Vladimir PISODOROV

1. maj 2022.

Super je to što u mašini imate brzu grafičku karticu, tonu radne memorije i procesor koji „razmišlja” brzinom svetlosti, ali šta ćete da uradite kada ostanete bez slobodnog prostora na hard-disku? Ispraznićete kantu za otpatke, krenuti da brišete downloadovan materijal, muziku koja vam je dosadila i igre koje ste prešli? Postoje načini da do prostora dođete koristeći zahvate koji ne padaju odmah na pamet, u nekim slučajevima i automatski, a za neke verovatno ni ne znate da postoje. Ovim putem, pokušaćemo da vam približimo neke od njih u nadi da ćete uspeti da ih iskoristite u „lovu” na slobodan prostor.

Disk Cleanup

Počinjemo odmah sa kontroverzom, sistemskom sekcijom Disk Cleanup, zbog koje će se iskusni vukovi odmah namrštiti i uputiti nam preke poglede. Ovo je verovatno najlogičniji način da se rešite dela đubreta na sistemu i oslobodite prostor, ali je postavljanjem Storage Sensea u prvi plan Disk Cleanup pao u zaborav i trenutno se smatra, kako to volimo da kažemo, legacy delom Windowsa. To, naravno, ne znači da je u pitanju manje korisna funkcija, već da Microsoft pokušava da „progura”, po njihovom mišljenju, modernije i efikasnije rešenje. Dok se nalazi na spisku funkcija, valja je iskoristiti...

Do Disk Clenupa najlakše dolazite tako što u sistemskom polju Search upišete Disk Cleanup i pritisnete taster ‘Enter’. Na ekranu će se pojaviti sićušna radna forma koja od vas traži da odaberete particiju koju želite da „pretresete”. Naš savet je da to bude ona na kojoj je Windows instaliran, jer upravo tamo se nalazi najviše podataka sa kojima možete da se pozdravite. Ovde treba da znate još jednu stvar, a to je da će broj dostupnih mogućnosti drastično da se promeni (čitaj: smanji) ukoliko odaberete particiju na kojoj se ne nalazi sistem. Baziramo se na slučaj čišćenja sadržaja sistemskog drajva...

Na raspolaganju je čak osam sekcija koje označavate tako što štriklirate „kućice” ispred njihovog naziva. Odavde je u večna lovišta moguće poslati privremene datoteke „svučene” sa interneta, isprazniti kantu za otpatke, obrisati keš memoriju vezanu za rad DirectX-a, ali i, recimo, podatke o generisanim greškama za vreme korišćenja operativnog sistema. Iza naziva svake stavke nalazi se podatak o kapacitetu zauzetog prostora, a u vidokrugu je i podatak koliko ćete prostora na hard-disku osloboditi ukoliko kliknete mišem na taster OK u datom momentu. Stvari mogu da se učine još zanimljivijim ukoliko mišem kliknete na taster Clean up system files, lociran u levom donjem uglu radne forme. Programskom algoritmu biće potrebno neko vreme da obavi skeniranje sistema, ali ćete nakon toga biti u prilici da radite sa čak 14 oblasti podataka. Recimo, odavde možete da se rešite prethodne verzije Windowsa, na koju ste davno zaboravili, a koja može da zauzme na desetine gigabajta, a tu su i podaci o radu Windows Defendera, dnevnici o nadogradnji Prozora i tako dalje. Samo posetom sekcije Disk Cleanup bili smo u prilici da oslobodimo neverovatnih 20,8 gigabajta prostora na sistemskoj particiji i to bez brisanja igara, filmova, muzike...

