Vladimir PISODOROV

1. decembar 2021.

Oluja je prošla, oblaci su se razišli, Sunce nas je ponovo obasjalo svojim zlatnim zracima. Ko je instalirao Windows 11, instalirao ga je, ko je hteo da sazna nešto više o TPM-u i hardverskoj zahtevnosti, saznao je, a život se nastavio dalje. U međuvremenu, mi smo imali dovoljno vremena da saberemo utiske i stvari sagledamo iz više uglova. Jedanaestku koristimo na glavnoj mašini, svakodnevno, i sada već imamo prilično dobru sliku o tome šta su to programeri iz Redmonda pogodili, a gde su promašili metu.

Ovim tekstom pokušaćemo da vam skrenemo pažnju na neke od negativnih karakteristika novog Windowsa koje su nam najviše upale u oči. Možemo da ih nazovemo i nedostacima, ali stvari nije nužno posmatrati samo sa negativnog aspekta. Za neke od njih postoje lekovi i načini da se anuliraju, mada smo se nekih stvari u ovom departmentu već dotakli, a o nekima ćemo pisati u mesecima koji su pred nama.

Pojednostavljen
kontekstualni meni

Bez obzira na to šta ste radili, koje ste programe instalirali, kakvu ste integraciju izvršili, sistemski kontekstualni meni smršao je do granice neprepoznatljivosti. Sadrži samo najosnovnije stvari (iz Microsofta poručuju da su baš one te koje korisnici najčešće koriste) i iako nam je jasno da su autori diljem sistema išli na pojednostavljivanje stvari, power userima klasičan kontekstualni meni i te kako nedostaje. Kao što smo rekli, on nije zauvek izgubljen i ukoliko mišem kliknete na stavku u meniju Show more options, ukazaće se na ekranu u svom punom raskošu. Zanimljivo je da ako pritisnete kombinaciju tastera ’Shift-F10’, dodatni deo menija na ekranu će se pojaviti bez prethodnog pritiskanja desnog tastera na mišu. Ukoliko vam se sve ovo ne dopada, problem možete da rešite i „hakovanjem” registar baze, o čemu smo, na stranica rubrike „Tips & Tricks”, pisali u prošlom broju.

Nepostojanje menija ribbon
u File Exploreru

Potpisniku ovih redova nikad se nije dopao Microsoftov eksperiment sa menijem ribbon. Nazovite ga konzervativnim i zastarelim, ali snalaženje po opcijama, ma šta programeri tvrdili, nikad nije bilo udobno kao na klasičan način. U 2021. godini, gle čuda, u Microsoftu smatraju da se korisnici ne snalaze dovoljno dobro sa menijem ribbom i odlučili su da ga povuku iz upotrebe. Prvi koji je stradao je File Explorer, koji sada izgleda kao previše podšišani dečačić. Opet je na delu pominjano pojednostavljivanje stvari, a ribbon na ekran ne možete da vratite iz sistemske sekcije sa podešavanjima već, opet, morate da posegnete za „hakovanjem” registar baze. O ovome još nismo pisali, pa očekujte da ćemo se u narednim brojevima neodložno pozabaviti time.

Glomazan, a neučinkovit,
meni Start

Kada se direktno uporede, na istoj mašini, koristeći istu radnu rezoluciju, meni Start na Windowsu 11 zauzima čitavih devet procenata prostora više. Međutim, to nije sve! Na Desetkinom meniju Start nalazi se prostor za čitavih 30 ikonica, dok je kod Jedanaestke to svega 24 ikonice. Isto tako, ne zaboravite da kod Windowsa 11 prikazivanje spiska svih instaliranih programa mora da se obavi dodatnim klikom mišem, dok je kod Windowsa 10 on prisutan na ekranu po defaultu. Da ne govorimo o tome da je Desetka imala i „žive pločice”, a da ih Jedanaestka nema. Uzevši sve ovo u obzir, dođe vam da se zapitate zbog čega je onda novom meniju Start potrebno ovoliko prostora? Problem možete da rešite instaliranjem third party alatki koje će „preoblikovati” meni Start u neku od prethodnih verzija. S obzirom na to da je potražnja za njima već godinama unazad ogromna, uglavnom se radi o komercijalnim ostvarenjima, mada su na raspolaganju i ona besplatna, ali ne i toliko popularna.

