Marko VASILJEVIĆ

1. decembar 2022.

Vađenje starih ideja i igara iz naftalina i uzimanje para na već viđeno/odigrano nije nikakva novost. Reborn, remake, reboot, ili remaster, reciklaže su prisutne i u drugim granama industrije zabave, koja se ne mršti na takav poslovni model. Međutim, ova taktička igra jedan je od onih retkih primera kada prefiks „re” možemo opušteno da tolerišemo, pa čak i pozitivno REagujemo na njega.

Tactics Ogre premijeru je doživeo davne 1995. godine na SNES-u i predstavlja jedan od najznačajnijih taktičkih RPG naslova svih vremena. Od tada, pa do danas već je imao svoje reizdanje na konzoli Sony PSP, na kojoj je pikselizovana i lepa grafika, uz blage korekcije, i dalje izgledala slatko i primamljivo, čak i na relativno malom ekranu. Priča o vitezovima, herojima i velikim kraljevstvima izgleda lepo i danas, mada je primetno da ništa nije „crtano” od nule, već je primenjen upscale sa filterima koji su preteranim umekšavanjem oduzeli delić autentičnog izgleda. Ovo se, naravno, ne odnosi na menije i ostale elemente koji su „sveži”. Ako niste ranije igrali neku od prethodnih verzija TO-a, slobodno ne obraćajte pažnju na rečeno. Sve je previše simpatično da bi vam išta smetalo.

Što se tiče same igračke mehanike, ona i danas „pije vodu” i sjajno je videti koliko uspešno odoleva vremenu. „Gejmoftronsku” priču igre i njenih likova odmotavate kroz niz „misija”, odnosno, borbi koje se odigravaju na „nagruvanoj” šah-tabli. Hexova nema, sve se dešava na mreži kvadratne osnove. Svako polje nosi određene modifikatore, a postoji i vertikalnost, odnosno, neka polja su viša od drugih i to utiče na borbu. Postoje i polja na koja jedinice ne mogu da stanu, a visina i prepreke ne utiču samo na kretanje jedinica, već i na mogućnost korišćenja nekih od napada.

Dodatni taktički element su klase vaših jedinica. Tu su klasični ratnici, ranged jedinice, healeri, magovi, monstrumi i sve ostalo što jedan RPG treba da ima. Svaka jedinica leveluje nezavisno, pa one koje zapostavljate i ne šaljete u boj kaskaju sa XP-om za ostatkom razreda. Maksimalni nivo jedinica ograničen je fazom priče u kojoj se nalazite, pa ne možete da grindate XP i igru pređete „na mišiće”. Jedinice, takođe, mogu da se prebace iz klase u klasu, uz posebne resurse koje možete da kupite, a lepo je što tada ne gube nivo, tako da armiju high lvl jedinica možete relativno glatko da reorganizujete u novi sastav koji vam više odgovara.

U zavisnosti od klase, jedinice se različito kreću, dok domet varira u zavisnosti od opreme koju nose. Ako imate strateško-taktičku žicu, uživaćete u pregršt varijabli usled kojih je svaka partija i borba interesantna na svoj način. Osim kretanja,u svom krugu, svaka jedinica ima i mogućnost da izvede još jednu akciju u vidu napada ili bafovanja/debafovanja ostalih jedinica na terenu. Da stvari budu još malo komplikovanije, pali neprijatelji iza sebe ostavljaju loot, ali da bi ga pokupili, morate da dođete na taj kvadrat. Po mapi se nasumično pojavljuju i kartice čijim sakupljanjem stičete privremene (vrlo retko i trajne) bonuse ili minuse na karakteristike vaših ili neprijateljskih boraca. Karte možete da ignorišete, ali ako ih neprijatelj pokupi, stiče prednost. Sve to pruža dodatne slatke muke i tera vas da birate između optimalnog kretanja i sakupljanja bonusa.

Između borbi regrutujete nove jedinice, kupujete nove komade opreme i prodajete nepotrebno. Tu su i consumable drangulije koje mogu da promene tok bitke. Naravno, dostupno je fino cinculiranje sa opremanjem i pripremanjem likova i to je čitava mini-igra za sebe. Međutim, ne morate biti baš previše opterećeni time, jer igra nije preteška, a novina je mogućnost vraćanja poteza, te nema potrebe za besomučnim snimanjem pozicije.

Ako vam je priča puna politike i drame zanimljivija od borbi i gameplaya, možete da pustite AI da igra umesto vas, dok pijuckate topao čaj tokom decembarske večeri. U pitanju je, svakako, obavezno štivo. Simpatičan i lep kockasto-pikselizovani slatkiš za zimske dane. Prijatno!