Miodrag ROBOVIĆ

1. avgust 2022.

Ukoliko ste imali i najmanjeg dodira sa nekom od verzija Linuxa(Unix/Linux i njihove bliže forme možete da uzmete za sinonime u ovom tekstu), sigurno je da ste primetili elemente poput /boot, /root, /home... U ovom tekstu, bavimo se upravo njima - samim osnovama Linuxa; konkretno, Filesystem Hierarchy Structureom (u daljem tekstu: FHS).

Ne dajte da vas ove fancy reči uplaše, jer je na Linuxu struktura direktorijuma veoma jednostavna stvar. FHS je standard po kom može da se razloži (skoro) svaki Unixoliki operativni sistem. Sve je predstavljeno uredno poređanim folderima i fajlovima, što delom za posledicu ima to da sve može da se menja po potrebi, pa i same osnove sistema.

Standard, kakav nam se danas predstavlja, poslednji put je nadograđen 2015. godine, ali u sličnom obliku FHS je popularizovan davno i nastao je 1994. godine. Danas ga koristi skoro svaka Linux distribucija, BSD derivati, čak i macOS u nekoj formi. U nastavku teksta, razlažemo i objašnjavamo strukturu FHS-a. No, pre toga, važno je da shvatite da ovaj standard nikako nije imperativ i da postoje i drugi načini za obavljanje iste stvari.

/

U FHS standardu, svi fajlovi i folderi pojavljuju se pod takozvanim root direktorijumom, koji se jednostavno obeležava sa /. Nije bitno da li se podaci nalaze na uređaju na kom nije instaliran operativni sistem. Jednostavno, sve se nalazi pod ovim direktorijumom. Uglavnom je omogućena write dozvola, ali ovo nije obavezno. Takođe, ovaj direktorijum, po defaultu, nije deljiv sa drugim uređajima na mreži, ukoliko nije read only.

/bin

Ovo je jedno od najbitnijih mesta u sistemu. U pitanju je direktorijum koji sadrži binary programe (komande) koji su u samoj osnovi sistema i koji moraju da budu dostupni u, takozvanom, single user režimu, pre nego što se pokrene bilo koji program iz /usr/bin. Ovo je od posebne važnosti, kako za podizanje sistema, tako i u slučaju da se sistem poremeti, pa vam je potrebna popravka.

/boot

Direktorijum koji sadrži bootloader fajlove, a koji se učitavaju nakon BIOS-a i MBR-a(Master Boot Record). Na većini distribucija, bootloader je GRUB, tako da će se ovde naći folder sa njegovim postavkama. Takođe, unutar foldera /boot može da se nađe i komplement /efi, ukoliko se sistem bootuje putem UEFI-ja. Sledeće bitne stavke koje se nalaze unutar direktorijuma /boot su verzije kernela i program initrd, koji učitava privremeni fajl-sistem tokom procesa bootovanja. Ovaj direktorijum je, uglavnom, vezan samo za vašu mašinu i trebalo bi da bude read only, da bi se izbegli problemi u podizanju sistema. Read only postavka može da se zanemari kada se instalira nova verzija kernela.

/dev

Ovde se nalaze svi takozvani device files, fajlovi koji su interfejsi za drajvere uređaja, a na sistemu se pojavljuju u obliku klasičnih datoteka. Ovo je velika stvar za programiranje i kontrolu/podešavanje sistema, budući da ovi fajlovi omogućavaju programima da se jednostavnim sistemskim pozivima „obraćaju” uređaju. „Najklasičniji” primeri sadržaja direktorijuma /dev su skladišni uređaji (uglavnom interni hard-diskovi i optički uređaji). S druge strane, direktorijum /dev/null odbacuje sve što je u njega upisano (izuzev prijave da je neka operacija uspešno izvršena). Kamere, periferni uređaji, Wi-Fi, bluetooth i tako dalje, sve se nalazi ovde, u formi device filesa.

/etc

U pitanju je jedan od direktorijuma koji ćete najčešće posećivati, ukoliko vas privlači konfiguracija sistema. /etc sadrži konfiguracione fajlove koji se primenjuju na ceo sistem. Neki programi će pri instalaciji ubaciti konfiguracione fajlove ovde, ali u FOSS svetu postoje brojne primedbe na to, jer postoji mesto gde se skladište konfiguracije za pojedine korisnike. Svetla strana toga je što se u /etc, uglavnom, smeštaju podrazumevani konfiguracioni fajlovi, ukoliko nešto poremetite. Zanimljivo je i to da postoje neslaganja po pitanju naziva ovog direktorijuma. Neki ga poistovećuju sa rečju etcetera, drugi ga povezuju sa editable text configurations, treći sa extended tool chest...

/home

/home je direktorijum koji se prikazuje po pokretanju fajl-menadžera, barem je to tako po defaultu. Ovde ćete naći po jedan folder za svakog korisnika sistema (izuzev root korisnika), a svaki od korisničkih foldera sadrži klasične komplemente poput: Desktop, Documents, Downloads, Pictures i tako dalje. Za ovo postoje standardi, ali zbog otvorenosti Linuxa, podrazumevani direktorijumi unutar korisničkog foldera mogu da se menjaju. Takođe, /home/korisnik biće osnovni radni direktorijum kada se korisnik prijavi. Prema XDG standardu, /home/korisnik sadrži i skriveni folder .config, gde će se nalaziti brojni konfiguracioni fajlovi koji su specifični za datog korisnika.

