Vladimir PISODOROV

1. septembar 2023.

Podešavanje Windowsa prema potrebama i ukusu korisnika, posao je koji se nikad ne završava. Stižu nove verzije Prozora, zahtevi se menjaju, očekuju vas nove instalacije... Sve to može da bude prilično umarajuće, naročito ukoliko niste preterano vični tweakovanju sistemskih podešavanja i prčkanje „ispod haube” vas ne zanima previše. Ipak, ukoliko biste hteli da glumite automehaničara, a da ne isprljate ruke previše, pažnju vam skrećemo na The Ultimate Windows Utility, programče koje se pokazalo kao neobično koristan pomoćnik.

Njegov autor - Chris Titus, izradio ga je sa namerom da se na jednostavan način obavi čišćenje sistema od propratnog softverskog sadržaja, takozvanog bloatwarea. Međutim, kako su rasli njegovi, a i apetiti korisnika, alatka je „bubrila” i sada može mnogo više nego što je to puko čišćenje za programerima iz Redmonda.

Na početku, iznenadiće vas način (nadamo se, ne i obeshrabriti) na koji se instalira (ali i koristi) alatka. Nema preuzimanja instalacione datoteke sa matičnog, pa ni alternativnih sajtova, nema prebiranja po Microsoft Storeu, već se koristi, uslovno rečeno, Package Manager. Podatak može da uplaši manje iskusne korisnike, ali oni treba da znaju da na ovaj način dobijaju upravo verziju programa koju je autor predvideo i da, praktično, ne postoji šansa da se na tom putu „zakači” virusna infekcija. Sve što treba da uradite jeste da uz privilegije administratora pokrenete PowerShell, upišete iwr -useb https://christitus.com/win đ iex i pritisnete taster ’Enter’. Kako do PowerShella, pitaju najneiskusniji? Jedan od načina je da desnim tasterom miša kliknete iznad tastera Start, te da potom iz kontekstualnog menija, pritiskom na levi taster miša, odaberete funkciju Terminal (Admin). Kao Package Manager koristi se Chocolatey, koji će automatski biti instaliran (moraćete da pritisnete taster ’Y’ kada dođe vreme za to) ukoliko ne bude detektovan kao deo sistema.

The Ultimate Windows Utitliy je skripta, zapravo, serija skripti, a to znači da ćete pri svakom pokretanju morati da otvarate PowerShell na opisan način. Naravno, to može da bude zamorno, naročito ako eksperimentišete i ne znate unapred koje izmene želite na načinite. Za ovo postoji rešenje koje podrazumeva da napravite prečicu na desktopu do PowerShella i na taj način sebi olakšate pokretanje. Klikom desnim tasterom miša na prazan deo desktopa na ekran pozovite kontekstualni meni, „parkirajte” kursor iznad funkcije New i iz proširenog menija odaberite (klikom na levi taster miša) funkciju Shortcut. U dijalogu koji će se, potom, pojaviti na ekranu upišite powershell i levim tasterom miša kliknite na taster Next. Očekuje vas još jedan dijalog, gde je potrebno upisati naziv prečice (mi smo upisali Ultimate Windows Utility). Kada i to obavite, levim tasterom miša kliknite na taster Finish.

Posao još nije završen, jer ste na ovaj način samo omogućili pokretanje PowerShella, bez privilegija administratora. Da biste to izmenili, kliknite desnim tasterom miša iznad ikonice koja se upravo pojavila na desktopu i iz kontekstualnog menija odaberite funkciju Properties. Levim tasterom miša kliknite na taster Advanced, označite „kućicu” ispred funkcije Run as administrator i kliknite na taster OK. Prvi deo posla je završen i sada je ostalo samo još da PowerShellu „kažemo” da svaki put kada ga pokrenemo preko ove prečice obavi „pozivanje” The Ultimate Windows Utilityja. Uočite polje Target, u kom je upisana putanja do izvršne datoteke (powershell.exe), kliknite levim tasterom miša na njega i kursor postavite u krajnji desni položaj. Pritisnite taster ’Space’ i upišite iwr -useb https://christitus.com/win đ iex. Klknite na taster Apply, pa odmah zatim na OK i sve je spremno za upotrebu alatke po vašoj komandi. Postupak je nešto duži, ali će vam se na duže staze automatizacija i te kako isplatiti.

