Darko MIHOKOVIĆ

1. mart 2022.

Tokom poslednjih nekoliko godina, žanr strategija u realnom vremenu prolazi kroz fazu transformacije, a jedan od rezultata tog procesa su takozvane survival strategije, uz They Are Billions (SK 7/2019) kao najsvetliji primer.

Za razliku od sličnih ostvarenja, gde se, uglavnom, borite protiv hordi nemrtvih ili nekih mračnih sila, Diplomacy is Not an Option smešta vas u ulogu nižeg lorda u kraljevstvu koje se nalazi na ivici seljačke bune. Kuka i motika se dižu u redovnim intervalima, a na vama je da organizujete odbranu, oduprete se napadima i tako sačuvate zamak od gomile potlačenih kmetova.

Mehanika je više nego jednostavna: prikupljanjem resursa razvijate svoje seoce, uz obaveznu regrutaciju vojske i gradnju odbrambenih zidova i kula (za početak od drveta, a kasnije od kamena). Osnovni resurs je ljudstvo (održava se izgradnjom kuća i proizvodnjom hrane), neophodno za angažovanje radnika, vojnika (melee borci i strelci) i vojne tehnike u vidu katapulta, balista i trebušeta.

Ezoterički nastrojeni igrači pozdraviće upotrebu magija, poput zraka smrti ili ogromnog meteora, koje masovno tamanjenje protivnika dižu na potpuno novi nivo. Za bacanje čini neophodni su kristali, a dobijate ih uništavanjem neprijateljskih kućica razbacanih po mapi. Dakle, još jedna stvar o kojoj morate voditi računa u kratkim trenucima predaha.

Igra će vam odmah staviti do znanja koliko dana imate do sledećeg talasa, da bi nekoliko minuta pre početka navale dobili i podatak o pravcu iz koga dolazi. Kako vreme odmiče, talasi protivnika postaju sve glomazniji, uz napade iz više pravaca. Prema rečima autora, igra je u stanju da prikaže preko deset hiljada razularenih seljaka na ekranu.

Igra, za sada, nudi kampanju sa samo dve misije, ali se ne razlikuje previše od uobičajenog endless režima, koji je, takođe, prisutan. Ostaje da vidimo da li će u finalnoj verziji u misijama, pored pukog preživljavanja, postojati i različiti vojni ili ekonomski zadaci.

No, već nakon par talasa protivnika, neki od problema isplivavaju na površinu, pre svih, (ne)obnovljivost resursa. Prosto je neshvatljivo da jedan majdan kamena ili rudnik gvožđa istrošite između dva napada. Istina, ima ih dosta na mapi, ali ste primorani da spustite gard šireći se sve dalje i dalje od lokacije zamka, često prepuštajući isturene građevine na milost i nemilost gomile. Situacija sa drvetom je nešto bolja, ali i dalje je teško razumeti izostanak radnika koji će saditi novo drveće za seču. Nasumično generisane mape samo dodatno uvećavaju ovaj disbalans.

Zapravo, farme su jedini obnovljivi izvor resursa (hrane) u igri, pa je naturalna razmena sa susednim kraljevstvima putem tržnice najlakši način za nabavku nedostajućih materijala u kasnijim fazama igre. Za vaših x jedinica hrane dobićete y jedinica kamena, ali će proći određeno vreme pre nego što se kupljeni resursi nađu u vašem magacinu.

Drugi problem je više iritantan, nego što narušava igrivost. Naime, modeli čovečuljaka prilično su sitni i često će se desiti da vam se poneki protivnik zavuče u gusto napakovanu četvrt i započne Sizifov posao rušenja kuće grabuljama. Uz malo gimnastike sa rotiranjem pogleda i slanjem odreda u ugroženo područje uspećete da eliminišete štetočinu, ali nauštrb dragocenog vremena koje bi bolje bilo utrošeno na jačanje odbrane.

Svesni smo da je u pitanju beta verzija igre, ali razvojnom timu predstoji još dosta truda i poliranja da bi na kraju došli do kvalitetnog proizvoda. Ipak, bitno je da imaju valjanu osnovu na koju će, nadamo se, uspešno nakalemiti ostatak igre. Ukoliko ste i dalje neodlučni u tome da li da podržite napore malenog ruskog studija, na Steamu je dostupna demo verzija gde možete isprobati endless režim pre nego se latite platne kartice.