OneDrive

Microsoft je toliko uporan da nas „navuče” da koristimo njihovo cloud rešenje za skladištenje podataka - OneDrive, da nas prilikom instalacije Windowsa ni ne pita da li želimo da ga instaliramo ili ne. Čak i kada ga deinstalirate, OneDrive se sa prvom „velikom” nadogradnjom vraća na hard-disk kao feniks iz pepela. Kada u sistemskom polju Search upišete OneDrive i pritisnete taster ‘Enter’, dobićete mogućnost da iz File Explorera brišete datoteke koje vam nisu potrebne „u lokalu”, ali to nije postupak kojim ovog puta želimo da se bavimo.

Naime, postoji mogućnost da se OneDriveu „kaže” da datoteke učini dostupnim offline isključivo onda kada im se pristupa. Da biste to postigli, pokrenite OneDrive i kliknite mišem na ikonicu zupčanika lociranu u desnom gornjem uglu radnog prozora. Iz menija izaberite funkciju Settings i na ekranu će se pojaviti sekcija koja sadrži podešavanja. Prebacite se na radnu karticu Settings i locirajte grupu funkcija pod nazivom Files On-Demand (poslednja je na spisku). Štriklirajte „kućicu” ispred naziva (jedine) funkcije Save space and download files as you use them i mišem kliknite na taster OK. Na taj način ste postigli da svi fajlovi izrađeni online ili na nekom drugom uređaju automatski budu uskladišteni „u oblaku”, a ne lokalno. Ukoliko skoknete do File Managera, iza naziva svakog fajla u koloni Status stoji ikonica i ako je u pitanju oblak, to znači da fajl postaje dostupan isključivo kada ga „pozovete” i da je uskladišten „u oblaku”. Ikonica se menja u beli krug oivičen zelenom linijom i znakom „otkačeno” kada se nalazi na lokalnom hard-disku. Kada završite sa korišćenjem datoteke, ne morate da čekate na Storage Sense da je „pošalje” nazad „u oblak”, već to možete da obavite i ručno (brže je). Iz File Explorera, klikom na desni taster miša iznad željenog fajla, pozovite kontekstualni meni. Odaberite funkciju Free up space i datoteka momentalno ide „u oblak”. S druge strane, ukoliko hoćete da je „svučete” i učinite dostupnom sa lokalnog hard-diska, iz kontekstualnog menija odaberite funkciju Always keep on this device.

Automatsko brisanje podataka

Prilikom konfigurisanja Storage Sensea, korisnici često previđaju mogućnost automatskog pražnjenja kante za otpatke. Da biste došli do ove funkcije prvo je potrebno da pozovete sistemsku sekciju sa podešavanjima pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’, potom da kliknete na System u meniju pri levoj ivici ekrana, a onda da iz panela na desnoj strani odaberete Storage. Kada se sadržaj panela promeni, ispod informacija o sadržaju na sistemskoj particiji potražite funkciju Storage Sense i kliknite ne nju levim tasterom miša. Tražite grupu opcija pod nazivom Configure cleanup schedules, koja se sastoji iz tri stavke. Iz prve - Run Storage Sense, određujete kada će se pokretati čišćenje, a ono što nas u ovom momentu zanima je druga sekcija - Delete files in my recycle bin if they have been there for over. Osim da se brisanje ne obavi nikad, Windowsu možete da „naredite” da brisanje obavi nakon jednog, 14, 30 (što je i podrazumevana vrednost) ili 60 dana. Pomenuli smo da u ovoj sekciji postoje tri funkcije, a treća - Delete files in my Downloads folder if they haven’t been opened for more than, može da se pokaže kao veoma korisna, ali i štetna. Naime, nakon jednog, 14, 30 ili 60 dana može da se obavi automatsko brisanje datoteka uskladištenih u direktorijumu Downloads. Ovo je sjajan način za oslobađanje prostora, ali i za gubitak važnih podataka koje ste zaboravili da premestite na bezbedno mesto nakon preuzimanja sa interneta. Ova funkcija donedavno je bila deo Disk Cleanupa. Doduše, bez automatskog okidača.

