O. POPOVIĆ

1. februar 2022.

Ako bismo pratili neki zamišljeni razvoj igara sa čigrom u glavnoj ulozi, Red L.E.D. predstavljao bi vrhunac žanra poznatog po naslovima kao što su Marble Madness ili Spindizzy. To je možda i tačno u domenu produkcije i prezentacije, i da nije nekoliko manjkavosti što se samog igranja tiče, možda bi ova igra bila za svoj žanr ono što je Doom za first person pucačine.

Početak igranja je najteži. Uz standardno pipave komande koje otežavaju istraživanje nivoa, neverovatan pritisak prave jako brzi neprijatelji koji se neprestano pojavljuju. Tek kada se naoružate strpljenjem i počnete redovno da usporavate čigru, imaćete dovoljno pažnje da osmotrite konfiguraciju terena i polako otkrivate pravila igre. Igra se sastoji od prelepo predstavljene mreže nivoa, koje vam dođe da pojedete kao okrugle šarene žvake. Njihov redosled birate sami, ali i jednu od tri različite čigre sa kojom ćete igrati. Čigra u obliku namrštene glave na federu dobro savladava uzbrdice, okrugla čigra kreće se kao hoverkraft, dok treća izgleda neinspirativno i ne pruža nikakve bonuse.

Nivoi nisu dugački i u svakom je potrebno skupiti dovoljan broj piramidica. Neprijatelji se spawnuju iz kućica kao u Gauntletu. Kada se malo uvežbate, neke nivoe ćete prelaziti sa lakoćom. Pored fenomenalne grafike, recimo da u igri ima prostranih površina, atipičnih za žanr u kom stalno padate sa uskih puteva.