Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2023.

Ne kaže se džaba „treća sreća”, jer upravo je toliko pokušaja bilo potrebno da Ubisoftov razvojni tim „ubode” dobitnu kombinacija kada je The Crew u pitanju. Ova nesrećna trkačka igra, smeštena u open world okruženje, već godinama služi za podsmeh, a kako bi je nekako izvukli sa dna, u Ubisoftu su posegnuli za još jednom krilaticom: „Ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži!” (ili, tačnije: „Kada kradeš, kradi naveliko” prim. ur.).

Arkadni fizički model, mnoštvo automobila, mogućnost njihove nadogradnje i izmene vizuelnog identiteta, uz živ okoliš u kom se stalno nešto dešava, kao da su preslikani iz Forze Horizon. „Kloniranje” je obavljeno sa zastrašujućom preciznošću, toliko dobro da Motorfest u nekim segmentima prevazilazi svoj uzor. Ipak, zahvaljujući nekoliko nedorečenosti, Horizon ostaje neprikosnoven, ali mu je Motorfest ozbiljno prišao.

Festival se ovog puta organizuje na Havajima, tačnije, na ostrvu O’ahu, a to znači da vas očekuju trke po živopisnim predelima, među kojima su gusto rastinje, plaže, blatnjavi proplanci, pećine, pa, čak, i okolina vulkana. Sve to umotano je u smene dana i noći i na koncu začinjeno mogućnošću vožnje u kišnim uslovima. Potonje se ne odražava previše na upravljivost četvorotočkaša i više je tu da upotpuni vizuelni doživljaj, nego da vam stvori probleme ili podigne stepen izazova pri vožnji. Plej-liste su osnovni događaji i njihovim otvaranjem pristupate seriji tematskih trka. One su, mahom, vezane za određeni model automobila ili proizvođača, a naročito za vremensko razdoblje, ali i stil vožnje. Da biste u njima učestvovali, morate da pazarite početni automobil, ali ćete u trkama koristiti one koje vam organizatori dodele (pozajme) - čak ako ih odranije imate u garaži. To znači da nikakvo pimpovanje ili friziranje ne dolazi u obzir. Barem dok ne kompletirate sve misije iz plej-liste i ne dobijete priliku da joj ponovo pristupite bez „autorskih ograničenja”. Osnovne trke su, dakle, limitirane na stock modele i to je stvar koja nam se nije previše dopala. Uspešan prelazak plej-liste donosi i „otključavanje” izazova i dodatnih mini-zadataka, pa, tako, u svakom momentu imate šta da radite. Potonji su uobičajenog karaktera: od vožnje slaloma, preko driftovanja, pa sve do obaranja brzinskih rekorda.

Kako bi se dostigla željena dinamičnost, prostor za igru je daleko manji nego u prethodnim poglavljima serijala, dok mogućnost instant premeštanja sa lokacije na lokaciju dobijate tek kada kompletirate deset plej-lista. Dotle ćete da „poderete nekoliko setova pneumatika”, ali samo figurativno, jer zbog striktno arkadne orijentacije ove igre, trošenje guma u praksi nije moguće. Svet igre nije dovoljno „živ” - saobraćaj jedva da postoji, pešaka nema ni u tragovima, dok su online igrači ghostovani i ne mogu da utiču na vaše poduhvate. Ono malo AI vozača koji tumaraju mapom ima nezgodnu naviku da se iznenada pojavljuje u bliskom okruženju, toliko bliskom da pri velikoj brzini nemate vremena da reagujete i izbegnete sudar. Oštećenja, naravno, ne postoje u meri simulacija vožnje, ali kako u igri možete da „zajašete” i nekog dvotočkaša, bliski susreti mogu da vas pošalju u večna lovišta, prekinu mini-zadatak koji rešavate ili vas vrate unazad na mapi prilikom neobavezne vožnje.

The Crew je igračima bio poznat i po tome što je dozvoljavao upravljanje širokim dijapazonom „prevoznih sredstava”. Tako je i ovog puta, ali nam se čini da avioni i gliseri gube primat i da su ovog puta tu samo da bi se zadovoljila forma. To je šteta, jer su trke glisera fantastične, dok one u vazduhu nisu baš reprezentativne, jer prolazak kroz checkpointe teško da možemo da nazovemo trkama. U bilo kom momentu možete da promenite tip prevoznog sredstva, a samim tim i da se sa kopna „preselite” u vazduh ili na vodu. Pazite kod ovog poslednjeg, da ne biste ostali nasukani na asfaltu ili planinskom prevoju.

