Dragan KOSOVAC

1. decembar 2022.

Stvoriti dobar RTS za mobilni uređaj nije lako, pogotovo kada se radi o konverziji jedne od legendi žanra. Homeworld je klasik, jer njegova specifična kombinacija priče, atmosfere, izgleda i igračke mehanike ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Kao RTS za PC, na velikom monitoru, Homeworld je zahtevao umešnost pri korišćenju miša, poznavanje prečica na tastaturi i, neretko, korišćenje opcije za pauziranje igre, što radi organizacije armija u tri dimenzije, što radi čistog uživanja u izgledu kosmičkih bitaka i „svemirskih špageta”. Kada je 2019. godine studio Gearbox najavio specijalnu, mobilnu verziju Homeworlda, ljubitelji franšize iskusili su i nestrpljenje i strepnju. Ovo prvo, jer svaki fan želi još Homeworlda, a ovo drugo, zbog naslućivanja problema koji proističu iz prenosa igre takvog kalibra na mali ekran uz komande putem touchscreena.

Počnimo sa dobrim stranama Homeworld Mobilea. Izgled i atmosfera još jednom su vrhunski. Radnja se odvija 15 godina nakon događaja iz Homeworlda 2. Umesto da sudeluju u sve haotičnijem političkom previranju na Hiigari, tradicionalni klanovi kreću nazad put zvezda, u potrazi za novim teritorijama u galaksiji Nimbus. Nakon što napad Progenitora uništi veliki deo istraživačke flote, igrač preuzima kontrolu nad malom grupom brodova i nastavlja sa pokušajem da preživi u nepoznatom delu svemira.

Umesto klasičnog, ogromnog mothershipa iz „velikih” Homeworld igara, centar vaše mini-flote je flagship, nalik na onaj iz Cataclysma. Na početku, u borbenoj grupi vašeg flagshipa su i jedan prateći brod (fregata) i tri eskadrile brzih letelica, kao što su presretači, bombarderi i sakupljači. Vremenom i unapređivanjem flagshipa, taj broj raste. Tu su i članovi posade koji dodeljuju specijalne mogućnosti vašem flagshipu i njegovim podsistemima. Tokom igre, istražujete galaktičku mapu sa više od sto sistema, a svaki sistem ima više sub-zona, to jest, rascepkan je na mini-nivoe gde vas čekaju brzi obračuni sa malobrojnim protivnicima i malo rudarenja ili sakupljanja napuštenih kontejnera.

To što se akcija ove igre odvija u 2D ravni, a ne u 3D prostoru kao kod „pravih” Homeworldova, nije glavni problem. Glavni problem je u upravljanju. Pošto je sve nagurano na sitan ekran, preteško je selektovati bilo šta. Zato je ekran načičkan akcionim tasterima i kontekstualnim menijima kako bismo uz dodir-dva na neki od njih mogli da obavimo nešto što je sa tastaturom i mišem čista rutina, ali na touchscreenu predstavlja izazov i izvor frustracija. A onda, kada smo obavili par komandi, zadatak u toj sub-zoni je gotov i opet ide hiperskok u drugi sistem gde se sve obavlja ispočetka.

U svojoj sadašnjoj formi, Homeworld Mobile je naporan i dosadan. Ima solidnu atmosferu i uspešno peca na nostalgiju, ali nema one zabave koja je ovaj serijal učinila legendarnim.