Dušan DINGARAC

1. jun 2022.

Nakon najave da će komapnija Orakl povećati broj data centara u svetu i potpisanog memoranduma sa Kancelarijom za IT i eUpravu (i.sk.rs/358498), nepunih sedam meseci kasnije potpisan je i ugovor. Desetog maja, u DDC u Kragujevcu, uz prisustvo zamenika šefa misije ambasade SAD, predsednika Vlade Republike Srbije, direktora Kancelarije za IT i eUpravu, ugovor su potpisali Kenet Johansen, potpredsednik za klaud tehnologije i regionalni direktor za Severnu i Istočnu Evropu Orakla i Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology (preduzeće Vlade Srbije koje upravlja komercijalnim delom DDC-a u Kragujevcu).

Orakl sada u Evropi ima data centre u Londonu, Frankfurtu i Milanu i u Kragujevcu će biti prvi data centar koji Orakl otvara van EU (Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo u EU kada je u Londonu otvaran data centar). Ovaj data centar biće posvećen razvoju zdravstvenog sektora i elektronskoj upravi, ali i za potrebe ostalih kompanija u Srbiji. Orakl je, za početak, zakupio 120 rek ormana sa mogućnošću da se taj broj utrostruči. Kada znamo da je ukupan kapacitet DDC-a 1080 rek ormana (često se i u zvaničnim saopštenjima pominjao broj veći za sto ormana, što se ispostavilo kao netačno), i da je u prvoj fazi izgrađena zgrada sa 640 rek ormana, dolazimo do podatka da će Orakl koristiti gotovo petinu kapaciteta. Ako dođe do utrostručenja kapaciteta, to će biti tačno trećina ukupno planiranog kapaciteta DDC-a!

U julu ove godine biće otvorena još jedna zgrada u okviru Data centra u Kragujevcu, gde će biti smešteni i čuvani podaci svih bezbednosnih službi u Srbiji. Njen završetak prvobitno je bio planiran za januar 2022. godine, a njen kapacitet je 120 rek ormana. Sada je najavljen početak treće faze, izgradnje još jedne zgrade za komercijalnu upotrebu sa kapacitetom od 320 rek ormana.

Srbija je podržala Deklaraciju o budućnosti interneta (i.sk.rs/358499). Na događaju koji je održan u Beloj kući u Vašingtonu, u organizaciji SAD i u saradnji sa Australijom, Japanom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Evropskom unijom, Srbija je učestvovala putem video-konferencijske veze.

Republika Srbija deli uverenje da digitalne tehnologije poseduju snažan potencijal za promociju demokratije, mira, održivog razvoja, vladavine prava i osnovnih ljudskih prava i sloboda. Srbija, takođe, deli ciljeve definisane u Deklaraciji za budućnost interneta, koji se odnose na poštovanje univerzalnih vrednosti i principa, poput otvorenog, slobodnog, pouzdanog i bezbednog globalnog interneta u budućnosti.

Kancelarija za IT i eUpravu, omogućila je Centru za četvrtu industrijsku revoluciju da koristi kapacitete DDC-a za skladištenje podataka i upotrebu superkompjutera, odnosno, Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju. Zapravo, to je omogućeno Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Ovim Srbija postaje centar za biotehnologiju i veštačku inteligenciju u zdravstvu.

NALED najavljuje dva elektronska sistema u zdravstvu: ePacijenta i eBolovanje - onlajn zakazivanje i doznake. Očekuje se da do kraja godine bude uspostavljen elektronski zdravstveni karton (eKarton), a naredne godine i eBolovanje, sistem zbog koga pacijenti neće morati da odlaze po doznake kod izabranog lekara, jer će se ceo proces odvijati onlajn. Očekuje se da sledeće godine građani zakažu do pedeset miliona usluga putem portala eZdravlje i mobilne aplikacije.

Razvojem više od dvadeset novih elektronskih servisa, država će pokušati da oko dva miliona građana Srbije do kraja 2023. uvede u bazu ePacijenti, koja će im omogućiti da do usluga domova zdravlja i bolnica dolaze elektronskim putem. Unapređenim sistemima predviđeno je uvezivanje privatnog i vojnog zdravstvenog sistema u informacioni sistem.

Ministarstvo privrede saopštilo je da će se nadzor svih javnih preduzeća u zemlji od prvog januara 2023. godine sprovoditi putem softvera razvijenog u okviru projekta „Reforma lokalnih javnih finansija II” (RELOF 2), koji podržava Vlada Švajcarske. Informaciona platforma omogućava nov način nadzora i izveštavanja, najpre lokalnih javnih preduzeća prema svojim osnivačima, a potom i lokalnih samouprava prema Ministarstvu.

