Marko VASILJEVIĆ

1. oktobar 2023.

Teško da niste čuli za ovo, šta god da je, ponajviše jer se promo-materijal baškario po početnoj stranici EPIC prodavnice, još krajem marta ove godine. Period ekskluzivnosti je prošao, igra je letos sletela i na konzole. Smatramo da je trebalo uvesti neku vrstu provere datuma rođenja igrača koji su nabasali i pomislili da je isprobaju i, u još goroj varijanti, pazare. Ne, razlog nije što je ovo „sledeći GTA” sa gomilom lascivnog sadržaja i prikazima nasilja, to bismo oprostili. Ovo je naslov koji besramno zloupotrebljava zvučna imena nekog davnog doba, koja mlađim igračima ne znače ama baš ništa.

Ako u igru ubaciš lik i glas Čaka Norisa, ali ne u meme kontekstu, zna se na koju publiku pucaš iz svakog mogućeg komada vatrenog oružja. Sve to posoliš njihanjem digitalnih kukova Kim Besindžer. Izvadiš iz naftalina Vanilu Ajsa. Zagolicaš maštu Denijem Gloverom. Okej momci i devojke, kapiramo. Radite nas na nostalgiju. Šta, ima još? Deni Treho Mačeta? Majkl Ruker? Glavna uloga Majkl Medsen? Je li, ’ajd’ iskreno, ostade li neki dolar u budžetu i za samu igru?

Izgleda da ne. Čitava fora se vrti oko pokušaja da nas autori igre smeste u neku varijantu Vice City postavke, ali nije open world. Ima dosta puškaranja i pokušaja nekakvih pljački, ali pucaljke i taj čitav FPS momenat nije CoD, a nije ni Payday. Između kratkih, neinteresantnih, sličnih i dosadnih misija je pregršt cut-scena i menadžerisanja, ali in-engine scene su traljave, a upravljanje je na nivou igara za mobilne telefone.

Nekakav cilj igre bio bi da u naslovnom gradu postanete novi kralj podzemlja i pritom se obračunate sa ostalim pretendentima na presto. Otimate se o zone tako što kliknete polje na mapi grada i pošaljete neki broj „vojnika”, „; sledi par minuta napucavanja, gde i sami učestvujete, a na kraju se sumira novčana dobit. Pare stičete i posebnim misijama koje su, uglavnom, pljačke, kada šaljete tim u kome može biti i sam Medsen, pardon, Travis, kao i još par random regruta. Pošto novca nikad dosta, pazićete sa kim krećete u boj, a posebno ako i sam Travis krene na misiju, jer ako vam on pogine, kampanja se završava i krećete iznova. Ostali „heroji” su relativno potrošni, mada, kao, postoji motiv da ih čuvate, jer leveluju, baš kao i sam Travis. Novac je definitivno bio problem i autorima igre, jer ove njuške koje vodite sa sobom, koriste reciklirane modele, pa će se desiti da vodite blizance ili čak i trojke vizuelno identičnih krimosa.

Menadžment između misija podrazumeva razgovore sa poznatim licima, tokom kojih odmotavate priču i otključavate nove misije na mapi grada. Od vas se očekuje da samo klikćete i balansirate budžet i cooldown likova u toku jednog kalendarskog dana. Malo regrutujete, malo šaljete i gledate da zauzmete što više teritorija i uspešno overite što više misija, kako bi osigurali fond za pogane radnje.

Sav taj neubedljiv, šupalj i tanak gameplay teoretski bi, možda, u nekom posebnom stanju svesti koje još uvek nismo dotakli, i mogli da progutamo da je barem ono što je trebalo da bude zvezda večeri obavljeno kako valja. Medsen donekle i ne izgleda kao čista parodija, pa čak i glas ne zvuči toliko loše, koliko su mu dijalozi bezvezni i loše napisani. Čak Noris je toliko promašen da deluje komično, jer u rukama konstantno ima nekakav pištolj kojim mlatara, prevrće papire po fasciklama i čačka uši. Vanila Ajs, reper i narko-bos, bitboksuje između replika (?!), a replike izgleda nisu snimili u istim prostorijama gde i ostale, jer je konstantno tih i prigušen. Možda su ga cimali na mobilni pa tako odradili. Ko će ga znati. Da ne nabrajamo, jasno vam je. Gre’ota.

Ovo je debelo nedovršena igra, ali autori planiraju da izdaju i naplaćuju (nekome) DLC-e. Ima igara koje uprskaju na startu, pa kroz par godina postanu mala remek-dela. Ovo, sa ovoliko propusta u dizajnu i samoj realizaciji, najverovatnije će ostati upamćeno samo po artworku za omot diska koji je nostalgičarima i ljubiteljima pop kulture osamdesetih i ranih devedesetih obećavao mnogo, a na kraju uvalio šipak.

GALERIJA