Funkcija Move

Ko se seća vremena DOS-a, zna da je ovo radno okruženje dozvoljavalo slobodno premeštanje instaliranog sadržaja. Dovoljno je bilo direktorijum premestiti na drugu lokaciju, kako bi se oslobodio prostor i to bez gubljenja njegovog integriteta. Programe i igre bilo je moguće pokretati sa lokacija drugačijih od instalacione, a mnogi su posezali i za narezivanjem sadržaja na CD-e koji bi kasnije samo kopirali nazad kada bi im bili potrebni.

Windows je na ovom polju otišao korak unazad, što znači da u velikom broju slučajeva (osim kada se radi o prenosivim alatkama), premeštanje sadržaja sa jedne na drugu lokaciju dovodi do prestanka njegovog funkcionisanja. Za to su, između ostalog, zaslužni unosi u registar bazi i oslanjanje na programske biblioteke, ali od lamentovanja nad situacijom nemamo ništa. Ono što jeste bitno je to da iz Windowsa, ipak, možete da koristite funkciju Move (ruku na srce, ne onu iz fajl-menadžera), ali da je ona duboko zakopana u sistemskim podešavanjima. Druga stvar koju morate da znate je da na ovaj način nije moguće premestiti sav, već isključivo sadržaj koji vam Prozori „dozvole”. Konačno, na ovaj način provizorno oslobađate prostor, s obzirom na to da ne dolazi do njegovog brisanja, već premeštanja na novu lokaciju (čitaj: drajv ili particiju).

Otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ i iz menija odaberite Apps. Iz panela na desnoj strani odaberite Installed apps, kako biste pristupili spisku instaliranog softvera. Ovde treba da znate da spisak može da se filtrira na osnovu instalacione lokacije, ali i veličine, datuma instaliranja i tome slično. Kada pronađete igru/program koju želite da premestite na drugu lokaciju, kliknite levim tasterom miša na tri horizontalne tačkice koje se nalaze iza njihovog naziva. Pojaviće se minijaturni kontekstualni meni koji, osim što nudi deinstaliranje sadržaja i pristup naprednim podešavanjima, omogućava pristup funkciji Move. Kliknite na nju levim tasterom miša i nakon toga odaberite particiju/drajv na koji želite da obavite premeštanje i završili ste posao. Treba da znate da je na ovaj način moguće premestiti i DLC-e, ako postoje, ali i da je, kao što smo nagovestili, korišćenje funkcije Move hvatanje za slamčicu zbog njenog ograničenog opsega delovanja.

Snimanje na alternativnim lokacijama

Za postupak kojim ćemo se sada pobaviti možemo da kažemo da spada u grupu sa prethodnim. Neće doći do fizičkog brisanja podataka, već do njihovog skladištenja na alternativnim lokacijama. Naime, aplikacije, muziku, fotografije, dokumente i slično, Windows po defaultu čuva na sistemskoj particiji. Zbog toga, ona veoma brzo postaje tesna, naročito ako se radi o majušnom SSD-u. U pitanju je svojevrsni hibridni model koji kombinuje automatiku sa podacima koje korisnik unapred pripremi.

Još jednom, lokacija od interesa je sistemska sekcija sa podešavanjima kojoj, i vrapci na granama znaju, pristupamo pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’. Iz menija odaberite kategoriju System, a iz desnog panela grupu opcija Storage. Levim tasterom miša kliknite na Advanced storage settings, a odmah potom i na Where new content is saved. Pred vama će se pojaviti mogućnost izbora na kojim lokacijama će se obaviti skladištenje šest različitih tipova podataka. Na meniju su aplikacije, dokumenti, muzika, fotografije i video-sadržaj, filmovi i TV serije i mape. Za svaku od prisutnih stavki možete da odaberete drugu lokaciju, to jest, drajv ili particiju (potrebni folderi i ostali sadržaj biće kreirani automatski), a po pritisku na taster Apply, pojedinačno za svaku od dostupnih kategorija, promene postaju validne. Na ovaj način sistemsku ili particije opterećene podacima možete da rasteretite.

