Aleksandar ĐURIĆ

1. mart 2022.

Ljudi iz razvojnog studija Bad Viking tvrde da su veliki ljubitelji i poštovaoci vaskolike prirode, a tu zadivljenost prirodnim bogatstvima pretočili su u odličnu igru. Kao što njen naziv sugeriše, Strange Horticulture je, pre svega, igra o biljkama i nijhovom moćnom potencijalu da pomognu (ali i naškode) ljudskom rodu. U ulozi profesionalnog hortikulturologa i vlasnika radnje za prodaju biljaka u viktorijanskom periodu, trudićete se upravo da otklonite tegobe i praktične probleme svojih mušterija, a ako to želite, moći ćete i da nekima od njih odmognete i time promenite kraj igre (ima ukupno osam završetaka). Pored toga, da stvari budu zanimljivije, uz pomoć svojih vernih biljaka učestvovaćete u proterivanju zle natprirodne pretnje, koja polagano desetkuje populaciju ruralne Engleske.

Nijedna od 77 različitih biljaka iz igre ne postoji u stvarnosti, već su sve plod brižljive mašte autora, počevši od njihovog izgleda, pa do specifičnog dejstva. Tako, Aguria pojačava snagu vizija i predskazanja, Lovelock može da otključa svaku bravu, a Twilight Lepiota se dovodi u vezu sa mračnom magijom i okultnim ritualima. Kroz interfejs sličan kultnoj igri Papers, Please, na vama je da pronađete prigodnu biljku za svaku mušteriju koja će tokom šesnaest in-game dana zakucati na vaša vrata. Osnovna pomoć pri tome biće vam „Strange Book of Plants”, knjiga sa opisima i nepotpunim crtežima biljaka. Pored toga, možete da putujete po mapi svog okruga i sledeći kriptične tragove pronalazite nove biljke sa novim svojstvima. Ti tragovi i problemi mušterija predstavljaju lagane zagonetke, a njihova maštovitost i raznovrsnost u okviru jednostavnog koncepta igre su za svaku pohvalu. Svežini gameplaya dalje potpomažu kratke (tekstualne, ali sa crtežima) avanture van prodavnice, koje se, takođe, rešavaju izborom odgovarajuće biljke, kao i posebni predmeti i sa njima povezane, vešto skrojene zagonetke. Krajnji rezultat je igra koju je teško ispustiti iz šaka dok ne odigrate „samo još jedan in-game dan”...

Tome umnogome doprinosi i kvalitet „world-buildinga” i opšte atmosfere ove igre. Mnoge mušterije videćete tek jednom ili dvaput, ali desetak likova posećivaće vašu radnju manje-više redovno. Ti likovi su važni činioci u glavnom zapletu igre, o čudnim ubistvima koja potresaju vaš okrug. Priča je interesantna tokom većeg dela igre, ali i pomalo razočaravajuća kada je otkrijete u celosti. Međutim, putem interakcije sa mušterijama, pisama i drugih dokumenata koje primate, te opisa biljaka, oslikano je ubedljivo okruženje u kome ne caruje nauka, već sujeverje i narodna predanja. U, inače, naturalistički milje prodire mistična, neretko onespokojavajuća magija, koja čvrsto uvlači u svet igre. Tako, Strange Horticulture je ujedno umirujuća igra (zbog lagane mehanike i mahom dopadljivih mušterija), ali i mračna, „hororična” igra o krvavim događajima i zlokobnim čudovištima iz folklora. Ta, gusta atmosfera ne bi bila moguća da kvalitet pisanja nije bio ovako odličan; što zbog stilski vrlo lepo napisanog teksta, što zbog svedenih, ali uverljivo skiciranih likova, što zbog kompetentno struktuiranog ritma odvijanja radnje i gradacije u njenom intenzitetu. Na kraju, sve to izvedeno je, naizgled, sa lakoćom, na neusiljen i nepretenciozan način i sa merom simpatičnog, suptilnog humora.

Osim nešto slabijeg sadržaja priče, krupnijih mana nema. Muzika je repetitivna (ali to ćete lako rešiti puštanjem muzike van igre; recimo, neke dark ambient kompilacije sa YouTubea), a prostor na ekranu za vašu rastuću kolekciju biljaka je unekoliko skučen, pa je ponekad teško uočiti traženu biljku. Naravno, te detalje ćemo uskoro zaboraviti, dok će u pamćenju ostati nadahnuta i jedinstvena igra, sjajne izvedbe.