Ovaj softver omogućava brze i kvalitetne analize poslovanja javnih preduzeća, što će služiti kao dobra osnova za donošenje adekvatnih odluka.

Novouvedena eFiskalizacija daje prve rezultate, kako tvrdi Ministar finansija. Poslednjeg dana aprila bilo je izdato sedam miliona računa u novom sistemu, a dve nedelje kasnije preko deset miliona računa. Sprovedene su i prve kontrole, prema analizi rizika. U prevodu, oni koji su se prijavili za subvencije, a nisu podneli zahtev za bezbednosni element prvi su kontrolisani. Nakon dvadesetak dana od kraja prelaznog perioda, inspekcija je u 760 terenskih kontrola zatvorila 138 objekata na petnaest dana, a pet na devedeset dana, jer su ih drugi put zatekli nespremne po pitanju eFiskalizcije. Treća lična greška dovodi do zatvaranja objekta na godinu dana, što, praktično, znači gašenje tog objekta ili čitavog pravnog lica.

Takođe, ministarstvo tvrdi da je eFiskalizacija uspešno sprovedena, iako je 28. aprila i 12. maja donela dve uredbe. Prvom se, ipak, dozvolilo da preprodavci na pijacama ne moraju da imaju fiskalne kase. Dakle, ko blokira Beograd (kao i taksisti ranije) i institucije (advokati suđenja ranije), biva oslobođen fiskalizacije. Istom uredbom je određeno da, nezavisno od načina plaćanja, na računu mora da piše da je plaćeno gotovinom! Razlog za ovaj nelogičan postupak je, po rečima ministra, da bi se predupredile prevare u restoranima - da konobar ne bi smeo da vas pita da li plaćate karticom, čekom, gotovinom ili putem IPS-a. Ova odredba je onemogućila inspektore da utvrde ispravno stanje u kasi. A onda je drugom uredbom, samo dve nedelje kasnije, ipak sve vraćeno na staro i jedino logično, osim u slučaju objekata koji služe piće odmah namenjeno za konzumaciju i pekare. S obzirom na kratko vreme od donošenja uredbe do njenog stupanja na snagu, nije moguće lako i brzo izmeniti ESIR-e kod klijenata. A ova egzibicija sa kucanjem kartica kao gotovine nije bila moguća na sistemima koji imaju integrisane POS terminale bez izmene ESIR softvera, koji bi, valjda, u izmenjenoj verziji trebalo da dobije i novo odobrenje od PU.

Čuvena neusklađenost propisa ponovo je isplivala i sa novim računima. Prema novom sistemu, na fiskalnom računu piše PIB ako je kupac pravno lice i taj račun menja stari gotovinski račun. Ali, gotovinski račun prema drugom propisu mora da ima zbirno iskazanu ukupnu poresku osnovicu za PDV, a toga nema na novom fiskalnom računu! Takođe, kod online trgovine račun se izdaje kada se šalje roba i ukoliko se kupac predomisli i odbije da primi paket, prema važećim procedurama, prodavcu je potreban JMBG kupca i njegov potpis (prilično neizvodljivo ako je već odbio prijem paketa). Čekaju se zvanična uputstva i objašnjenja od PU ili uredbe koje će usaglasiti ovakve neusaglašenosti propisa.

Pride, privrednici se žale na softver koji je dobio odobrenje od PU. Navodno, neki od njih ne mogu ispravno da izvrše sabiranje, prave probleme sa vaučerima, nisu prilagođeni određenim delatnostima, poput auto-prevozničke (zbog povratnih i mesečnih karata). Ovim žalbama se ponovo pokreće pitanje da li je proces kontrole, pre svega, ESIR komponenata izveden na sveobuhvatan način? Digitalizacija je sjajna stvar, ali veoma pipava i ako se ne predvide sve sporne situacije, može da donese više štete nego koristi.

Space-X je objavio da je Starlink, satelitski internet, sada dostupan u 32 zemlje, što je proširenje usluge za sedam zemalja. Ujedno, najavljeno je da će od sada usluga biti isporučena odmah, a ne kao do sada kada su pojedini klijenti čekali i do šest meseci. Prema mapi koja je objavljena na njihovom sajtu (starlink.com/map), pored zemalja koje sada imaju uslugu, označene su i zemlje koje bi uskoro trebale da je dobiju. Među njima je i Srbija i očekivanja su da bi to moglo da se desi najranije tokom sledeće godine.