/lib

Biblioteke na koje se pozivaju programi iz direktorijuma /bin i /sbin smeštene su ovde. Postoji, recimo, i direktorijum /lib64 i on je prisutan na sistemima koji podržavaju izvršavanje 64-bitnog seta instrukcija. Bilo koja /lib<broj> forma je opciona, ali svaka ima određene sistemske zahteve. Na systemd distribucijama, /lib direktorijum poziva se na /usr/lib, dok je na default FHS/usr/lib rezervisan za biblioteke koje koriste programi iz direktorijuma /usr/bin.

/media

Direktorijum /media pojavio se 2004. godine kao sastavni deo standarda. Služi za mountovanje skladišnih uređaja: optičkih drajvova, fleš stikova, eksternih hard-diskova, mobilnih telefona i tako dalje. Većina distribucija ovaj direktorijum koristi za auto mount.

/mnt

Pod skutima direktorijuma /mnt čuvaju se privremeno mountovani fajl-sistemi. Može da se koristiti za iste svrhe kao i /media, ali, prema standardu, zamišljen je da u njega ide kompletan fajl-sistem nekog drugog uređaja. Primera radi, ukoliko imate problema sa bootovanjemLinuxa, povezaćete hard-disk na drugu mašinu na kojoj je instaliran Linux, obavićete mountovanje particija pod direktorijumom /mnt i tako dobiti „razložen” fajl-sistem „pokvarenog” uređaja, spreman da bude servisiran.

/opt

Prema opisu FHS standarda, /opt sadrži sve „dodatne pakete” koji nisu deo sistema, a koje je korisnik izradio lokalno, kupio ili tome slično. Tradicionalno, ovi paketi ne traže ništa od ostatka sistema da bi funkcionisali (izuzev nekih osnovnih stvari, naravno). Na primer, AT&T i Sun su koristili ovaj direktorijum za opcioni softver koji su kupili od neke third party kompanije. Danas, većina distribucija koristi direktorijum /usr/local/ za ovakve stvari.

/proc

Ovde „stanuju” svi procesi i informacije o kernelu koji su trenutno aktivni, „prevedeni” kao fajlovi. /proc je virtuelni fajl-sistem, a obično se popunjava automatski, u hodu, kako koristite sistem.

/root

Direktorijum /root je ista stvar kao i /home, ali za root korisnika. Prema konvenciji, superuser je jedini koji ima dozvole za pristup ovom folderu, pa čak i kada je u pitanju samo read dozvola. Ovo je dobra postavka zarad bezbednosti sistema.

/run

Reč je o mestu za sve runtime promenljive podatke dok sistem radi. Tu se nalaze informacije od poslednjeg bootovanja, o ulogovanim korisnicima, aktivnim daemon programima i slično. Fajlovi iz ovog direktorijuma moraju da budu uklonjeni pre svakog pokretanja sistema, ali ovo pravilo može da se zaobiđe na sistemima koji direktorijum /run koriste kao privremeni fajl-sistem.

/sbin

Za razliku od direktorijuma /bin, koji sadrži programe koje mogu da pokrenu svi korisnici, /sbin čuva samo one koje može da pokrene administrator sistema, root korisnik. Ovaj direktorijum je dodat kako bi se napravilo urednije „stablo” u fajl-sistemu.

/srv

Svi serverski fajlovi koje uređaj hostuje, po standardu biće smešteni ovde. Podaci, skripte i neki konfiguracioni fajlovi servera, povlače se odavde. Možete da se uspostavi, recimo FTP ili Nextcloud server, tako da se fajlovi „nude” sa nekog drugog mesta, ali, po defaultu, serverski podaci će se nalaziti u direktorijumu /srv.

/sys

Upitanju je još jedan virtuelni fajl-sistem, koji sadrži informacije o uređajima, drajverima i (neke) podatke o kernelu. Struktura ovog direktorijuma zavisiće od verzije kernela koju trenutno koristite, tako da ona unapred nije određena, poput drugih direktorijuma. Na primer, informacija o trenutnom stanju osvetljenja tastature na ThinkPad laptopima, biće smeštena ovde, tako da možete ručno da menjate fajl, što može da bude korisno u nekim situacijama.

/tmp

Jednostavno, direktorijum /tmp je skladište za privremene fajlove, koji u najvećem broju slučajeva nisu sačuvani između dva pokretanja sistema. Takođe, na nekim distribucijama, veličina ovog foldera je unapred ograničena, kako se sistem ne bi punio „đubretom” tokom rada.

/usr

Ako ste tražili mesto sa podacima koje korisnici dele, to je direktorijum /usr. Tu su smešteni binary programi, biblioteke za programe, izvorni kôdovi, razni fajlovi, poput pozadina, sistemskih zvukova, ikonica i još dosta toga što je zamišljeno da se deli među korisnicima, a što ne spada u krucijalne delove sistema.

/var

Još jedna lokacija koja će biti bogata sadržajem tokom rada je direktorijum /var. Ovde su smešteni svi fajlovi-varijable raznih programa, od kojih se očekuje da se konstantno menjaju tokom korišćenja (logovi, keširani podaci, privremene baze podataka). /var/tmp sadrži privremene fajlove koji će se čuvati nakon isključivanja sistema.