Vladimir PISODOROV

1. avgust 2022.

Kao što smo u prethodnom broju, nadugačko i naširoko, pisali, Microsoft je organizovao takmičenje za najbolje aplikacije na Microsoft Storeu. U prvoj grupi našla su se ostvarenja za koja su glasali korisnici, a koja su bila podeljena u tri kategorije. Detaljno smo obradili temu, pomenuvši pobednike, finaliste, pa čak i pretendente koji su ušli u uži izbor.

Kao što smo tada napomenuli, oformljena je još jedna grupa ostvarenja u kojoj su se našle alatke odabrane od strane zaposlenih u Microsoftu. Reč je o Editor’s Choice Awardsu koji je podeljen na čak pet kategorija, što je za dve više nego u slučaju Community nagrada. Ruku na srce, organizator je ovde primenio mali trik, pa je kategorije dodatno razložio, kako bi se u prvi plan istakla ostvarenja sličnog, ali dovoljno različitog sadržaja. Tako je, na primer, kategorija Entertainment sastavljena iz dva segmenta: Video i Audio and Music; Creativity je razložen na Graphics and 3D i Audio and Video, dok su kategorije Productivity i Social ostavljene u viđenom obliku.

Ovde se nije toliko išlo u detalje, pa su u većini kategorija, osim pobednika, istaknuti jedino još finalisti, dok nije bilo reči o ostvarenjima koja su ušla u uži izbor kao kod Community nagrada. Dodatni izuzetak od pravila je kategorija Special Recognition, u kojoj se našlo samo jedno ostvarenje, ali o njemu ćemo na samom kraju.

Kategorija Entertainment - Video

Mišljenja smo da je Microsoft pri dodeli priznanja u ovoj kategoriji napravio grešku, jer umesto da je akcenat bio na ostvarenjima za, recimo, klasičnu offline reprodukciju, pažnja se usmerila na video-servise za streamovanje sadržaja. Iz našeg ugla, priča o njima zaslužuje poseban tekst, prevashodno zbog toga što bi prvo trebalo pojasniti šta je od servisa (zvanično) dostupno na ovim prostorima, pozabaviti se lokalizacijom sadržaja, pa tek onda pričati o korespondentnim aplikacijama i njihovom kvalitetu. Nijedno od tri istaknuta rešenja ne odstupa od definisane nomenklature, pa ćemo kroz ovu kategoriju, za sada, samo „protrčati”.

Pobednik kategorije je Disney+ (i.sk.rs/358612, 118,3 MB), aplikacija koja predstavlja frontend za istoimeni streaming servis koji je odnedavno dostupan i kod nas. O njemu smo, takođe, pisali u prethodnom broju.

Jedan od finalista je i aplikacija Hulu (i.sk.rs/358613, 23,7 MB), frontend za streaming servis koji (zvanično) nije moguće pratiti na ovim prostorima (zapravo, ni van SAD). Zanimljivo je da se u konkurenciji nisu našli ni Netflix, ni Amazon Prime, oba dostupna kod nas, ali kao što rekosmo, o temi streaming servisa dostupnih lokalnim korisnicima pozabavićemo se nekom drugom prilikom.

Treći finalista je aplikacija Tubi (i.sk.rs/358614, 0,8 MB), frontend za streaming servis koji predstavlja pravo osveženje. Naime, on nudi potpuno besplatno uživanje u filmovima i TV serijama, a jedini downside je u tome što ćete povremeno morati da gledate reklame. Blockbuster naslovi su izostali, ali se zato dostupan sadržaj redovno osvežava i na spisku mogu da se nađu prilično solidna ostvarenja. Kao ni kod Hulua, u resursima servisa Tubi, zvanično ne može da se uživa van teritorije SAD.

