Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2022.

Teško je oteti se utisku da tokom poslednjih deset godina trpimo fundamentalnu tehnološku stagnaciju na većini polja koja nešto znače normalnom čoveku. Ako nemate takav utisak, razmislite da li situaciju sagledavate kroz dimnu zavesu zavisnosti od društvenih mreža, koje vam galamom i gestikulacijama daju iluziju dešavanja.

Osamdesetih godina, imali smo kompjutersku revoluciju, devedesetih je došao internet koji je umrežio sve te kompjutere, nultih su nabujale društvene mreže koje su dodatno uvezale sve IT faktore, što je dovelo do revolucije u mnogim stvarima. Trgovina je danas sasvim drugačija, pa i turizam - avio-saobraćaj je postao najjeftiniji vid prevoza upravo zbog superumreženosti kompanija, što je omogućilo efikasan code-sharing koji je popunjavanje kapaciteta i posledični pad cena doveo do perfekcije.

Pre svega ovoga, od WWII do sedamdesetih godina, imali smo brutalne skokove u svakoj deceniji. Pitajte babe u kojoj meri su im električne pegle, veš-mašine i frižideri unapredili život; konsultujte dede u pogledu značaja koji je prvi automobil imao na njih. Ili fiksni telefon i televizor. Ako imate živu prababu, zamolite je da se podseti života bez struje. Praktično, od Drugog svetskog rata pa do 2011-2012, imali smo niz neprekidnih, fundamentalnih inovacija koje su radikalno menjale način na koji proživljavamo ovaj život.

Ne mogu da kažem da je pre deset godina sve stalo, ali mogu da tvrdim da je tiha, dosadna evolucija zamenila revoluciju. Prva decenija XXI veka donela je smartfon, koji je krajem prošle decenije evoluirao u kamerafon koji zadovoljava fotografske potrebe 99 odsto ljudi. Šta se u sferi mobilnih telefona desilo u poslednjih deset godina, osim pojave bržih čipseta i boljih kamera? NFC i elektronsko plaćanje? To su relikti sa početka prošle decenije... A kompjuteri? Sećam se jednog aforizma iz ere Miloševića - komunisti su i dalje na vlasti, a najavljene su i druge promene. X86 tehnologija je i dalje dominantna, a najavljene su i druge promene... Nema boljeg primera stagnacije od onoga što nesrećni Intel radi u poslednjih deset godina, štancujući generaciju za generacijom Core procesora, zakopavajući se sve dublje u tehnološko slepo crevo bez izlaza. Kad sam poslednji put promenio ploču, procesor i memoriju, dete mi još nije bilo rođeno, a sada ide u treći razred. Od 2000. do 2007. u proseku sam svakih godinu dana radio manji ili veći apgrejd, jer su nove komponente imale smisao koji danas nemaju.

Ekspanzija kripto-valuta zasnovanih na blokčejnu, realno je jedina nova stvar u poslednjoj deceniji, koja perfektno simbolizuje ispraznost kompletnog perioda. Kripto-rudarenje, proces koji je presipanju iz šupljeg u prazno dao novu definiciju besmisla, savršen je simbol apatične i patetične druge decenije XXI veka. Kada bi ta dekada imala zastavu, na njoj bi se vijorio Bored Ape NFT.

Gde nema inovacija, dešavaju se kancerogene metastaze. Dobar primer za to je auto-industrija, u kojoj kompanije poput BMW-a i Mercedesa počinju da slede komercijalni model Electronic Artsa, prodajući DLC-e za automobile. Da su ti DLC-i besmisleni kao konjski oklop iz Obliviona, sve bi bilo u redu, međutim, radi se o nečem krajnje bezobrazno delekosežnijem. Mercedes, na primer, softverski ograničava ubrzanje za koje su sposobni motori određenih automobila - da biste otključali pun potencijal vozila koje je u vašem vlasništvu, morate da platite godišnju pretplatu. BMW ima identičan fazon s grejačima za sedišta. Hoćete li da tražite torrent s krekom za automobil i tako uštedite hiljadu evra godišnje? Budibogsnama.

Sve ovo je toliko superretardirano, da razuman čovek koji donekle poznaje istoriju može da dođe samo do jednog zaključka: da je novi svetski rat, nažalost, neophodan da bi se stvari pokrenule s mrtve tačke. Mada, jedini promising rat koji ima potencijal da eskalira u svetski trpi od stagnacije koja prožima sve. Šibanje između Rusije i Ukrajine svelo se na rovovsko njakanje i artiljerijske duele, kao da smo u Flandriji 1917. Jedini proplamsaj revolucije leži u omasovljenju upotrebe jeftinih, samoubilačkih dronova, što, na duže staze, u armijskim doktrinama može da ima efekat približan pojavi mitraljeza. Čak i bijedne zemlje, poput Srbije, mogu samostalno da razviju i popune arsenale desetinama hiljada Shaheed-136 ekvivalenata i da im to služi kao deterrent za svakog potencijalnog zlotvora u komšiluku.

Samoubilački dronovi, razvojna šansa Srbije. Zvuči smešno samo onom ko glavu drži u zadnjici, realno.