Dušan DINGARAC

1. mart 2022.

Pre četiri meseca (SK 12/2021), detaljno smo pisali o usluzi kvalifikovanog elektronskog potpisa u oblaku. Tek nedavno, ona je zvanično predstavljena i sada ćemo pokušati da dopunimo informacije koje su nedostajale.

Pre svega, Kancelarija za IT i eUpravu postala je sertifikaciono telo i upisana je u registar pružaoca usluga od poverenja za uslugu upravljanja kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog potpisa na daljinu i za izdavanje kvalifikovanih elektronskih vremenskih žigova. Takođe, Kancelarija za IT i eUpravu je upisana u registar pružaoca usluga elektronske identifikacije i šema elektronske identifikacije osnovnog, srednjeg i visokog nivoa pouzdanosti.

Identifikacija aplikacijom ConsentID, novim pravilnikom je prevedena sa srednje na visoku pouzdanost. Dokumenta koja se mogu potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom na sajtovima euprava.gov.rs i lpa.gov.rs moraju da budu u PDF ili XML formatu, a direktor kancelarije za IT i eUpravu poziva i druge državne institucije, pre svega, APR, CROSO, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Poresku upravu republike Srbije da omoguće upotrebu elektronskog potpisa i na njhovim portalima. Drugim rečima, da integrišu logovanje preko eid.gov.rs. Zaista ne vidimo nikakav razlog da se državni organi pozivaju na ovakve korake i da im se njihova implementacija ostavlja na dobru volju. Trebalo bi da Vlada hitno donese odluku da se to što pre uradi uz asistenciju Kancelarije za IT i eUpravu. Sve drugo neće biti u interesu građana i digitalizacije.

NBS je predstavila unapređen metod plaćanja na internet prodajnim mestima - pored skeniranja IPS QR kôda trgovca, sada se plaćanje na internetu može obaviti i klikom u mobilnom internet pretraživaču putem tehnologije deep link.

Da bi se izvršilo plaćanje ovim metodom, na internet sajtu trgovca kom se pristupa putem mobilnog telefona, kao način plaćanja, potrebno je izabrati opciju „IPS skeniraj”, a zatim će moći da se odaabere banka uz pomoć čije aplikacije se obavlja plaćanje. Nakon tog izbora i klika na taster Plati, od trgovca se preuzimaju podaci neophodni za plaćanje i korisniku se otvara aplikacija mobilnog bankarstva sa informacijom o iznosu za plaćanje. Korisnik sprovodi autentifikaciju onako kako to inače čini - putem PIN-a, otiskom prsta ili prepoznavanjem lica i transakcija se izvršava u nekoliko sekundi.

Na ovaj način, dobijeno je bezbedno i jednostavno rešenje za obavljanje kupovine putem mobilnog telefona i to u bezbednom okruženju aplikacije mobilnog bankarstva, bez ostavljanja podataka o svom platnom instrumentu na internetu.

Učesnici sistema IPS NBS koji su u ovom trenutku obezbedili pomenutu uslugu građanima jesu sledeće banke: AIK banka, Banka Inteza, Unikredit bank, Komercijalna banka, Eurobank-Direktna, Rajfajzen banka, OTP banka i Erste bank. Pravnim licima i preduzetnicima - korisnicima aplikacije mobilnog bankarstva, opisano plaćanje obezbedili su: Banka Inteza, Unikredit bank i Eurobank-Direktna. Uslugu prihvatanja instant plaćanja putem tehnologije deep link trgovcima su obezbedile Banka Inteza i Komercijalna banka. Na ovaj način za sada se može plaćati na sajtovima trgovaca kao što su: laguna.rs, winwin.rs, gigatron.rs, korisnaknjiga.com.

Beograd će dobiti Centar za četvrtu industrijsku revoluciju na osnovu sporazuma sa Svetskim ekonomskim forumom. Ovo će biti prvi ovakav centar u regionu Zapadnog Balkana i funkcionisaće u okviru Kancelarije za IT i eUpravu od prvog dana marta. Centar će imati fokus na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu, a biće organizovan kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave saopštilo je danas da će ove godine izdvojiti sto miliona dinara budžetskih sredstava za uspostavljanje jedinstvenih upravnih mesta (JUM) u jedinicima lokalne samouprave i gradskim opštinama u Srbiji, što je 2,5 puta više nego prethodnih godina. Dakle, lokalne samouprave moraju da se potrude da podnesu prijavu i da ispune zadate kriterijume za dobijanje sredstava. Ako do kraja godine vaša lokalna samouprava ne dobije JUM, onda je definitivno razlog njihova nepreduzimljivost i nebriga o građanima.

Još kada je sredinom 2018. godine PPF grupa od Telenora kupila poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj, znalo se da će svoj naziv Telenor moći da koristi samo određeno vreme. Sada je poznato da će novi naziv glasiti Yettel i da će u Srbiji biti ozvaničen od prvog dana marta. Tranzicija naziva pominje se i u Bugarskoj i Mađarskoj, ali ne i u Crnoj Gori, jer je krajem 2021. godine PPF grupa prodala operatera u Crnoj Gori mađarskoj kompaniji 4iG Nirt.