad god se u nekom kontekstu ili razgovoru pomene pretraga na internetu, prva pomisao nam je, po nekakvom default podešavanju, Googleova pretraga. Imenica, koja je postala glagol, sinonim za pretragu bilo kakvog sadržaja na internetu. Mnogi od alternativnih pretraživača, poput Altaviste, Ask Jeeves, Yahoo Searcha, više i ne postoje ili služe uskoj niši za pretragu određenog sadržaja; Wolfram Alpha, Bing. Sam koncept Googleove pretrage bio je jednostavan; rangiranje sajtova prema ključnim rečima, PageRank, kako bi se što bolje plasirali u rezultatima pretrage na stranici; što je rezultat relevantniji, zauzimao bi jedno od mesta pri samom vrhu. Međutim, vremenom se ovaj jednostavan koncept menjao, a što se ogledalo u uvođenju sponzorisane pretrage, promene algoritma, razvoju Google Chromebrowsera i sve većem gubitku privatnosti. Čuveni moto - „Don’t be evil”, otišao je u penziju, te bi mnogi rekli da altruizam stoji nemoćan pred željom za profitom po svaku cenu. Kroz upravljanje podacima svojih korisnika i njihovim skladištenjem u različite baze podataka, zahvaljujući svojim proizvodima kao što su Gmail,Chrome, Google Analytics, Google je svoje korisnike pretvorio u proizvod. Čak je i Chromebook, ništa drugo, nego vektor za prodavanje drugih proizvoda. Lični podaci pojedinca, zajedno sa onima o ponašanju korisnika, postali su novi proizvod kojim se trguje u tehnološkom svetu. Ipak, i pored ovog pristupa, pretraga je postala lošija, sve je više SEO spama u samoj pretrazi, uprkos količini podataka koji se prikupljaju o svakom korisniku, a reklame su postale toliko naporne da je sada nezamislivo korišćenje interneta bez adblockera. Jedna od alternativa koja pokušava da promeni trenutno stanje na tržištu pretraživača je Kagi. Kreirao ga je Vladimir Prelovac, nekadašnji saradnik „SK” i osnivač Devane (sada GoDaddy Belgrade). Kagi je novi pretraživač (search engine), koji za cilj ima da ponudi kvalitetne i relevantne rezultate uz beskompromisno poštovanje privatnosti svojih korisnika. No, šta je to što Kagi čini zanimljivim i različitim od postojećih alternativa?

U razgovoru sa Vladimirom, pokušali sam da saznamo kako je nastala ideja za Kagi, to jest, šta ga je nateralo da se odluči za ovako jedan veliki korak. Osnivanje bilo koje kompanije, samo po sebi, komplikovan je posao, ali osnivanje kompanije koja radi na sopstvenom search engineu, nešto je što nemamo priliku često da vidimo. Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih razloga za osnivanje Kagija, leži u tome što je situacija sa reklamama i kvalitetom sadržaja počela da aktivno urušava korišćenje interneta, gde se od malih nogu usađuje izloženost reklamama svake vrste kao neka normalnost i žrtvovanje privatnosti, a što Vladimir nije hteo da dopusti da se desi njegovoj deci. Osnovni zadatak Kagija jeste da prikaže što je moguće relevantnije rezultate pretrage prilikom pretraživanja, bez žrtvovanja privatnosti. Ono što Kagi izdvaja od konkurencije, jeste to da je reč o plaćenom proizvodu. Za 10 dolara mesečno dobijate mogućnost da neograničeno pretražujete sadržaj, dok u Family paketu za 20 dolara dobijate