Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2023.

Teško da je ijedan mainstream igrački serijal imao toliko uspona i padova kao Assassin’s Creed. Nakon revolucionarne prve igre i još boljeg nastavka (i njegovih međunastavaka, Brotherhooda i Revelationsa), dobili smo blago razočaravajući treći deo (suštinski, peti, iako je nosio oznaku III), koga je sledio odličan „četvrti” (zapravo, šesti, Black Flag). Onda je krivulja počela da se survava u ponor sa Rogue, Unity, Syndicate i nekolicinom 2D spin-offova (uključujući i mobilne budalaštine), da bi uspon ponovo otpočeo kada je 2017. predstavljen Assassin’s Creed Origins. Serijal je pikovao sa epohalnom grčkom Odisejom, koja je pokrenula trend razvlačenja pite eksponencijalno proširenog sadržaja. Ta forma je kulminirala u Valhalli, predugačkoj i prenaduvanoj igri, koja je, pride, imala masivne DLC-e. Ko je izdržao dve stotine sati Eivora i kompanije izdržao bi i turski zatvor iz filma „Ponoćni ekspres”.

Assassin’s Creed sagledan ucelo je, dakle, od igrača koji je želeo da ga shvati ozbiljno, tražio nerealno veliku dozu strpljenja i tolerancije na gluposti. Vrlo složen i bogat narativ o tajnoj (pred)istoriji čovečanstva zahtevao je pažnju i posvećenost koje pojedinačne igre često nisu zasluživale. Igrali smo ih i uzdisali, svesni da smo bolidi koji arče život na gluposti samo da bi ostali u toku sa beskrajnom trakavicom od priče. Verovatno se tako osećaju fanovi Marvela koji gledaju „Kvantumaniju” ili neku drugu bljuvotinu iz poslednje MCU faze, samo da down the line ne bi propustili neku bitnu referencu.

Assassin’s Creed Mirage nije igra kalibra poslednjeg „Ant-Man” filma, ali je prilično daleko od nivoa jednog „Endgamea”. Njeni najveći aduti su razumna dužina i old-skul gejmplej, što je čini drastično drugačijom od poslednja dva nastavka, masivna i fokusirana na otvorenu borbu, umesto seckanja iz senke. Mirage je kratak, jasan i vrlo fokusiran AC - ova Fatamorgana zapravo nije fatamorgana, jer vas ni u jednom trenutku ne zavlači opsenarstvom. Sa druge strane, igra zahteva predznanje Assassin’s Creed mitologije i narativa, nimalo se ne trudeći da vam objasni stvari koje su prethodne igre definisale i obradile. Za neku veću rekapitulaciju ovde, realno, ni nema vremena - da su autori pokušali da budu „inkluzivni” prema potpunim početnicima, drevni fanovi, koji su i zahtevali AC koji ne jede stotine sati, bili bi gnevno nakostrešeni.

Ovo je, dakle, fan service igra, sa protagonistom koji je toliko specifičan, da će ga se setiti samo igrač Valhale koji nije odustao u prvih pedesetak sati. U pitanju je Basim Ibn Ishaq, arapski assassin koji je živeo u doba Abasidskog kalifata (9. vek) u Bagdadu, gradu koji je tada bio centar nauke i kulture, ali i poprište borbe za uticaj između proto-Asasina (The Hidden Ones) i proto-templara (Order of the Ancients). Basimova priča je klasičan origin story o sitnom lopovu koji igrom sudbine biva uvučen u zaveru i misteriju stariju od civilizacije. Kompletna igra je smeštena u Bagdad i njegovu bližu okolinu, sa uvodnim i finalnim presekom u Alamutu, drevnoj tvrđavi asasinskog reda. Igra, dakle, nema šire ambicije u pogledu opšteg predanja i ne donosi ništa novo u ACtimeline, već se isključivo fokusira na Basima i njegova priključenija. Iz tog razloga, za njeno kompletiranje sa razumnim nivoom opcionih zadataka, biće vam potrebno manje od dvadeset sati.

S obzirom na to da je Bagdad jedini grad u igri, razumno je očekivati da se nije žalilo na detaljima. Bez ikakve sumnje, u pitanju je najdetaljniji i najbogatije dočarani drevni grad koji je ikada krasio neku Assassin’s Creed igru. U translaciju abasidskog Bagdada u modernu digitalnu formu učestvovala je gomila istoričara, tako da je u igru ubačen i vrlo detaljan codex sa pojmovima, praktično, turistički vodič za grad iz devetog veka. Poglavlja tog vodiča otvaraćete postepeno, nalazeći fragmente „znanja” na terenu, što će vas dodatno motivisati da se zavlačite u svaki sokak, da kusate vodu sa svih gradskih šadrvana i da se popnete na svaki minaret, sa koga ćete potom skočiti u balu sena ili palminog lišća.

