Momir ĐEKIĆ

1. jun 2022.

Iako je pandemija izazvala neverovatno veliki broj problema, donevši izazove u svakom uglu poslovanja i života, njen plašt je predstavljao savršenu oluju za industriju informacionih tehnologija. Nije tajna da su se upravo radnici u ovom sektoru najbrže prilagodili novim uslovima rada. Za većinu radnika u tehnološkim kompanijama laptop je, i do same pandemije, bio ključna alatka. Dodatno, istraživanja su pokazala da je prosečan radnik u industriji informacionih tehnologija, u uslovima udaljenog rada, efektivno radio oko 25 do čak 50 odsto više nego u uporedivom obliku rada u kancelariji. Sve ovo je uslovilo da je znatna konkurentska prednost kreirana u radu u periodu od gotovo poslednje dve godine u odnosu na čitave industrije.

Ovakav zamah kreiranja dodatne vrednosti nije prošao neopaženo. Tokom pandemije, posebno dobro su prošle kompanije koje su se pripremale za nove runde investicija. Dobar i kvalitetan rad, ali i kontekst krizne situacije bez jasnog kraja - obezbedili su da se neverovatna količina novca iz venture capital fondova (u daljem tekstu, VC) slije u tehnološke kompanije svih veličina. Ako pogledate samo domaće portale koji prate tehnološku scenu, primetićete da se u poslednjih godinu i po dana pojavilo više tekstova o investicijama u tehnološke kompanije čiji je osnivački ili inženjerski deo iz Srbije, nego za prethodnih bar pet godina. Krize su poznate kao dobri periodi za investicije i investitori dubokih džepova nisu časili časa da pandemiju iskoriste kako bi se osigurali za „novo sutra”. Ipak, kao što to obično biva, znatan deo ovih investicija nije dao željene rezultate.

Sa jedne strane, ma koliko to bilo neverovatno reći, kriza nije trajala dovoljno dugo. VC fondovi uvek ulažu u rastuće kompanije - to im daje najbolje šanse da svoj kapital povrate i zarade nešto preko njega. Rast pojedinih tehnoloških kompanija tokom pandemije bio je neverovatan. Govorimo o nekoliko stotina procenata rasta godinu-za-godinu. Takvi podaci nisu smeli biti zapostavljeni i te kompanije su prosto bile suviše dobre da u njih ne biste uložili. Ipak, kada nešto deluje kao da je suviše dobro, kao što znamo, obično to i jeste.

Čak su i najveće svetske kompanije, lideri svojih tehnoloških niša, osetili krizu izlaska iz krize. Od početka godine, Uber i Facebook su izgubili gotovo 50 odsto vrednosti, Asana je u gubitku od čak 70 odsto, koliko je izgubio i Netflix. Ove kompanije su u svojim nišama u prve dve ili tri kompanije po zaradi i broju korisnika. Takođe, njihov pad je značajan, jer je znatno veći od pada NASDAQ-a (25-30 odsto) u istom periodu. Tehnološke kompanije uvode zabrane zapošljavanja, povlače ponude. Neke su primorane da otpuste izvestan deo zaposlenih. Iako se uglavnom otpušta takozvani netehnički kadar, kriza tehnološkog sektora je, očigledno, krenula.

Faktor koji će odigrati važnu ulogu u narednom periodu izazova čitave industrije jeste i mehanizam povratka u kancelarije. Korporacije širom sveta su, na izvestan način, primorane da obezbede delimičan povratak u kancelarije. Ne treba gledati samo činjenicu kako su višegodišnji zakupi izuzetno skupih prostora omča oko vrata. Dugoročno posmatrajući, jako je teško službama ljudskih resursa da održavaju kvalitetan kontakt sa koleginicama i kolegama, menadžerima da na pravi način pomognu razvoj i kvalitetan rad. Naposletku, gotovo da je nemoguće održavati blisku i kohezivnu kulturu kompanije u radu isključivo van kancelarije. Stoga je u vremenu u kom živimo nastala kovanica hibridni rad - malo ćete dolaziti u kancelariju, a malo ćete raditi od kuće. Prilike će biti i za kreiranje i održavanje odnosa i za „slobodu” biranja mesta rada.

Ipak, kao što to obično biva, sprovođenje hibridnog rada nije nimalo jednostavno. Jedna od zvučnijih kriza ovog aspekta rada desila se u kompaniji Apple. Ova američka korporacija, koja važi za veoma poželjnog poslodavca, saopštila je zaposlenima da će hibridni rad uvesti u tri faze. Do polovine aprila, jedan dan će zaposleni biti u obavezi da budu u kancelariji. Do početka maja, dva dana. Do kraja maja, čak tri dana. U mesec i po dana, Apple je planirao da većinski vrati zaposlene u kancelarije. Ipak, nakon što je direktor mašinskog učenja, dr Ijan Gudfelou (Ian Goodfellow) dao ostavku zbog ovoga, javno iznoseći stav da se zaposlenima treba dati veća fleksibilnost u radu, Apple je odlučio da potrebu za trećim danom u kancelariji odloži do daljeg. Zvaničan razlog opravdan je nešto drugačije - povećana opasnost od pandemije u državi Kaliforniji zahteva da u kancelarijama moraju da se nose maske.

Mirno more je sada jedino za startap kompanije u početnoj fazi velikog rasta. One će dobiti i novac i zaposlene. Šta čekate?