V. P.

1. februar 2022.

Ostvarivanje pristupa udaljenim kompjuterima može da se ostvari na sijaset načina. Mahom posežemo za third party alatkama koje nam na jednostavan način pružaju mogućnost da preuzmemo kontrolu nad kursorom miša kompjutera „s one strane žice”. Programima iz klase umeju da se služe i oni sa najmanje iskustva, ali sve to ima cenu. Naime, iako su po definiciji besplatni za povremeno korišćenje i u kućnim uslovima, alatke iz klase su sve samo ne to. Najsvežiji primer je široko rasprostranjeni TeamViewer čiji su autori toliko agresivno počeli da „ocenjuju” sve konekcije kao poslovne, da ga je to učinilo neupotrebljivim. Potrebna nam je alternativa, a o njoj smo već pisali - AnyDesk, a ovog puta bavićemo se njegovom alternativom - UltraViewerom.

Generalno, za većinu ostvarenja iz klase možemo da kažemo da su jednostavna i da se lako zauzdavaju. Kod UtraViewera to je još izraženije i zaključujemo kako se radi o ubedljivo najjednostavnijem izdanku ove grupe softvera. Osnovna radna forma podeljena je po vertikali na dva dela: levi se odnosi na mašinu sa koje je program pokrenut, a desni na mašinu koju želite da kontrolišete. UltraViewer hostu automatski dodeljuje identifikacioni broj, ali i brojčanu lozinku (tj. PIN) koju treba da prosledite drugoj strani. U obrnutom slučaju, u polju Partner ID potrebno je upisati identifikacioni broj udaljenog kompjutera, a u polju Password pomenutu lozinku. Lozinku možete da menjate, a program će biti toliko susretljiv da će zapamtiti prethodne konekcije i ponuditi vam da ih odaberete sa spiska. Za potpunu komociju na ovom polju biće potrebno da otvorite besplatan UltraViewer nalog, mada nam se ovaj podatak baš i nije svideo. Bazi bi bilo sasvim lepo i na lokalu, a ako autori baš brinu za vašu bezbednost mogli su da implementiraju „zaključavanje” programa lozinkom.

Bilo kako bilo, UltraViewer nakon unetih podataka nudi dve mogućnosti: da se povežete sa udaljenim kompjuterom ili da obavite njegovo uključivanje sa daljine (za ovo je potrebno da u BIOS-u aktivirate funkciju „buđenja” preko LAN-a). Omogućene su i takozvane nenadgledane konekcije, a one su naročito važne u slučajevima kada za udaljenim kompjuterom ne sedi niko. To vam daje priliku da mašinama pristupite bez pomoći „sa strane”. Od dodatnih funkcija, na glavnoj radnoj formi nalaze se još one za pokretanje programa zajedno sa Windowsom (bez toga unattended konekcije nisu moguće), onemogućavanja da kompjuter aktivira režim Sleep, te aktiviranje pomenute mogućnosti uključivanja kompjutera na daljinu. Kao što možete da vidite, u pitanju je zaista izuzetno jednostavan sistem, čije korišćenje će biti blisko i onima sa minimalnim nivoom znanja.

Kroz sekciju sa podešavanjima možete da ostvarite pristup i nešto udaljenijim resursima. Recimo, možete da podesite proxy i port preko kojih se obavlja konekcija, da odaberete dužinu lozinki (ne moraju da se zadrže na veličini PIN-a), da se pozabavite kreiranjem „bele” i „crne” liste kompjutera i tako dalje. Inače, UltraViewer ne nudi bogzna koliko egzotičnih funkcija i jedina koja bi mogla da se ubroji u ovu grupu je Chat. Po defaultu, aktivira se pritiskom na taster ‘F1’, sadržaj može da se zapisuje u dnevnik, a za protok poruka ne treba vam nikakvo dodatno pomagalo ili program.

Iako ga autori reklamiraju kao besplatno rešenje, UltraViewer to zapravo nije. Tako, verzija Lite, čije korišćenje će vas koštati četiri dolara mesečno, nudi simultanu kontrolu udaljenih kompjutera sa samo jedne mašine i od strane jednog korisnika, dok mesečno možete da „nadgledate” samo tri različite mašine. Sprečavanje režima Sleep i uključivanje „na daljinu” se podrazumevaju, kao i mogućnost razmene gabaritnih datoteka (do dva gigabajta) između mašina. Verzija Professional (košta šest dolara mesečno) omogućava korišćenje na tri host mašine istovremeno, ne postoji ograničenje kada je u pitanju mesečni broj ostvarenih različitih konekcija u pitanju, a veličina datoteka za prenos povećana je na četiri gigabajta. Kao bonus, dobija se i mogućnost korišćenja adresara, ali i prenošenja zvuka sa udaljenog kompjutera. Konačno, verzija Premium koštaće vas osam dolara mesečno, ne donosi ograničenje po broju simultanih konekcija, a nudi i mogućnost kontrole sa čak pet različitih uređaja. Granica sa prenošenje datoteka povećana je na osam gigabajta, ali je u vatru bačena i mogućnost izrade video-snimaka za vreme trajanja konekcije.

Tokom konekcije imate priliku da podešavate kvalitet prikaza i to u 13 koraka. Paletu boja možete da „oborite” na 256, sadržaj u prozoru može da se razvlači ili da se skalira, a na raspolaganju je i mogućnost pristupa bilo kom od monitora ukoliko se radi o višemonitorskom okruženju. Tu je i mogućnost restartovanja kompjutera, „slanja” komande ‘Ctrl-Alt-Delete’, snimanja dela ili celog ekrana u bitmap obliku i tome slično. Sasvim dovoljno za udoban rad...