Momir ĐEKIĆ

1. januar 2024.

Kada smo u oktobru protekle godine najavili Intelove procesore kodnog naziva Meteor Lake, izneli smo očekivanja kako će četrnaesta generacija procesora za prenosne uređaje biti važan korak u povratku kompanije na staze uspeha. Dva meseca kasnije, nakon predstavljanja rezultata prvih zvaničnih testova, možemo konstatovati da je Meteor Lake zaista dobar proizvod, koji Intel ponovo stavlja na mapu performansi i efikasnosti. Ipak, odličan rezultat nije čudo kome se jedan deo publike nadao.

Lansirajući nove procesore pod brendom Core Ultra, Intel je zvanično predstavio procesore dugoočekivane Meteor Lake platforme. Ovoga puta, gamu će predstavljati procesori u dve kategorije (namesto četiri dosadašnje). Procesori serije U će, kao i ranije, biti smanjene snage i posvećeni ultralaganim prenosnicima, dok će serija H biti rezervisana za tanke prenosnike viših performansi. U pretprazničnom lansiranju, Intel je predstavio četiri modela serije H, i to dva Ultra 7 čipa sa ukupno 16 jezgara i dva Ultra 5 čipa, sa po 14 jezgara. U nižoj, Core Ultra U seriji, takođe su predstavljena četiri modela, ponovo u kombinaciji dva Ultra 7 i dva Ultra 5 čipa. Predstavljeni procesori serije U svi imaju po deset jezgara.

Podsećanja radi, svi procesori Meteor Lake platforme proizvedeni su u novom „Intel 4” (sedam nanometara) proizvodnom procesu, imaju integrisan AI koprocesor i poseduju do sada najnapredniju integrisanu grafiku u Intelovim procesorima. Upotrebom Foveros 3D pakovanja, Intel, praktično, povezuje četiri modula na jednoj pločici i to procesor, grafiku, I/O i compute jezgra. Jezgra dolaze u tri klase. Pored performantnih jezgara (P) i jezgara visoke efikasnosti (E), Meteor Lake procesori sada imaju i jezgra niske snage (LP), koja znatno doprinose smanjenju potrošnje pri nezahtevnoj upotrebi (u mirovanju ili „spavanju”). Napuštanje monolitnog dizajna čipa omogućilo je upotrebu čipleta različitih proizvodnih procesa. Tako je u ovim procesorima kombinacija pomenutog Intel 4, ali i TSMC-ovih N5 (grafika) i N6 (SoC i I/O) rešenja.

Pažljivo birana unapređenja

Iz navedenog smo svojevremeno zaključili da se u realnom radu mogu očekivati znatna povećanja performansi u odnosu na trinaestu generaciju. Ipak, ako pogledamo radne frekvencije na kojima rade procesori iz serije Ultra, videćemo da su one niže nego na modelima iz prethodne generacije. Tako, najbrža performantna jezgra iz nove game imaju za 300 megaherca niži takt od prethodnika (5,1 gigaherc naspram 5,4 gigaherca). Očigledno je da je Intel „podesio” procesore tako da budu štedljiviji, te „žrtvovao” performanse kada se koristi samo jedno jezgro. Prave prednosti nove generacije će se, pre svega, osetiti u zadacima koji koriste sva jezgra.

Gotovo u isto vreme, Intel je medijima i YouTube komentatorima širom planete, uz saradnju sa kompanijama Asus i MSI, podelio pretprodukcijske laptop uređaje, kako bi testirali performanse novih procesora. Asus je za potrebe testiranja ustupio Zenbook 14 OLED model i to verziju sa Core Ultra 7 155H procesorom. Sa druge strane, MSI je ustupio model Prestige 16 AI Evo, sa istim procesorom, ali i snažnijim sistemom za hlađenje, što je omogućilo podešavanje novog procesora na režim sa više snage.

Rezultati koji su se dobijeni, potvrdili su da su performanse u testovima sa aktivnim jednim jezgrom na nivou onih od prošle generacije. Performanse su slične prošlogodišnjim i kada su u pitanju višejezgarni testovi, barem kod Asusovog modela (sa slabijim hlađenjem i procesorom podešenim na nižu potrošnju). MSI-jev računar je malom prednošću „pobedio” prošlogodišnje modele koje, praktično, menja. Jednom rečju, nova generacija je minimalno bolja od prethodne u sirovim performansama. Zaostatak za Apple M3 platformom, posebno u višejezgarnim performansama, i dalje je veoma velik.

Kada su u pitanju performanse grafičkog podsistema, situacija izgleda znatno bolje za Intel. U skladu sa najavama prilikom predstavljanja nove generacije, prvi testovi pokazuju zaista udvostručene performanse po utrošenom vatu. Bitno je naglasiti da je Intel uveo novu oznaku Arc samo za laptope koji ispunjavaju specifikaciju (minimalno 16 gigabajta radne memorije, koja radi u dual channel režimu). Performanse koje grafički sistem pokazuje veoma su blizu onima koje demonstrira RTX 3050, GPU kompanije Nvidia. Prema tome, na novom Intelu će se igrati i AAA naslovi, na skromnijim podešavanjima.

Efikasnost je jedna od mera koja je unapređena kod nove generacije. U poređenju sa prethodnom generacijom, novi procesori troše znatno manje energije. Upravo se u testovima ovog aspekta videla prednost novog proizvodnog procesa. Uštede se kreću od 20 do čak 50 odsto u potrošnji, u zavisnosti od konfiguracije procesora. Ovakav rezultat trebalo bi da se direktno odrazi na trajanje baterije kod novijih uređaja. Zanimljivo je da testovi pomenuta dva uređaja pokazuju da na nižim energetskim podešavanjima, novi Intelov procesor zadržava dobre performanse, uz solidnu efikasnost, dok pojačavanje dotoka snage u novi procesor povećava performanse, ali uz znatno nižu efikasnost.