Kategorija Entertainment
- Audio and Music

Kao što ćete videti, Microsoft ni u slučaju audio-alatki u kategoriji Entertainment nije odustao od pravila koja je postavio u prethodnom slučaju. Tako je za pobednika proglašen još jedan frontend, ovog puta za servis koji se bavi streamovanjem (ne samo) muzike. U pitanju je Spotify (i.sk.rs/358615, 207,1 MB), dok se kod nas prilično rasprostranjeni i popularni servisi, kao što su Deezer i Tidal ne spominju ni u tragovima. Bilo kako bilo, ovo je još jedna tema koja zaslužuje posebno obraćanje i tekst, koji će obraditi kako dostupnost, tako i sadržaj servisa koji se na ovim prostorima nalaze u opticaju.

Što se tiče finalista, dočekalo nas je malo iznenađenje, jer je fokus bačen na alatke koje služe za „preslušavanje” podcasta. Prva među dvojcem jednakih je aplikacija FluentCast (i.sk.rs/358616, 46,7 MB). U pitanju je besplatno ostvarenje koje pleni svedenim upravljačkim interfejsom i probranim funkcijama. Materijal je podeljen na 17 oblasti, a tu je i ugrađena funkcija Search koja će vam pomoći da se snađete u moru sadržaja. Na glavnoj radnoj formi, kanali su predstavljeni odgovarajućim thumbnailovima uz kratak tekstualni opis, dok su epizode poređane po vremenu emitovanja, mada to lako možete da promenite. Naravno, tu je i mogućnost downloadovanja i brisanja sadržaja, njegovog deljenja sa zainteresovanima, ali i ubacivanja u Now playing listu. Koristeći paletu alatki pri vrhu ekrana, na lak način prebacujete se između kanala na koje ste pretplaćeni, istorije preslušanih podcasta, pa sve do preuzetih epizoda i pomenute Now playing liste. U sekciji sa podešavanjima nalazi se mnoštvo korisnih funkcija, od mogućnosti odabira automatskog downloada, preko aktiviranja notifikacija kada nove epizode postanu dostupne, pa sve do izmene grafičke teme upravljačkog interfejsa.

Naredni finalista je aplikacija Grover Pro (i.sk.rs/358617, 50,7 MB) koja, baš kao i prethodna, služi za „preslušavanje” podcasta. Organizacija radnog ekrana je slična, ali je thumbnailovima na glavnom ekranu pridruženo nešto manje teksta. Isto tako, funkcije su ovde poređane u vertikalnom meniju s leve strane radne forme, a ono što će vas možda odvratiti od korišćenja Grovera je podatak da je u pitanju komercijalna aplikacija za čije korišćenje ćete morati da izdvojite tri dolara. Nije neka cifra, ali kad već postoji besplatni FluentCast...

Kategorija Creativity
- Graphics and 3D

U ovoj kategoriji konkurencija je bila strašna, pa u Microsoftu jednostavno nisu mogli da se odluče koja aplikacija će poneti titulu najbolje i zbog toga su dodelili dve zlatne medalje.

Prva je otišla u ruke alatki Canva (i.sk.rs/358618, 134 MB), o kojoj smo i mi ranije pisali, a radi se o ostvarenju za dizajniranje objava za društvene mreže, logotipa, vizit-karata, postera i svega ostalog što vam iz domena štampane i digitalne, reklamne galanterije može pasti na pamet. Canva može da se koristi i online, iz bilo kog internet browsera, ali ako ste željni rada na nešto klasičniji način, onda je aplikacija pravi izbor za vas. I ne samo to, Canva omogućava stizanje do željenih rezultata na veoma jednostavan i brz način, dok su dostupni grafički objekti visokog kvaliteta. Naravno, na raspolaganju je i gomila unapred pripremljenih šablona. U principu, Canva je besplatna, ali ako, na primer, poželite automatsko prilagođavanje brošura, vizit-karata i reklamnog materijala logotipu koji ste dizajnirali, možda ćete poželeti da razmislite o pretplati na neku od komercijalnih verzija.