mogućnost da šest članova porodice koriste Kagi. Iako postoji besplatna verzija sa kojom možete pretražiti 100 upita, reč je, pre svega, o trial verziji, kako bi se korisnici upoznali sa mogućnostima Kagija pre odlučivanja na pretplatu. Mnogi će se, na prvu loptu, upitati zašto bi se pretraga plaćala? Zar nije skoro svaki search engine koji postoji besplatan? Kao što je rečeno u mnogim ranijim tekstovima, ne postoji besplatan ručak. Postojanje reklama, obrada i prodaja personalnih podataka marketinškim agencijama je cena koju plaćamo za besplatan proizvod. Ironično, vaš browser i pretraživač, znaju mnogo više o vama nego vaši prijatelji i porodica. Svoje rezultate Kagi prikuplja koristeći istovremeno Google,Mojeek, Marginalia, Yandex rezultate putem anonimizovanih API poziva, ali istovremeno gradi i svoj indeks pretrage, koji će, kako vreme prolazi, sve više i više rasti i nuditi svoje rezultate. Ono što je bilo zanimljivo videti, jeste da Kagi ima svoju vrstu veb-ringa, gde sajtovi mogu da se dodaju i da poput Googleove opcije I am feeling lucky naiđete na neki novi sajt koji je deo veb-ringa. Sam način indeksiranja, kako ističe Vladimir, baziran je na tome da sajtovi koji nude kvalitetniji sadržaj budu na vrhu liste. Sajtovi koji nemaju reklame biće bolje rangirani u odnosu na sajtove koji sadrže reklame, kako bi se prilikom pretrage promovisali što relevantniji rezultati i oni sajtovi koji poštuju privatnost korisnika. Ono što je, takođe, dobra stvar, jeste to što Kagi nudi mogućnost da se i svaki sajt oceni klikom na ikonicu štita, pri čemu raste i relevantnost sajta, a koji istovremeno prikazuje da li sajt sadrži neku vrstu trackera, analitike, datum registracije domena, brzinu sajta i vlasnika. Sama pretraga je tako organizovana da ukoliko npr. pretražujete listu najboljih mobilnih telefona, Kagi će vam ponuditi kratak spisak sajtova u pretrazi, sa linkovima ka listama mobilnih telefona (Listicles). Tu je i manja sekcija, Blast from the past u okviru same pretrage, koja prikazuje istorijski relevantne tekstove od pre nekoliko godina za zadati upit. Ono što je posebno zanimljivo jeste mogućnost za custom pretragu, po tačno postavljenim upitima, korišćenjem opcije Lenses. Naime, možete odabrati opciju da pretražujete PDF fajlove, a Kagi će vam ponuditi rezultate shodno vašem upitu. Ukoliko rešavate neki programerski problem i potreban vam je link ili kôd koji objašnjava kako da ga premostite, možete odabrati Programming i pretraživati programerske sajtove, Github sa snippetima kôda u pretrazi. Takođe, ukoliko vam je potrebno nešto specifično, možete modifikovati ili dodati novi Lense, tako što ćete postaviti sajtove odakle da traži, da li određene domene (npr. kao .edu), keywords, sadržaj iz određene zemlje i mnoge druge opcije. Za one koji su fanovi bangova, tu je mogućnost da se definiše brzi bang, putem skraćenica za sajt (yt, rd, g, hn). Bangovi su opcija sa kojom se šira javnost upoznala prvo u DuckDuckGo pretrazi, a omogućavaju brzu pretragu rezultata sa određenog sajta, bez potrebe da kucate kompletan domen kako biste dobili samo pretragu sa tog sajta.