Naposletku, novi procesori dolaze sa hardverskim podsistemom za lokalne AI zadatke, što će znatno ubrzati primenu, recimo, Microsoft Copilot rešenja na Windows platformi, ali i, recimo, efekte zamagljivanja pozadine u nekim aplikacijama za četovanje. Prave koristi od ovog hardvera možemo očekivati u budućnosti. Intel ne prepušta stvari slučaju, te je potpisan čitav niz ugovora sa softverašima iz raznih kompanija, a na korišćenje im je dat API pristup AI podsistemu.

Kontekst je sve

Trenutak u kom Intel debituje sa procesorima nove game izuzetno je važan. Nakon što je godinama igrao igru „jurenja protivnika” u kojoj su proizvođači laptopa zbog performansi bili prinuđeni da znatno pojačavaju dotok snage, uz veliki gubitak u efikasnosti, Intel je, napokon, predstavio procesore koji imaju pristojne performanse, uz jednako pristojnu efikasnost. Ipak, ovim potezom, Intel je uhvatio priključak sa konkurencijom, ni na koji način je ne ugrozivši. Kombinacija performansi i efikasnosti je u rangu AMD-a, ali, i dalje, znatno iza procesora kompanije Apple, koji su, uistinu, zasnovani na drugačijoj tehnologiji (RISC).

Kako smo najavili pre nekoliko meseci, sledeća godina je poslednja u kojoj Qualcomm ima ekskluzivno pravo da isporuči procesor zasnovan na RISC tehnologiji koji pokreće Windows uređaje. Za te potrebe, najnoviji procesor iz ove kompanije, Qualcomm Elite, najvažniji je proizvod u poslednjih nekoliko godina američke kompanije. Prvi testovi pokazuju blagi zaostatak u jednojezgarnim testovima, ali i blagu prednost u višejezgarnim testovima u odnosu na procesore Apple M3. Ipak, nezavisnih testova ovog procesora još uvek nema i nećemo ih videti ni početkom 2024. godine. Imajući u vidu da je Apple kompanija koja stoji iza čitavog laptopa, dok Qualcomm proizvodi „samo” procesor, pa je sklapanje samog uređaja prepušteno OEM partnerima, za očekivati je da će performanse, ipak, biti iza vodećeg konkurenta.

• • •

Jasno je da je konkurencija koju Intel ima ovih dana jača nego ikada. U segmentu tržišta u kom je bar deceniju i po dominirao, stari konkurent je ojačao, a u igru su ušli i drugi. U prošlosti, Intel je bio jedna od retkih kompanija koja je imala dovoljno novca da snažnim investicijama u istraživanje i razvoj i implementaciju kreira gotovo nedostižnu prednost. Danas to nije slučaj. Intel je u fazi svojevrsnog oporavka. Sa druge strane, broj kompanija koje imaju sredstva da kreiraju konkurentsku prednost znatno je veći nego pre jedne decenije. Iz dubina plavog okeana, veliki plavi kit ušao je u crveni zaliv, pun ajkula. I verujte, nije mu nimalo lako, ma kako elegantno sekao talase.

Možda će delovati surovo, ali mora se konstatovati da, uprkos tome što su se na prvim testovima pokazali solidnima, novi Intelovi procesori, zapravo, ne uspevaju da pogode metu.

Performanse u jednojezgarnim i višejezgarnim zadacima procesora ne briljiraju, iako ne možemo reći da su razočaravajuće. Grafičke performanse znatno su unapređene, ali samo kod određenog dela uređaja koji ispunjavaju minimalne specifikacije da bi dobili Arc oznaku. Čini se da je ključna karta u špilu novih procesora ona koja nosi naziv AI. To je vidljivo i u marketinškim materijalima kompanije Intel koji su dostupni i koji se uveliko distribuiraju još od oktobra 2023. Na prvu pomisao, fokusiranje na AI i te kako ima smisla. Ova rešenja trenutno su najprodornija tehnološka priča. Zaista deluje interesantna mogućnost da se na laptopu možete, bez pristupa internetu, osloniti na neka od AI rešenja da vam pomognu u radu. Ipak, takvih rešenja ima jako malo i njihove mogućnosti (bar još uvek) nisu na nivou koji će vam promeniti život. Štaviše, sa sigurnošću možemo reći da je za 99 odsto korisnika u narednih godinu dana uticaj ove funkcije gotovo nepostojeći.

Imajući navedeno u vidu, možemo sumirati da su dosadašnji, iako limitirani ograničenom ponudom pretprodukcijskih laptopa u rukama belosvetskih komentatora, rezultati Meteor Lake procesora u realnoj upotrebi ograničeno dobri i da ne predstavljaju dominantan faktor u trenutnoj konstelaciji snaga. Situacija je dodatno iskomplikovana u Intelovom dvorištu sa pojavom Raptor Lake Refresh generacije, koja će, sasvim očigledno, samo zbuniti korisnike. Intel javnosti predočava da su 14. Core generacija i Ultra procesori sa Meteor Lake i Raptor Lake Refresh oznakama. Iako ih reč Ultra, kao i oznaka procesora jasno razdvajaju, manje upućenim korisnicima (kojih je velika većina) biće teško da razumeju koja verzija 14. generacije je, zapravo, ono što treba da kupe. Teško je pozdraviti ovakvu odluku nekada nedostižnog proizvođača procesora.