Drugu zlatnu medalju prigrabila je čuvena alatka za grafičku obradu - paint.net (i.sk.rs/358619, 224,9 MB). Iako ne može da se poredi sa Photoshopom i više je u rangu Gimpa, od potonjeg ga izdvaja daleko jednostavnije stizanje do gotovih rešenja i bezbolniji workflow. Pre nego što posegnete za Download tasterom, jednu stvar morate da znate - Microsoft Store verzija paint.neta nije besplatna i za zadovoljstvo korišćenja moraćete da izdvojite osam dolara. Iteracija koja se preuzima sa sajta projekta i dalje je besplatna, pa je na vama da odlučite da li ćete da pomognete rad autora ili vam je, ipak, draže korišćenje resursa njihovog dela „za dž”. U pitanju su identična ostvarenja, ali se kod onog sa Prodavnice nadogradnje preuzimaju i instaliraju automatski, bez interakcije sa korisnikom.

Baš kao što je vladala na vrhu, gužva je bila i u samom finalu, tako da su tamo dospele četiri dodatne aplikacije. Adobe Express (i.sk.rs/358620, 3,4 MB) jedna je od njih i za nju možemo da kažemo da je veoma slična Canvi. Radi se o alatki za dizajniranje postera, logotipa, objava za društvene mreže i tome slično, i to korišćenjem unapred pripremljenih šablona. Manevarski prostor prilično je velik, a ono što može da vas spreči u naumu da se ostvarite kao dizajner je to što je veliki deo dostupnog sadržaja „zaključan”. Kako biste mu pristupili, moraćete da odrešite kesu za mesečnu ili godišnju pretplatu. Korišćenje resursa izuzetno je jednostavno, a uključeni šabloni i grafički objekti vrhunskog su kvaliteta.

Sledeći finalista je Serifov Afinity Designer (i.sk.rs/358621, 1 GB), alatka koja služi za manipulaciju vektorskom grafikom, ali stiže i sa mogućnošću njenog kombinovanja sa rasterskim komplementima. Međutim, to je tek početak, jer pod skutima ovog ostvarenja možete da se bavite dizajnom „od nule”, pa makar to bile i kreacije koje će se sastojati od hiljadu pojedinačnih objekata „slepljenih” u jednu celinu. Ovde nije reč o hit & run ostvarenju za vikend dizajnere, već o profesionalnoj alatki koja nudi mnogo toga. Naravno, za aplikaciju ove klase ne može se očekivati da će doći u besplatnom obliku, pa ćete njene „usluge” morati da platite čak 55 „zelenih novčanica”. Ono što je dobro jeste podatak da je jednom plaćen program zauvek vaš, to jest, da autori ne preferiraju „iznajmljivanje” softvera i njegovo korišćenje na bazi pretplate. Probna verzija nije dostupna iz Prodavnice, već isključivo sa zvaničnog sajta projekta.

Bilo bi potpuno suludo da se u konkurenciji za najkvalitetnija ostvarenja u ovoj kategoriji nije našao i nadasve poznati Blender (i.sk.rs/358622, 751,2 MB). Smatramo da ga nije potrebno dodatno predstavljati, već neupućenima samo reći da se radi o open source alatki za 3D modelovanje. Da je bilo pravde, ovo ostvarenje moralo je da se okiti najsjajnijim odličjem.