Nemogućnost promene veličine ikonica na taskbaru

Pominjanim pojednostavljivanjem stvari najviše je pogođen taskbar, a jedan od najvećih nedostataka je u tome što više nije moguće menjati veličinu ikonica na njemu. Nemojte ovo da pomešate sa tweakovanjem veličine ikonica na desktopu, to je stvar koja se i dalje obavlja na klasičan način, ali kada je reč o veličini njihovih komplemenata na taskbaru, osuđeni smo na samo jednu veličinu. Ako ste pročitali novembarski broj, odnosno, rubriku „Tips & Tricks”, onda ste upoznati sa nemilom situacijom, ali i sa načinom na koji je stvari moguće vratiti u pređašnje stanje. Naravno, to se obavlja famoznim „hakovanjem” registar baze, mada postoji i alternativa. Ukoliko pazarite neki od programa koji će adresirati probleme sa izgledom menija Start, u paketu ćete dobiti i pomoć oko podešavanja veličina ikonica. StartAllBack: Windows 11 (www.startallback.com, 1,6 MB), o kom smo takođe pisali prošlog meseca, jedna je od third party alatki koja će vam pomoći u oba slučaja. Zadovoljstvo će vas koštati pet „zelembaća”.

Položaj taskbara nije moguće menjati

Problemi sa taskbarom tek počinju, a još jedan od nedostataka je i to što njegov položaj više nije moguće promeniti. U davna, pradavna vremena taskbar je mogao da stoji „prišiven” za bilo koju ivicu ekrana, a tamo bi stigao običnim prevlačenjem. Sada, pozicija mu je pri dnu i tu će ostati sve dok, gle čuda, još jednom ne posegnete za „hakovanjem” registar baze. I o ovome smo pisali u prošlom broju, a stvar na koju morate da obratite pažnju je to što je u praksi taskbar na ovaj način moguće premestiti samo gore. Na papiru, postoji i mogućnost njegovog postavljanja pri levoj i desnoj ivici ekrana, ali programska rutina u tim situacijama ne obavlja valjano skaliranje sadržaja, pa može da dođe do grafičkih glitcheva i nemogućnosti normalnog korišćenja taskbara. Ipak, ostaje simptomatično, kao i za ostale pomenute slučajeve, zbog čega je stvari moguće ispraviti putem registar baze, a ne postoji valjana sistemska opcija za to. Podrška, očigledno, već figuriše, pa zašto onda korisnicima nije ostavljena mogućnost slobodnog izbora? Začudo, pominjana alatka StartAllBack: Windows 11 nije u stanju, barem za sada, da obavi pomeranje taskbara na novu lokaciju, ali to možete da obavite iz Stardockovog ostvarenja Start11 (www.stardock.com/products/start11, 39,2 MB). U pitanju je još jedno ostvarenje koje može da adresira brojne probleme vezane za novi taskbar, a čije korišćenje će vas koštati čak sedam evra.

Kombinovanje ikonica na taskbaru je obavezno

Problemi sa taskbarom samo se nižu i iako ćemo sa ovom primedbom završiti kada je on u pitanju, nemojte ni da pomislite da je to sve što imamo da kažemo na ovu temu. Reč je o kombinovanju ikonica, odnosno, otvorenih prozora i tabova na taskbaru. Izreka „jedan prozor, jedna ikonica” odavno ne važi ni na Windowsu 10, a u pitanju je zgodna mogućnost koja štedi prostor na taskbaru. Radi se o kombinovanju ikonica identičnog porekla: Word ide na Word, Edge na Edge i tako dalje. U čemu je tu problem, s obzirom na to da se radi o zaista korisnoj mogućnosti, koju će prvenstveno pozdraviti oni koji koriste ekrane manjih dimenzija i nižih rezolucija? Pa, problem je u tome što nam je, još jednom, ukinuta mogućnost izbora. Tačnije, kombinovanje ikonica je obavezna rabota! U Windowsu 10 je u ovom departmentu na raspolaganju bilo čak tri mogućnosti, pa je kombinovanje moglo da se „upali” automatski kada na taskbaru više nije bilo mesta, moglo je da bude i uvek uključeno, ali je isto tako moglo i da se isključi. Sve to nije bila podrazumevana opcija kada je Windows 10 ugledao svetlost dana i programeri iz Redmonda su naporno radili da bi nam obezbedili mogućnost izbora. Jednim potezom gumice, sve to je nestalo.