Konačno, pred vama će se pojaviti glavna radna forma, ali i dva prozora. Onaj drugi je, zapravo, PowerShell i sve dok koristite The Ultimate Windows Utility, njega ne smete da zatvorite. Stvar koju ćete primetiti je to da se u radnom prozoru nalazi gomila teksta, koja će vas naprosto zapljusnuti svaki put kada pokrenete ovu alatku. To je dobra stvar, jer pokazuje koliko toga je moguće obaviti njenim korišćenjem. Ipak, to nije sve - bacite pogled na vrh radne forme, jer se tamo nalaze četiri komandna tastera koja služe za prebacivanje između kategorija funkcija. Podrazumevano, aktivna je sekcija Install, a tu su još Tweaks, Config i Updates. Nazivi dosta govore o domenima primene, a ono što treba da znate je to da nisu sve sekcije nabijene funkcijama kao komplement Install. Recimo, sekcija Updates namenjena je žongliranju „zakrpama” i nadogradnjama kojima vas Microsoft bombarduje i ovde su na raspolaganju samo tri opcije, uključujući i onu koja će u potpunosti zaustaviti pristizanje paketa. Za svaki od izbora postoji tekstualno objašnjenje, a to će vam pomoći da se lakše odlučite šta vam je činiti.

S druge strane, sekcija Config podeljena je na dve celine. Iz prve može da se obavi instaliranje komponenata sistema „na gomili”, počevši od svih starih verzija .NET Frameworka, preko Hyper-V komponenata, pa do Windowsovog podsistema za Linux. Na raspolaganju je pet komponenata koje birate označavanjem „kućica” ispred njihovih naziva, a onda ih u batch maniru instalirate „overavanjem” tastera Install Features. U drugom delu sekcije su „instant popravke” koje se inicijalizuju klikom miša na dodeljene tastere. Odnose se na resetovanje mreže, pokretanje skeniranja skladišnog prostora u potrazi za greškama, automatizovanje prijavljivanja na sistem... U drugoj celini nalaze se prečice do sistemskih podešavanja koja se često koriste, a do kojih se dolazi uz puno muka i rovarenja po sistemskim menijima. Recimo, odavde može da se pristupi Control Panelu, funkcijama vezanim za promenu regiona, korisničkim nalozima, korekciji rada zvučnog podsistema i tome slično. Sve ovo odnosi se na legacy deo Windowsa, koji još uvek igra važnu ulogu, iako Microsoftovi programeri pokušavaju da nam, zakopavanjem funkcija, dokažu da to, ipak, nije slučaj.

Uz iteme koji se nalaze u sekciji Tweaks, stvari počinju da postaju izuzetno zanimljive. I ovde su resursi podeljeni na dva dela, ali ih ima daleko više, pritom, moguće je koristiti unapred pripremljene šablone kako bi se posao automatizovao. Na primer, autor je pripremio šablone za primenu na desktop mašinama, laptopima, pa čak i u slučajevima kada je neophodno izvršiti samo minimum preporučenih izmena. Ono što je dobro je podatak da je, u obliku konfiguracione datoteke, dozvoljeno da snimite podešavanja koje ste sami osmislili i na taj način kasniju upotrebu učinite još lakšom. Snimanje se, očekivano, obavlja u formatu JSON. Zanimljivo je da se ovde nalazi i mogućnost da se na desktop „izvuče” ikonica za pokretanje The Ultimate Windows Utilityja, ali ako postupak kojim slučajem kod vas ne bude funkcionisao, tu je metoda koju smo pojasnili na početku teksta. Takođe, iz sekcije Tweaks moguće je postići mnogo stvari za koje bi vam inače trebala tona slobodnog vremena, pa, čak, i korišćenja third party aplikacija. Na primer, dozvoljeno je „utuliti” telemetriju, pristizanje sistemskih nadogradnji (korišćenjem O&O ShutUpa), deaktivirati Storage Sense, obrisati privremene datoteke, rešiti se dosadnog UAC-a, aktivirati prikazivanje ekstenzija u File Exploreru, deinstalirati Cortanu i tako dalje. Da biste došli do, kakvih-takvih, pojašnjenja o tome šta svaka od funkcija radi, potrebno je da kursor miša „parkirate” iznad naziva. Primena je, još jednom, izvedena u batch maniru, a to znači da kada ste označili sve „kućice” ispred naziva funkcija, potrebno je da kliknete mišem na taster koji će označiti početak njihove „instalacije”. U ovom slučaju to je komplement Run Tweaks. Ukoliko nešto pođe po zlu, uvek možete da se latite tastera Undo Selected Tweaks, koji funkcioniše na obrnut način od maločas pomenutog - sve označene funkcije sa spiska vratiće se na podrazumevana podešavanja. Još jedna stvar koja nam je ovde zapala za oko je alatka kojom može da se (de)aktivira Power režim Ultimate Performance, podrazumevano nedostupan običnim smrtnicima.