Pored same pretrage, svim korisnicima je dostupan i Summarizer - alat koji služi da sumira bilo koji tekst sa bilo kog sajta u pasusu ili da istakne ključne tačke. Istovremeno, radi se i na razvoju FastGPT, language model koji je tu da, poput ChatGPT-a, daje odgovore na sva pitanja koja mu postavite na osnovu baze znanja kojom raspolaže. Ono što je zanimljivo, jeste i mogućnost korišćenja API poziva, tako da možete i da integrišete FastGPT i na svom sajtu. Tu je i pretraživač Orion, koji je u aktivnom razvoju, a baziran je na WebKitu koji se, takođe, naplaćuje. Sam browser ima ugrađen adblockeri anti-tracking. Trenutno je dostupan samo za Mac OS i iPhone, ali se očekuje da će u nekom periodu u budućnosti biti dostupan i na ostalim operativnim sistemima. Iako su plaćeni browseri postojali i ranije (ne treba zaboraviti da je preteča Firefoxa, Netscape Navigator, bio softver koji se plaća), po Vladimirovom mišljenju, današnja situacija je dosta drugačija u odnosu na to vreme, pa je prisutna veća spremnost korisnika da plate, kako bi dobili bolju uslugu. U prilog tome najbolje govori broj pretplata za YouTube Premium i broj ljudi koji želi da ima uslugu bez reklama na svojim računarima i TV-u. Skoro svi browseri na neki način prave kompromise, o čemu najbolje svedoči to da Mozilla osamdeset odsto svog budžeta dobija od Googlea, kako bi bio default pretraživač na Firefoxu, slično je na Safariju, Brave koristi bitcoin „rudarenje”, dok Opera GX u samom pretraživaču ima sponzorisan sadržaj i ogroman broj trackera. Surfovanje po internetu bez adblockera je skoro pa nezamislivo, a brojni sajtovi, praktično, neupotrebljivi zbog količine postavljenih reklama. Tu je uvek i bezbednosni rizik, gde neke reklame mogu sadržati malware, a koje oglašivači vrlo često ni ne proveravaju pre puštanja na reklamne servere. Kada se sve to uzme u obzir, ne čudi da postoji grupa korisnika koja je spremna da plati mnoge usluge u cilju zaštite svoje privatnosti, vremena i živaca.

Za sve one koji imaju neka pitanja u vezi sa pretragom ili drugim proizvodom, Kagi ima svoj Discord server, putem kog se obavlja komunikacija sa zajednicom i pruža tehnička podrška. Da bi se kvalitet podataka dodatno poboljšao, Vladimir smatra da bi bilo poželjno da svaka zemlja ima sopstveni pretraživač na nacionalnom nivou, kako bi svi podaci bili dostupni za pretragu, poput knjiga u biblioteci a u cilju što bolje pretrage i veće preciznosti. Trenutni razvoj pretrage, kako je istakao, ide ka tome da će LLM modeli vremenom zameniti pretragu kroz dostavljanje zbirnih rezultata na osnovu upita u vidu digitalnih asistenata, a što je i bio jedan od razloga za razvoj Summerizera i FastGPT. Po njegovom mišljenju, glavni izazov za Google i Microsoft u budućnosti biće korišćenja LLM modela u razvoju pametnih asistenata, poput Barda i Copilota, bez dodatnog ugrožavanja privatnosti korisnika. S obzirom na to koliko resursa je potrebno da se pokreću AI modeli, teško je zamisliti da će Google ili Microsoft odustati od monetizacije i nuđenja reklama u jednom momentu i u okviru svojih AI asistenata. Postavlja se pitanje, da li zaista misle da je trenutni biznis model, koji sve više propada, a bazira se na plasiranju reklamnog sadržaja i prodaji podatka, moguće preneti i na nov proizvod? Suštinski, iako ne plaćate njihove proizvode novcem, kroz ono što im dajete od svojih podataka i navika plaćate tim kompanijama za njegovo korišćenje. Upravo zato, potrebno je ozbiljno razmisliti o ulaganju u privatnost i menjanju određenih navika. Kagi je jedno od rešenja koje je usmereno ka privatnosti, uštedi vremena i vraćanju normalnosti u pretragu i korišćenju interneta. Međutim, ono što se teško menja jesu navike korisnika. Ostaje da se vidi koliko kapi je potrebno da se preliju čaše, kako bi konačno nestala inertnost većine korisnika po pitanju privatnosti, a kompanije napokon dobile poruku da je mušterija uvek u pravu i da je vreme promena na vidiku.