Dragan KOSOVAC

1. novembar 2023.

Univerzum franšize Star Trek jedno je od najdetaljnijih i najopširnije opisanih fiktivnih okruženja. Kako i da ne bude kad se za skoro šest decenija njegovog postojanja pojavilo trinaest TV serija (ukupno 904 epizode), 14 filmova, više od 850 knjiga i 400 stripova, kao i preko 100 video-igara (i more nezvaničnih Star Trek modova za druge igre). Ipak, Star Trek: Infinite, koji su zajedničkim naporima iznedrili Paradox Interactive i Nimble Giant Entertainment, tek je drugi 4X ST naslov, skoro frtalj veka nakon MicroProseovog poteznog klasika, Star Trek: Birth of the Federation.

U redakciji „Sveta kompjutera” važi stav da je Paradoxov Stellaris trenutno najbolji svemirski 4X naslov, koji, zahvaljujući predanoj podršci developera, neprestano postaje još bolji. Na odluku da sklope dil sa Paramountom za zvanični ST 4X, Paradoxovci su sigurno bili motivisani velikim brojem i kvalitetom nezvaničnih ST modova za Stellaris. Ipak, umesto da u švedskom strateškom gigantu sami prionu na ovako bitan naslov, njegov razvoj prepušten je argentinskom studiju Nimble Giant. Ovaj tim je 4X fanovima najpoznatiji po igri Master of Orion: Conquer the Stars, rimejku koji se 2016. godine uhvatio u koštac sa Stellarisom i neslavno izgubio. Uglavnom, okretni džinovi iz Argentine uzeli su Stellaris negde između verzija 3.0 i 3.1 i onda krenuli da majstore na njemu kako bi ga pretvorili u STI. Srećom, igra nije nastala u kreativnom vakuumu. Sa jedne strane, ključni članovi originalnog švedskog tima neprestano su sarađivali sa Argentincima, a tu je i očigledna činjenica da su članovi Nimble Gianta istinski fanovi ST predloška. Zbog toga finalni rezultat ima mnogo dobrih strana, ali je daleko od savršenog i, nažalost, dovršenog.

Igra počinje sredinom 24. veka. To je dve decenije pre prve epizode „TNG-a” i prelepi vizuelni stil ubedljivo je nadahnut tim zlatnim periodom (TNG/DS9/VOY). Na raspolaganju su nam četiri frakcije: Ujedinjena federacija planeta, Klingonska imperija, Romulansko zvezdano carstvo i Kardasijanska unija. Svaka frakcija, klasično, ima vlastiti skup bonusa i ograničenja, što igri sa njom daje osetno drugačiji vajb u odnosu na ostale. Gameplay je neka čudna, blago pojednostavljena varijanta Stellarisa, sa primesama ideja iz serijala Europa Universalis i Hearts of Iron. Istraživanje, izgradnja flote, menadžment resursima i diplomatija, sve se obavlja preko detaljnih menija, prilagođenih Trek kanonu i šmeku.

Najveći adut igre, pored prvoklasnog audio-vizuelnog identiteta, verovatno je drvo misija koje ispunjavate i koje pokrivaju događaje iz različitih epizoda popularnih ST serijala. Ukupni ugođaj narušava niz iritantnih bagova i u manjoj meri propusti i nedoslednosti sa loreom ili logikom. Fascinantno, usled mehanike igranja, lako se dođe do zaključka da je Federacija, u stvari, borgoliki kolektiv ili da su, zapravo, Romulanci frakcija sa najuniverzalnjim pristupom istraživanju svemira. Pogrešni audio promptovi su česti, ali nebitni, mnogo veći problem su bagovi zbog kojih ne može da se ispuni neka misija ili otvori ceo bitan meni. Oni će sigurno biti brzo otklonjeni, a onda sledi sijaset sitnijih problema koji traže „peglanje”.

ST: Infinite nije igra za svakoga, a i ne treba da bude. Ovo je veoma specifičan naslov, za specifičnu publiku. Hard core fanovima Stellarisa verovatno će delovati okrnjeno i pogrešno, iako će oni imati najviše gameplay predznanja. Sa druge strane i verovatno najbitnije za potencijalnog igrača ST: Infinitea, potrebno je da budete veliki fan Treka (idealno perioda „TNG-a” i „DS9-ke”) da vas ta zagriženost drži dok, nakon skoro beskorisnog tutorijala, potrošite nekoliko sati u učenju svega neophodnog da konačno počnete zaista da uživate u igri (i tolerišete njene bagove). Najbolje će se provesti Trekiji, koji su tokom minulih godina instalirali Stellaris ili neki drugi 4X samo da bi igrali Trek modove. Njima će STI biti ono što igra zaista jeste: neispeglan, ali zabavan način da se počne dugo putovanje ka nečemu prelepom.

GALERIJA