Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. decembar 2022.

U ambijentu rastuće ekonomske krize i pada platežne moći običnog čoveka, trend povećanja cene pametnih telefona srednje i više klase nikako ne prija. Zato svaki novi model za „male pare” budi veliko interesovanje, kako korisnika, tako i proizvođača, koji na jeftinim telefonima često ostvaruju najveći deo profita. S druge strane, sve je teže zadovoljiti očekivanja kupaca koji (s pravom) očekuju da im i najjeftiniji uređaji pruže pristojne performanse, odnosno, da za uloženi novac dobiju najviše što mogu.

Svoj pohod na tanje novčanike Honor nastavlja modelom X6 (ne treba ga mešati s modelom Honor 6X od pre nekoliko godina), koji, na prvi pogled, nudi zanimljive specifikacije - u prvom redu veliki 6,5-inčni ekran, bateriju kapaciteta 5000 miliamper-časova, glavnu kameru rezolucije 50 megapiksela i podršku za Googleove servise. Što se dizajna tiče, Honor X6 je relativno dopadljiv uređaj sa plastičnim ramom i glatkom plastičnom poleđinom, koja izgleda kao da je od stakla (ima izraženu refleksiju i sakuplja otiske prstiju). Posmatran sa zadnje strane, telefon izgleda kao bilo koji drugi aktuelni model srednje klase: modul sa kamerama je prostran i minimalno odignut, ravna poleđina se sustiče sa lepo obrađenim, zaravnjenim bočnim ivicama bez oštrih prelaza. S prednje strane, utisak je sasvim drugačiji: staromodni urez u vidu kapi i široki okviri oko ekrana, naročito ispod njegove donje ivice, svedoče da je, ipak, samo reč o jeftinom telefonu. Aparat lepo leži u ruci, udoban je za korišćenje, dok samo taster za uključivanja ekrana može da stvori malo poteškoća, jer je nezgodno udubljen i postavljen preblizu tastera za regulaciju jačine zvuka (na njemu sa nalazi i sasvim solidan skener otiska prsta).

Ekran dijagonale 6,5 inča koristi IPS LCD panel niske rezolucije, sa osvežavanjem od 60 herca. Po svim karakteristikama uklapa se u „bejzik” klasu: uglovi gledanja su prilično široki, oštrina prikaza i osvetljenje su osrednji, a ni boje nisu naročito izražajne (što je možda i bolje, jer tako niska rezolucija manje dolazi do izražaja). Tačksrin lepo reaguje, mada brzina uzorkovanja dodira nije na nivou aktuelnih uređaja srednje klase, što se može osetiti u dinamičnim igrama. Honor 6X nema stereo zvuk, kao ni podršku za 5G mreže, ali zato postoji NFC koji omogućava beskontaktna plaćanja.

Veće razočaranje od ekrana predstavlja izbor čipseta, koji je ovde pao na stari MediaTek Helio G25, a za koga ni uz sve imperative jeftinog telefona nije lako naći opravdanje. Problem je što više od dve godine stara platforma ne može glatko da savlada ni sve izazove Android 12 korisničkog okruženja - dok se skrolovanje ekrana i navigacija kroz menije odvijaju relativno glatko, neke sistemske aplikacije se otvaraju sporije nego što smo na to navikli, a performanse u multitaskingu su definitivno ispod očekivanog nivoa. Što se igara tiče, Call of Duty bi bio neki „plafon” za ovaj uređaj, a i tome svedoče i neinspirativni rezultati testova. Čini se da bi Snapdragon 680 bio idealno rešenje za ovaj telefon, čak i po cenu nešto veće prodajne cene, ali ta prilika je propuštena.

Fotografske mogućnosti glavne kamere (Samsungov senzor JN1) su sasvim dobre za ovu klasu uređaja. Uz adekvatno ambijentalno osvetljenje fotografije su prilično oštre, sa puno detalja, boje su prirodne i dobro uravnotežene, dok manjih problema može biti sa ekspozicijom, odnosno, manjim dinamičkim opsegom (fotografije su, generalno, tamnije i na kontrastnim scenama često dolazi do preterane ekspozicije jače osvetljenih područja). Makro fotografije su loše, imaju neprirodne boje, malu količinu detalja i nedovoljnu oštrinu. Prednja kamera je, takođe, osrednja, tako da selfi snimcima obično nedostaju detalji, a i boje su tek prosečne. Pod lošim osvetljenjem pojavljuje se izražen šum, karakterističan za niskobudžetne kamere. Što se videa tiče, podržano je snimanje u rezoluciji 1080p pri 30 sličica u sekundi, uz relativno loš kvalitet slike (sužen dinamički opseg ovde još više dolazi do izražaja, pa ima problema sa ekspozicijom tamnih delova, uz manje detalja i nedostatak stabilizacije). Za ležerne snimke to neće biti problem, ali za bilo kakvu ozbiljniju primenu ili video-blogovanje, ovo nije dovoljno dobro rešenje.

Baterija kapaciteta od 5000 miliamper-časova pruža odličnu autonomiju, redovno više od jednog dana uz uobičajeno korišćenje. Nažalost, punjenje je sporo (10 vati), pa će za potpuno popunjavanje baterije svežim elektronima biti potrebno više od tri i po sata. Što se softvera tiče, Honor X6 koristi Magic UI 6.1 zasnovan na Androidu 12 i dolazi s džakom nepotrebnih aplikacija koje se, srećom, mogu lako deinstalirati.

Sve u svemu, osim dizajna i dobre autonomije, Honor X6 nema mnogo toga da ponudi prosečno zahtevnom korisniku, pred kojim je zaista bogat izbor kvalitetnih uređaja po istoj ceni.