Assassin’s Creed Mirage ima fokusiranu, vrlo linearnu priču kakvu su imale prve igre u serijalu. Jedina sloboda koju imate svodi se na izbor redosleda kojim ćete obavljati pod-zadatke u okviru svake pojedinačne likvidacije. Da, cilj igre su asasinacije viđenijih Templara, sa ciljem ulaženja u trag lideru Bagdadske podružnice i podizanja narodnog ustanka protiv nepopularnog kalifata. Iako ima vrlo političku pozadinu u istorijski plodnom dobu za (politički) Islam, Ubisoftovci su bezlično hodali po jajima, trudeći se da zaobiđu ovaj aspekt koji je, realno, bio ključan. Ovo je zlatno doba Islama i početak konfliktnog prožimanja Arapske i Persijske kulture, od toga je mogla da se napravi masna i uzbudljiva para-istorijska storija, ali autocenzura je najjača sila modernog sveta. Dajte nam više Islama u igri! (odmori malo, prim. ur.). Ljubitelji autentičnih istorijskih začina moraće da se zadovolje glasovnom glumom na arapskom jeziku, što nikada ranije nije viđeno u nekoj mainstream igri (postoje i arapski titlovi, koji zahtevaju preuzimanje besplatnog arapskog jezičkog paketa).

I u pogledu gejmpleja, Mirage se trudi da maksimalno oponaša stare nastavke u kojima je stealth bio dominantan način igre. U odnosu na Bayeka, Kasandru/Aleksiosa i Eivora, Basim je slabiji u otvorenoj borbi sa stražarima, makar dok ne otključa i nadogradi korisne gedžete, poput duvaljki sa uspavljujućim strelicama, nagaznih mina i noževa za bacanje. Na početku imate samo sablju i čakiju sa kojima možete da izvodite jači i slabiji napad i pariranje, mada će vam skok u stranu biti najkorisnije pomagalo. Kada vas okruži pet čauša i njihov oklopni bimbaša, moraćete da bežite ili da budete okretni kao borbena balerina Sabrina. Realno, prvih desetak sati bićete motivisani da se šunjate kao rakun i da nabadate iz potaje, mada totalnog opuštanja nema ni do kraja igre.

Još jedna dobra pozajmica iz starih dana je tzv. murder box, asasinacija na tačno određenoj lokaciji u kojoj žrtvu morate da izmamite/namamite da izađe iz skloništa i da vam dâ priliku da je upoznate sa svojom skrivenom oštricom. To podrazumeva prisluškivanje, zavlačenje u zabranjene sekcije, sistematsku likvidaciju straže i slaganje beživotnih tjelesa tamo gde ih niko neće naći. Protivnički AI je, praktično, nepostojeći, tako da je čišćenje čitavih palata od straže vrlo vijabilna opcija za igrače koji imaju vremena i volju da sistematski kolju.

Najveća zamerka igri odnosi se na superdosadnog protagonistu i još bleđe likove u njegovom okruženju. Generičke karakterizacije i odsustvo bilo kakvog zinga kod Basima i ekipe su naprosto porazni kada se setimo sjajnog Ecija Auditorea iz Firence, ubedljivo najboljeg assassina u istoriji franšize. Basim je totalna kuvana noga, gori je čak i od Connora (AC III) ili mutavog Altaira. Značaj tog bledila je jači nego što bi bio u nekoj AC igri koja ima „eksterni” karakter - ovo je priča o Basimu, a Basim je dosadan. Nema tog peča koji bi sanirao ovako nešto, a neće ni biti DLC-a sa nastavkom priče, u Ubisoftu su to svečano obećali. Sporedni likovi su takođe meh, a situaciju nije mogla da izvuče ni Shohreh Aghdashloo (Avasarala iz serije „Expanse”), koja se u poslednje vreme žestoko bacila na glasovnu glumu u igrama. Druga bitna zamerka tiče se ružnih enterijera i gomile zaključanih/blokiranih vrata, što bi sablaznilo i igrače Resident Evila. Basim je lopov koji ne može da obije bravu, niti da pomeri žaluzinu i uđe kroz prozor, već mora da sledi rigidnu šemu krađe ključeva. Koliko su, realno, bile komplikovane mehaničke brave devetog veka?

Assassin’s Creed Mirage je kratak i manje-više pristojan filler u velikom narativu kome se ne nazire kraj. Budite sigurni da će Ubisoft eksploatisati Assassin’s Creed dok se to bude iole isplatilo i da će se povremeno truditi da menja formu da se ljudi ne bi smorili. Ovaj nastavak je namenjen starim fanovima, nostalgičarima koji su se zaželeli AC-a stare škole, ali već sledeći će morati da donese nešto novo da bi cela stvar ostala relevantna. Nostalgija je adut koji pali jednom u deset godina i čija se zloupotreba (ekonomski) kažnjava.

GALERIJA

PRETHODNI TEKST Marvel’s Spider-Man 2

SLEDEĆI TEKST Forza Motorsport