Konačno, poslednji finalista bila je aplikacija Concepts (i.sk.rs/358623, 147,5 MB). Na ovu alatku treba gledati kao na svojevrsnu interaktivnu tablu za crtanje, a kako je, prevashodno, namenjena radu u paru sa ekranima osetljivim na dodir i stylus olovkama, tvrdnja dodatno dobija na težini. Concepts možete da koristite za crtanje, skiciranje, „hvatanje” beleški, izradu planova i tako dalje. Najlepše od svega je to što svaki načinjen potez u aplikaciji rezultuje vektorskim objektima na ekranu, a to dalje znači da je njihova naknadna obrada znatno olakšana. Rad je omogućen i uz pomoć miša, na meniju se nalazi i eksportovanje kreacija u formatima PSD, SVG, DXF, PNG, JPG... na raspolaganju su layeri, upotreba pokreta u svrhu komandovanja i još mnogo toga. Po rečima autora, oko 75 procenata resursa dostupno je i u besplatnoj verziji aplikacije, a ako vam je potrebno baš sve, moraćete da se odlučite za neku od dostupnih komercijalnih verzija ili sistem pretplate.

Kategorija Creativity
- Audio and Video

U jednom se slažemo sa odgovornima iz kompanije iz Redmonda, a to je da je apsolutni pobednik u ovoj kategoriji aplikacija kompanije Wondershare - Filmora (i.sk.rs/358624, 1 GB). U pitanju je veoma moćna alatka za nelinearnu montažu video-sadržaja, koja iako je namenjena amaterima i entuzijastima, pruža neuobičajeno veliki broj mogućnosti i dodataka. Više puta smo na stranicama rubrike „Test Run” isticali da se radi o ostvarenju za koje imamo samo reči hvale i koje će vas do rešenja dovesti čak iako koristite nešto vremešnije mašine. Filmora bez većih problema „guta” 4K sadržaj i obezbeđuje nesmetan preview u realnom vremenu, čak i bez izrade proxy datoteka. Na ulazu prepoznaje veliki broj različitih formata zapisa, a kada sve spakujete u smislenu celinu, ponudiće vam njeno snimanje u nekom od kompatibilnih oblika za različite namene (recimo, u format kompatibilan sa servisom YouTube). Na meniju je i rad sa brojnim tranzicionim efektima, tekstom, grafičkim filterima i tako dalje.

U finalu ove kategorije našla se još jedna aplikacija čija namena je izrada video-snimaka - Animotica (i.sk.rs/358625, 118,3 MB). Međutim, ova alatka namenjena je neiskusnijim korisnicima, tokom rada ne oslanja se na klasičnu vremensku liniju, već više na linearnu kontrolu dostupnog sadržaja. Autori za svoje čedo vole da kažu da je u pitanju svojevrsno „tri u jedan” ostvarenje, koje pored „montaže” video-snimaka može da vam pomogne i u njihovoj obradi, ali i u izradi slideshow prezentacija. Koliko toga ova aplikacija može, uverićete se kada je prvi put pokrenete, jer će se pred vama pojaviti svojevrsna uzletna pista do alatki koje se nalaze pod njenim skutima. Pomenućemo samo neke od mogućnosti, kao što su: odsecanje neželjenih delova video-snimaka, ekstrahovanje audio-komponenata, apliciranje efekata, dodavanje teksta, rotiranje slike... Zanimljivo je da Animotica podržava izradu proxy datoteka, da koristi benefite video-akceleracije, ali i da ćete na kraju dana, ipak, poželeti da pređete na njenu komercijalnu verziju koja, između ostalog, podržava i kreiranje video-snimaka u rezoluciji 4K. To zadovoljstvo koštaće vas 20 dolara.