(De)aktiviranje režima hibernacije

Da li znate razliku između režima Sleep i Hibernate? U Microsoftu su ubeđeni da većina korisnika ne zna, pa su iz Jedanaestke jednostavno izbacili potonji. Pri opisu ove metode uštede prostora ubićemo dve muve jednim udarcem. Pokazaćemo vam kako da režim Hibernate „vratite” u Windows 11, a potom i kako da ga deaktivirate, odnosno, zašto ne biste ni trebali da ga aktivirate. Krajnje zbunjujuće, zar ne? Objasnićemo...

Oba pomenuta režima u Power opcijama obavljaju sličnu stvar - čuvaju pokrenutu korisničku sesiju i na poziv je vraćaju na ekran kao da se nikad nije ni prekidala. Razlika je u tome što se u režimu Sleep čuvanje obavlja u radnoj memoriji, za šta se koristi struja, pa ako laptop ostane bez napajanja (baterija se „iscedi”, a napajanje „iz zida” nije dostupno), sesija propada, zajedno sa pripadajućim podacima. Komplement Hibernate podatke čuva na hard-disku i to u obliku datoteke Hiberfil.sys, koja se nalazi u rootu sistemske particije. Nestanak struje ovde nije problem, sve je sačuvano na hard-disku, ali po cenu ogromne potrošnje slobodnog prostora. Fajl koji sadrži podatke o sesiji može da bude izuzetno velik.

Pod Windowsom 10, stvari se relativno lako rešavaju: potrebno je da otvorite Command Prompt uz privilegije administratora, da upišete powercfg.exe /hibernate off i pritisnete taster ‘Enter’. Kada budete poželeli da hard-disk ponovo zatrpate podacima o aktivnoj sesiji, stvari se, jednostavno, „nuluju” - pokrenite Command Prompt uz privilegije administratora, upišite powercfg.exe /hibernate on i pritisnite taster ‘Enter’. Inače, ručno brisanje fajla Hiberfil.sys samo će nakratko uroditi plodom, jer dok je hibernacija aktivna, Windows će, jednostavno, fajl „sazidati” ispočetka. Postoje određeni razlozi zašto ne bi trebalo da obavite deaktiviranje režima Hibernation, ali pošto je to Microsoft sam uradio kada je u pitanju Windows 11, ovog puta nećemo ulaziti u te razloge.

Umesto toga, pokazaćemo vam način kako da hibernaciju aktivirate u slučaju najnovije verzije Prozora. Za to će nam trebati stari, dobri Control Panel, pa u sistemskom polju Search upišite njegov naziv i pritisnite taster ‘Enter’, kako biste ga „pozvali” na ekran. Kliknite na System and Security, a odmah potom na Power Options. Iz vertikalnog menija u levom gornjem uglu ekrana odaberite funkciju Choose what the power button do i sadržaj radnog prozora će se promeniti. Funkcija koju tražimo - Change settings that are currently unavailable, ispred naziva ima ikonicu administratora, pa kliknite na nju levim tasterom miša. Poslednji korak potreban je zbog toga što je funkcija za aktiviranje režima hibernacije neaktivna, iako je izlistana na ekranu. Štriklirajte „kućicu” ispred funkcije Hibernate, levim tasterom miša kliknite na taster Save changes i završili ste proces aktivacije. Pohitajte do tastera Power u meniju Start i proverite da li je nova funkcija dostupna. Da biste deaktivirali režim hibernacije, deštriklirajte „kućicu” ispred funkcije Hibernate ili koristite opisani metod preko Command Prompta koji pokrećete uz privilegije administratora.