No, ono što je daleko važnije jeste podatak da su klasične trke, naročito četvorotočkaša, našpanovane u gram. U njima, obično, učestvuje osam vozača, koji se bore za neko od mesta na pobedničkom postolju. Automobili su teški i upravljanje je konačno izvedeno na način koji vas neće naterati da autorima pišete besne poruke na društvenim mrežama. Minuščić je lako otimanje zadnjeg kraja. Daleko bolja kontrola obavlja se uz pogled iz kabine, koji je detaljan i predstavlja pravi melem za oči (ukoliko prenebregnemo činjenicu da su retrovizori „zamućeni” i potpuno neupotrebljivi). AI je pravi mašinac, koji se do slova drži „preporuka” ostavljenih od strane autora, a to znači da se trke doziraju i veštački dramatizuju. Pohvalno je što ne dolazi do gomilanja kompjuterski vođenih automobila u krivinama, niti do nezgodnih „lepljenja” od kojih bi vas jedino otkidanje branika spasilo. To je postala redovna pojava kod arkadnih ostvarenja i drago nam je što su autori uspeli da je izbegnu.

Boostovanje performansi automobila, zbog opisanog načina učestvovanja na trkama, ima manji uticaj na odmotavanje akcije nego što bismo to želeli. Ipak, tu je još jedna, manje povoljna stvar - kvalitetniji delovi se ne kupuju, već se osvajaju kao nagrade, ali je redosled kojim se dobijaju, naizgled, krajnje proizvoljan. Primenjeni loot sistem je neobičan i neće vam dozvoliti da se razmašete onako kako biste to želeli. Novac nemilice možete da trošite na kupovinu (preskupih) automobila, kojih je u rosteru više od 600. Broj mora da se prihvati sa određenom dozom rezerve, s obzirom na to da su uračunati i automobili nagrade iz The Crew 2, ali i brojne modifikacije osnovnih verzija četvorotočkaša. Neretko, one se međusobno razlikuju isključivo po „šarama” na limariji i teško da mogu da se nazovu unikatnim.

Kada su tehničke karakteristike u pitanju, Motorfest sa igračima igra igru toplo-hladno. Zahvaljujući odličnim svetlosnim efektima i veštom senčenju, priroda u igri izgleda neverovatno. Međutim, kada se pogled baci na horizont, uviđa se nedostatak detalja i mutne teksture: planinski masiv u daljini, nebo... Nesavršenost na grafičkom polju najviše dolazi do izražaja prilikom trka u urbanim delovima ostrva, gde prikazom dominiraju građevine na kojima se lako uočava nedostatak detalja. S druge strane, modeli automobila su odlični, a sve je podvučeno i odličnim zvučnim efektima. Voiceover, prisutan u mnogim plej-listama, krajnje je bespotreban, deluje veštački i samo smeta u pokušajima da se skoncentrišete dok vozite. Forza Horizon 5 je u ovom segmentu daleko ispred takmaca.

Osim smanjenog broja različitih tipova „prevoznih sredstava” i preusmeravanja pažnje na automobile, Motorfest je iskorišćen za relativizovanje još jednog segmenta po kom je The Crew poznat. To je organizovanje igrača u timove, za koje ćete uspeti da pronađete članove jedino ukoliko ih dobro „podmažete”. Zapravo, čitava multiplayer komponenta sumnjivog je karaktera, jer po lobijima možete da visite i desetak minuta pre nego što uspete da pronađete ono po šta ste došli. Na svu sreću, single-player sadržaja je više nego dovoljno, a možda se stvari u budućnosti promene, kada se o dobrom poslu koje je obavio Ubisoft bude pročulo.

Nedostataka ima više nego što to prvi utisak o igri nagoveštava, ali bez obzira na to, Motorfest ne samo da je najbolji The Crew do sada, već je trkačka igra unikatnog karaktera. Sličnost sa Forza Horizon 5 joj i pomaže i odmaže, ali kada se sve sabere i oduzme, ova dva naslova ipak su dovoljno različita da možete „u paketu” da ih imate u kolekciji. Nakon što savladate nešto rigidniji upravljački model i zaboravite na lakoću obavljanja iste radnje u konkurentskom ostvarenju, počećete ozbiljno da se zabavljate igrajući Motorfest. Ako vam ne smeta smanjena mapa, modeli automobila koji se, uz suptilne izmene, ponavljaju, nesavršeni multiplayer i grafička rešenja postavljena između dve generacije igračkog hardvera - na pravom ste mestu. Vožnja će vam leći kao kec na desetku, a mnoštvo dobro upakovanih misija držati prikovane za ekran barem do izlaska umivene Forze Motorsport.

GALERIJA

PRETHODNI TEKST Lies of P

SLEDEĆI TEKST Crime Boss: Rockay City