Da ne bude sve monotono i identično, u finalu se našla i aplikacija djay Pro (i.sk.rs/358626, 207,8 MB). Kao što iz naziva možete da zaključite, u pitanju je alatka koja će vam pomoći da se pokažete na žurkama i atmosferu podgrejete puštajući aktuelne muzičke hitove na upečatljiv način. Nažalost, zadovoljstvo da budete u centru pažnje koštaće vas 50 „zelembaća”, a pre nego što zavučete ruku u novčanik, aplikaciju možete da isprobate, s obzirom na to da su autori obezbedili trial period u trajanju od 15 dana, tokom kog aplikaciju možete da koristite u sesijama od po 30 minuta. Autori tvrde da je njihovo čedo prilagođeno svim nivoima DJ umeća, a osim lokalno uskladištenim fajlovima, djay Pro može da pristupi iTunes, Tidal i SoundCloud bazama numera. Svojevremeno je bio podržan i Spotify, ali to više nije slučaj. Aplikaciju krasi izuzetno jednostavan i prilagodljiv upravljački interfejs, dok kroz sekciju sa podešavanjima funkcionisanje dodatno možete da prilagodite svojim potrebama Inače, djay Pro donosi podršku za četiri deka, 60 različitih tipova MIDI kontrolera, tu je i višekanalni USB interfejs, mogućnost vezivanja audio-efekata, automatizaciju plejlista, ekvilajzer i još toliko toga da bi nam samo nabrajanje oduzelo mesta koliko čitav ovaj sažetak.

Kategorija Productivity

Ubedljiv pobednik u kategoriji Productivity je aplikacija LiquidText (i.sk.rs/358628, 219,7 MB). Originalno namenjena za korišćenje na iPadima, stiže i u verziji za Windows, a predstavlja alatku za organizovanje radova, beleški, podsetnika, komentara, slika... Sve to je tek vrh ledenog brega mogućnosti, s obzirom na to da je podržana i sinhronizacija između uređaja, mogućnost korišćenja cloud rešenja prilikom rada (na primer, Dropboxa), „komandovanje” mišem ili pokretima prstiju i tako dalje. U aplikaciju istovremeno može da se učita više dokumenata, a podržani su Word, PowerPoint i PDF komplementi. Iz njih možete da „čupate” segmente i postavljate ih na radnu površinu, gde, takođe, imate mogućnost izrade beleški po kojima možete da crtate i pišete, ali i da ih povezujete linijama, kako biste izradili svojevrsni workflow ideja. Zamislite da radite na nekom istraživanju koje podrazumeva prebiranje po gomili papira, beležaka polepljenih po zidu ili okviru monitora, zapisa u tefterima i tome slično - LiquidText sve to omogućava, ali u digitalnom i daleko pedantnijem okruženju. Osim snimanja u internom formatu, koji omogućava dalju obradu, LiquidText nudi i mogućnost eksportovanja u PDF i DOCX oblicima.

Prvi finalista je aplikacija Drawboard PDF (i.sk.rs/358629, 129,7 MB), iz čijeg naziva naslućujete o domenu primene - mogućnosti da se „piše” po ranije načinjenim PDF datotekama. Već po prvom susretu sa resursima aplikacije, jasno je da je u pitanju daleko više od klasične alatke za označavanje bitnih delova u PDF-ovima. Toolbar „prišiven” uz desnu ivicu ekrana inicijalno otkriva tek delić mogućnosti, jer je iz vreće sa dostupnim alatkama moguće izvlačiti one koje imate priliku da koristite češće i postavite ih na dohvat ruke. Na raspolaganju je korišćenje olovki različitih veličina i boja, markera, gumica, nalepnica za upis beležaka, teksta koji ćete slobodnom rukom upisivati gde god da je to potrebno, ucrtavanja linija, jednostavnih geometrijskih oblika i strelica, pa sve do ubacivanja bookmarka, potpisa, slika i korišćenja lenjira. Nažalost, ovo poslednje, zajedno sa mogućnošću „ucrtavanja” oblačića, ubacivanja hiperlinkova, korišćenja cloud servisa sa sinhronizaciju urađenog na projektima, kao i mogućnost deljenja ili spajanja dokumenata, prednosti su komercijalne verzije, čije „usluge” se plaćaju na mesečnom ili godišnjem nivou.