Reindeksiranje, brisanje i premeštanje baze pretrage

Kako bi se ubrzao postupak pretrage podataka, Windows obavlja indeksiranje sadržaja. Na taj način prikupljaju se metapodaci o sadržaju, koji se kasnije koriste za njihovo brže i lakše pronalaženje. Sve ovo je u redu do onog momenata kada baza podataka naraste do te mere da počne da zauzima previše prostora na hard-disku, pa čak i da usporava kompjuter. Kako biste „iscedili” još nešto slobodnog prostora, možete da probate sa njenim rebuildovanjem, ali i premeštanjem na drugo mesto. Evo kako se to radi...

Pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima i u meniju kliknite na Privacy & Security. Nakon toga, iz panela sa desne strane odaberite Searching Windows, pa odmah potom Advanced indexing options. Završićete, ništa čudno, u legacy delu Windowsa, sa radnom formom koja na ekranu prikazuje lokacije koje su obuhvaćene indeksiranjem. Kliknite na taster Advanced i uočite da se na sredini radnog ekrana nalazi sekcija Troubleshooting, pod čijim skutima je i taster Rebuild. Kliknite na njega i Windows će obrisati staru i izraditi novu bazu. Ukoliko, pak, želite da bazu premestite na neku drugu lokaciju, pomoć potražite iz sekcije Index location koja se nalazi odmah ispod. Kliknite na taster Select new i odaberite gde želite da smestite podatke. Pomenute funkcije nalaze se pod komandnom karticom Index Settings u kojoj bi trebalo da se nađete po defaultu.

Režim Compact OS

Za kraj smo ostavili „zahvat” koji možemo da vam preporučimo samo u ekstremnim situacijama, odnosno, onda kada baratate sa jako ograničenim skladišnim prostorom, a funkcionisanje Windowsa je dovedeno u pitanje. Reč je o režimu Compact OS, za koji većina korisnika ni ne zna da postoji. Ono što ovde morate da znate je da njegovim aktiviranjem praktično „terate” Windows da resurse učitava iz kompresovanih datoteka, a to može da ima brojne loše posledice tokom njegove upotrebe. Ipak, na ovaj način možete da uštedite ogromnu količinu prostora.

Da bi sve bilo moguće, programskoj rutini mora da se ostavi prostor da podatke prvo pripremi. Akcija se obavlja iz Command Prompta, koji najlakše pozivate tako što u sistemskom polju Search upišete cmd i kliknete na opciju Run as administrator. Pre otpočinjanja procesa kompresije, možete da dobijete „mišljenje” programske rutine o tome da li je vašem sistemu uopšte potrebno „sabijanje” ili nije. U Command Promptu upišite Compact.exe /CompactOS:query i pritisnite taster ‘Enter’. Na ovaj način ne samo da ćete dobiti preporuku o tome da li se akcija preporučuje ili ne, već ćete proveriti stanje u kom se sistem trenutno nalazi (da li je već u režimu Compact, na primer). Ukoliko ste odlučili da nastavite sa naumom, upišite Compact.exe /CompactOS:always, pritisnite taster ‘Enter’ i Windows će započeti proces kompresovanja datoteka. Proces neće potrajati dugo koliko ste u prvi mah pomislili, jer se obavlja kompresovanje samo određenih binariesa, a ne kompletnog Windowsa. Na kraju ćete dobiti i procenu odnosa kompresovanih i „normalnih” veličina, odnosno, koliko ste prostora uštedeli. Dobra stvar je to što u bilo kom momentu možete da se predomislite i stvari vratite u početno stanje, tako što ćete u Command Promptu upisati Compact.exe /CompactOS:never i pritisnuti taster ‘Enter’.

• • •

Naravno da će vam se učiniti da su predstavljene metode, u najblažu ruku, neortodoksne i za mnoge uopšte ne biste pomislili da mogu da se iskoriste na ovaj način. Ipak, kada vam babaroga pozvoni na vrata i više ne budete znali gde ćete - probajte ih, i možda odložite davno planiranu kupovinu većeg hard-diska.