Za sam kraj, ostavili smo sekciju Install, koja je svojevrsni softverski centar. Ona služi kao frontend za Package Manager, odnosno, kao uzletna pista za „dovlačenje” softvera različite namene. Podeljeni su čak u devet kategorija, pa ćete se lako snaći, a jedna od njih - Games, rezervisana je za instalaciju klijenata servisa koji se bave prodajom igara (Epic Games, Steam, GOG Games... ). Pored toga, na raspolaganju je instalacija internet browsera (čak devet ih se nalazi na spisku), multimedijalnih alatki, programa za baratanje datotekama različitih tipova, chat klijenata i tako dalje. Osim instalacije, dozvoljeno je i uklanjanje sadržaja, s tim da se akcija obavlja na sličan način kao u sekciji za implementiranje tweakova. I ovde je moguće izraditi konfiguracionu datoteku koju ćete kasnije koristiti za automatizaciju posla, a nedostatak je u tome što je izostala podrška za šablone kao kod sekcije Tweaks. Ruku na srce, instalacija programa subjektivna je stvar, pa ovo i ne može da se utefteri kao nedostatak. Pretpostavljate, instalacija može da se sprovede i „na gomili”, ali ono što je daleko zanimljivije jeste to da se u celoj priči koristi metod Winget. Ukoliko se na sistemu ne detektuje postojanje Windows Package Managera, obaviće se njegovo automatsko preuzimanje i postavljanje u rad, pa čak i updateovanje, ukoliko je to potrebno. Instalacija sadržaja na ovaj način toliko je jednostavna i bezbolna, da bi na njoj pozavideli čak i oni koji godinama „voze” Linux. Dodatni plus je to što je u pitanju takozvana „tiha” instalacija, pa sve dok ne dobijete obaveštenje da je zahvat završen, nećete ni znati da se nešto odvija u pozadini. Naravno, u prozoru PowerShella možete da se upoznate sa pojedinostima svake od pokrenutih instalacija - da vidite kolika je veličina instalacionog paketa, dokle se stiglo sa preuzimanjem, koja verzija programa će se instalirati, sa koje adrese se povlači sadržaj... Na ovaj način moguće je instalirati preko 140 programa, ali to nije sve! Obratite pažnju na taster Upgrade All koji vas vodi u svet automatskog, „tihog” updateovanja instaliranog sadržaja. I dalje se sve obavlja preko Wingeta, ali ne osvežavaju se samo programi koje ste instalirali koristeći The Ultimate Windows Utility, već sve što se trenutno nalazi na hard-disku, a detektovano je od strane sistema.

The Ultimate Windows Utility jedna je od najboljih alatki iz klase za fino štelovanje Windowsa. Ograničena je na korišćenje pod verzijama 10 i 11, ali to danas nije nešto što može da se smatra ograničenjem. Besplatna je, lako se koristi i nudi dovoljno manevarskog prostora da zadovolji i one, nešto zahtevnije korisnike. Pomalo brine način na koji se koristi, odnosno, podatak da se sve pokreće preko PowerShella, ali ako budete pratili uputstvo koje smo vam dali, ne bi trebalo da imate ikakvih problema. Verujemo da ćete i zaboraviti da nije u pitanju klasično ostvarenje.

Stvar na koju morate da obratite naročitu pažnju je to da se upotrebom ove alatke mogu stvoriti problemi koji mogu da dovedu do prestanka funkcionisanja Windowsa. Zbog toga, nemojte previše da se opuštate i dva puta razmislite pre nego što posegnete za nekom od funkcija. Neke od načinjenih izmena mogu da se ponište, ali neke ne mogu, a Windowsu nije potrebno puno pre nego što počne da „šoboće” i otkazuje poslušnost. Tu je i, potencijalni, problem sa firewallom, koji je mnogim korisnicima onemogućio da punim plućima koriste alatku. Nije dovoljno samo da dozvolite PowerShellu da komunicira sa svetom, već istu privilegiju mora da ima i Winget, a to je lako prevideti. Naravno, sve to mora da se obavi ručno. Neki korisnici prijavljivali su i da im je antivirusna zaštita dizala uzbunu prilikom preuzimanja sadržaja, ali zaista ne možemo da vidimo način na koji je tako nešto moguće. Osim ako ne postoji zaraza u samom centru, u šta je teško poverovati. Mi probleme ove prirode nismo uočili. The Ultimate Windows Utility zaslužuje preporuke i ako ga do sada niste koristili, pravo je vreme da počnete.