Baš kao i prethodna dva rešenja u ovoj kategoriji, i drugi finalista - Shapr3D (i.sk.rs/358630, 1,4 GB), podjednako je impresivno ostvarenje. Na njega možete da gledate kao na pojednostavljenu CAD alatku, koja će vam omogućiti „projektovanje” u pokretu - to jest, u bilo kom momentu kada vam na pamet padne neka dobra ideja. Aplikacija nudi mogućnost industrijskog dizajna, inženjeringa, ali i kreiranja proizvoda od drveta, pa čak i koketiranje sa arhitektonskim rešenjima. Resursima možete da pristupate koristeći ekrane osetljive na dodir, stylus olovke i/ili grafičke table, odnosno, na klasičan način: mišem i tastaturom. Sve je upakovano u prepoznatljivo UWP okruženje uz probran izbor funkcija, njihovo lako zauzdavanje i krivu učenja koja nije toliko strma kao kod uobičajenih CAD rešenja. Izrada inovativnih 3D modela obavlja se korišćenjem Siemensovog Parasolid kernela i D-Cubed enginea za skiciranje, a tu je i mogućnost korišćenja brojnih kompatibilnih formata zapisa iz CAD sveta. Problem u celoj priči je agresivni sistem pretplate, koji će mnoge entuzijaste, baš one koji su ciljna grupa, naterati da u širokom luku zaobiđu Shapr3D.

Kategorija Social

Izbor društvene mreže, pa čak i servisa koji ćete da koristite za chatovanje zavisi od mnoštva faktora. Nisu u pitanju samo mogućnosti i dostupnost aplikacije za platformu koju koristite, već i podatak ko od vaših prijatelja koristi servis koji ste odabrali. Alatke za razmenu poruka mogu da budu dovedene do savršenstva, ali ako nemate sa kime da se dopisujete - džaba vam sve. Neki od nas bi se ovog momenta vratili na ICQ ili Google Talk, ali... Zbog svega rečenog, čudno je što je Microsoft rešio da u kategoriji Social izbor svede upravo na aplikacije za chat, jer lako mogu da se daju protivargumenti za načinjen izbor. No, mi smo ovog puta tu samo da konstatujemo zatečeno stanje stvari...

Sa Microsoftom se, ipak, slažemo u izboru pobednika u ovoj kategoriji. To je aplikacija Discord (i.sk.rs/358634, 79,3 MB), koja „brani boje” istoimenog chat servisa koji je, zapravo, daleko više od toga. U poređenju sa njim, mnogi takmaci izgledaju neozbiljno, jer Discord mogućnost „organizovanja” protoka poruka podiže na sasvim novi nivo. Pre svega, nije u pitanju „obična” chat aplikacija, već servis koji nudi organizaciju tema, jednostavnu razmenu multimedijalnog sadržaja, ali i način administriranja kakav je potreban i ostalim ostvarenjima iz žanra. Na meniju se nalazi i mogućnost da se lako prebacujete između glavnog i „pomoćnih” naloga, a dozvoljeno je da imate četiri takva. Iz aplikacije na jednostavan način vidite sve pristigle zahteve za prijateljstva, posebno su izdvojeni oni koju su online od spiska svih dostupnih prijatelja, a šta tek reći na to da je moguće streamovanje igračkih sesija, „pretvaranje” slika u emotikone, glasovni kanali koji mogu da se koriste bez klasičnih poziva, dostupnost na različitim, naravno i mobilnim, platformama, pristup javnim serverima i još mnogo toga. Discord podseća na to kako su nekad izgledali programi za chatovanje, samo je nivo funkcija, za razliku od njih, u hipersvemiru.

