Dragan KOSOVAC

1. novembar 2023.

Ponikao davne 2009. godine u kanadskom odeljenju francuske kompanije Gameloft, serijal Dungeon Hunter spada u one naslove koji su pomogli da se definiše kako izgleda visokobudžetni akcioni RPG na mobilnim uređajima. Nastavci su se nizali na gotovo godišnjem nivou, pomerajući granice gameplaya, tehničkih mogućnosti, ali i agresivnosti monetizacije. Poslednji put kada smo se dotakli ove franšize (SK 04/2015, i.sk.rs/22643), istakli smo i impresivnu tehničku stranu petog Lovca na tamnice i koliko smo razočarani sveprisutnošću i napadnošću freemium monetizacije. Ipak, to nije sprečilo DH5 da duže od osam godina žari i pali svetom mobilnih aRPG-a. Sredinom oktobra, Gameloft je globalno pokrenuo Dungeon Hunter 6, lukavo ga sakrivši iza paravana otvorenog beta testiranja (verzija 0.6.7). Ako se pitate zašto radimo kritički osvrt još uvek nedovršenog naslova, reći ćemo da je ova igra potpuno kompletna, da leti bez ikakvog ozbiljnijeg baga, pa i da njena robusna in-game prodavnica funkcioniše besprekorno.

Dok je šesti DH i dalje pod Gameloftovom zastavom, ovog puta nije razvijan interno, već se radi o delu kineskog studija GOAT Games. Tako, ne čudi da se radi o tipičnom predstavniku modernog mobilnog MMO naslova sa azijskim primesama, sa svim dobrim i, nažalost, lošim stvarima koje takva klasifikacija podrazumeva. Kao prvo, ovo je tipična front-loaded igra koja daje sve od sebe da impresionira publiku tokom prvih nekoliko minuta gameplaya. Unapred renderovani sinematici su fenomenalni, kvalitet grafike i vizuelnog dizajna apsolutno je impresivan, sve replike likova tokom glavnog story questa praćene su odličnom glasovnom glumom, a akcija je glatka i dinamična. Ipak, neće proći mnogo vremena pre nego što postanete svesni tužne istine: kao i većina azijskih MMO ostvarenja i DH6 je naslov koji se „igra sam”, a od „igrača” traži samo tri stvari: novac, vreme i kapacitet baterije mobilnog telefona.

Ova igra nastavlja beskonačnu sagu o slomljenom fantazijskom svetu Valenthiji i neumornoj borbi njegovih heroja protiv sila haosa. Naš protagonista je takozvani Spirit-Kissed Hero, junak čija sudbina i specijalne borbene moći mu (ili joj) daju šansu da opstane u borbi protiv demonskih hordi koje napadaju svet. U igri je trenutno pet klasa: Assasin, Archer, Mage, Warrior i Boon Sister. Šesta klasa, Shaman, već je na ekranu za izbor likova uz obaveštenje da će biti dodata u sledećoj ekspanziji. U duhu klasičnih mobilnih aRPG igara, svaka klasa ima pod levim palcem virtuelni d-pad za kretanje, dok su pod desnim standardni napad, četiri borbene veštine i dodge, kao i kontrole za tri „poručnika” koji vas prate u bitkama. Tu je i, avaj, taster za kretanje kroz tri režima igranja: ručno, polu-auto i potpuno automatizovano, čime dolazimo do onoga što je najveći problem Dungeon Huntera 6.

U veoma specifičnim uslovima, DH6 je fenomenalan aRPG, ali ti uslovi su veoma, veoma retko ispunjeni. Kada je protivnik, „na papiru”, maaalo jači od vas (igra prati „borbeni skor” svakog igrača i protivnika), borbe su izazovne i neverovatno zabavne. Nažalost, takve situacije dešavaju se bolno retko, pa ćete ili da meljete sve pred sobom ili će vas boss nehajno utrljati u patos. Ugođaju nikako ne pomaže besomučan grind (praćen tokenima za automatsko čišćenje encountera koji se, naravno, kupuju za stvaran novac). Igra ima toliko sadržaja, tamnica, raidova, režima i aktivnosti da ćete na njih trošiti više od dva sata dnevno. Sve postaje još gore kada se uzme u obzir da je većina najbitnijih eventova vremenski zaključana, odnosno, neki bossovi su dostupni u tačno određeno vreme i ako niste online da se priključite hajci u propisana dva ili tri termina, odoše nagrade za taj dan (za taj event).

Kad se sve sabere i oduzme, DH6 je jedan tužan podsetnik na stanje u kom se nalaze mobilni MMO naslovi: vrhunska igračka mehanika i audio-vizuelni spektakl zakopani su ispod bezobraznog freemiuma i bezumnog autoplaya. Ah, da, launch igre ispraćen je cross-promotion akcijom, vezanom za novi (od pre godinu dana) album grupe Nickelback!