Zašto se u finalu umesto Vibera našao Telegram Desktop (i.sk.rs/358635, 118 MB), nije toliko teško shvatiti. Iako je oduvek važio samo za alternativu pomenutom, koga „svi koriste” i koji je sinonim za vanmrežno mobilno dopisivanje, Telegram je daleko više od toga. Aplikacija, ali i sam servis, brzi su kao munja, a sinhronizacija sadržaja obavlja se po defaultu i nema potrebe za žongliranjem (čitaj: deaktiviranjem) naloga ukoliko posedujete više uređaje iz iste klase (na primer, mobilnih telefona). Pritom, bezbednost u ovoj aplikaciji je nešto što dolazi iz svemira - koristi se kombinacija 256-bitne AES i 2048-bitne RSA enkripcije, a da ne govorimo da je Telegram miljama daleko kada je administriranje sadržaja u pitanju. Dozvoljeno je i deljenje datoteka među korisnicima do veličine od dva gigabajta, a korišćenje aplikacije je u potpunosti besplatno i ne dolazi sa gomilom reklama, kao što je to slučaj kod nekih konkurenata. Upotreba i zauzdavanje resursa veoma je jednostavno i ekran nije natrpan funkcijama kao kod Discorda. Ruku na srce, u pitanju su aplikacije koje na tematiku gledaju potpuno drugačije.

WhatsApp je servis za chatovanje oko kog se u prethodnom periodu podigla velika prašina, uglavnom iz negativnih razloga. No, bez obzira na to, Microsoft je korespondentnoj desktop aplikaciji (i.sk.rs/358636, 410,1 MB) dao prednost u odnosu na Viber, a to je već prilično čudno. Možda i ne toliko, kada se u obzir uzme podatak da ovaj servis i dalje koristi ogroman broj ljudi. Bilo kako bilo, u pitanju je najslabije od svih ostvarenja koja su se našla u konkurenciji, ali setite se priče sa početka - ukoliko vam se društvo tamo okuplja, nemate puno izbora. Tačnije, imate, utičite na njih da pređu na servise koji bezrazložni hype zamenjuju upotrebljivim funkcijama i bezbednošću.

Kategorija Special Recognition

I kao što smo to obećali, za sam kraj ostavili smo kategoriju Special Recognition. U njoj se našla samo jedna aplikacija - Talk For Me (i.sk.rs/358637, 30,2 MB), za koju nikako ne možemo da kažemo da se od konkurencije izdvaja ubavim korisničkim okruženjem. Međutim, to što UI podseća na vremena vladavine Windowsa 98, u ovom slučaju nema nikakvog značaja. Reč je o genijalnom ostvarenju koje je osmišljeno sa svrhom da, citiramo, „vrati glas onima koji su ga izgubili”. Aplikacija je besplatna i namenjena je svima koji imaju problema da normalno obavljaju glasovnu komunikaciju.

Talk For Me može da se koristi na uređajima osetljivim na dodir, uz pomoć stylus olovke ili na klasičan način. Na glavnom radnom ekranu nalaze se velike „pločice” u kojima su smešteni izrazi čijim odabirom se pokreće text to speech engine, a oformljene rečenice „izgovaraju”. Pored izdvojenih izraza, koji se po mišljenju autora aplikacije najčešće koriste, tu su i brojne kategorije, pod čijim skutima se nalaze tematski „okupljeni” izrazi. U svrhu konverzacije, dozvoljeno je koristiti i tastaturu za sklapanje rečenica, a tu je i specijalni taster Alert Sound koji može da se koristi u ekstremnim situacijama.

• • •

Došli smo do kraja ovog podužeg putovanja i predstavili smo vam sve aplikacije koje su se našle u laskavoj konkurenciji. Naravno da je Microsoft sve ovo pokrenuo kako bi se obavila popularizacija nove Prodavnice i tu nema ničeg spornog. Ono što jeste sporno je način na koji su rezultati naknadno prezentovani, pa nam se čini da smo mi jedni od retkih koji su celoj priči posvetili zasluženu pažnju. Takođe, pobednicima je trebalo dati više prostora za promociju, ali ih i nagraditi na način koji bi bio primereniji megakompaniji kakva je Microsoft. Da li će Microsoft Store Community i Editor’s Choice Awards postati tradicija, ostaje da se vidi, a ono što je sigurno je da ćemo mi biti tu da sve to, ako se dogodi, ispratimo.