Beskorisni gedžeti

Šta je zaposlenima u Microsoftu bilo na umu kada su osmišljavali novu sekciju sa gedžetima, to verovatno ni njima nije jasno. U principu, ovo je mogla da bude dobra stvar, ali samo u slučaju da je predviđeno da se koriste pravi gedžeti, a ne da se njima naziva, praktično, news feed. Da podsetimo, sekciju News and interests upoznali smo kao novinu kod jedne od poslednjih iteracija Desetke i kao takva bila je i više nego dovoljna (ako je uopšte bila potrebna). Ono što je najlepše, lako ste - direktno sa taskbara, mogli da je isključite, a ako vam je baš bio potreban njen sadržaj, bilo je dovoljno da kursor miša „parkirate” iznad komandne ikonice pored systraya i on bi „iskočio” odmah iznad. Ovde dolazimo do još jedne stvari, ma koliko se činila trivijalnom, a to je da Windows 11 ne nudi uvid u vremensku prognozu direktno sa taskbara. Dostupna je preko sekcije sa gedžetima, ali to, baš kao i većina ovih „pojednostavljenih stvari”, zahteva dodatni klik mišem. Da ne govorimo o tome da je aplikacija Weather imala divnu „živu pločicu” koju ste mogli da koristite iz menija Start, te da ni to u Windowsu 11 nije moguće.

Nametanje stvari kao obaveznih

Zar Microsoft svojevremeno nije bio optužen za monopol vezan za protežiranje i nametanje internet browsera, a sve zbog nelojalnog i nepravičnog „guranja” Internet Explorera ispred ostalih izdanaka iz klase? Beše davno, pa su izgleda nemile scene zaboravljene i ponovo su krenuli da idu ranije utabanim putem i da nam nameću stvari. Prva stvar koju ovde želimo da pomenemo je to što je izuzetno teško rešiti se Edgea. Nema to veze sa tim da li je Microsoftov internet browser, zasnovan na projektu Chromium, dobar ili ne, već sa time da nam se ostavi izbor da sami odlučimo. Edge se lako dâ zameniti nekim drugim internet browserom, ali to je samo ono što Microsoft želi da pomislite. Naime, on ostaje duboko ukopan u shellu operativnog sistema, pa će se u nekim (čitaj: brojnim) situacijama ipak pojavljivati na ekranu. Na primer, PDF dokumenti će se i dalje otvarati iz njega, isto će biti i sa HTML sadržajem i da ne nabrajamo dalje. Povezanost ovog tipa može da se prekine i to je tema za neki drugi tekst, a ono što sada treba da znate je da ćete kompletan posao morati da obavite ručno, proveravajući stavku po stavku, format zapisa po format zapisa...

Sledeća stvar u ovoj oblasti je guranje OneDrivea u prvi plan. Iako razumemo potrebu da se korisnicima „nametne” čitav sistem proizvoda i servisa, to iz više razloga nije put kojim želite da pođete. Mnogi cloud servisi su na sceni pre OneDrivea, mnogi nude daleko bolju i jednostavniju integraciju, a verovatno je i dobar broj onih koji nude povoljnije uslove korišćenja (ne ulazimo sada u to). Bilo kako bilo, kada obavite frišku instalaciju Jedanaestke, OneDrive je već instaliran, a isto tako se automatski pokreće sa Windowsom, bespotrebno gutajući sistemske resurse i trošeći bandwidth. Budimo iskreni do kraja, identična situacija bila je i sa Windowsom 10, a to već otkriva obrazac ponašanja. Kako sprečiti da dođe do ovoga, postupak je kojim ćemo se sigurno baviti na stranicama rubrike „Tips & Tricks”, ali za sada treba da znate da je sve daleko jednostavnije nego osloboditi se dugačkih Edgeovih pipaka.

Bloom je Doom

Kako se bližimo kraju pisanija, tako polako, ali sigurno, tonemo u trivijalnost, a pod njom možemo da podvedemo i bateriju wallpapera koji stižu sa Jedanaestkom. Fasciniranost novom podrazumevanom desktop pozadinom već je legendarna i teško ju je objasniti, ali ju je isto tako i nemoguće zanemariti. Setite se samo „livade” iz Windowsa XP, pa čak i prozora kroz koji „izbija” svetlost iz Windowsa 10. Iako prvopomenuta nije obavila brendiranje na način na koji se to danas radi, ova druga je stavila tačku na to kako stvari treba da se obave u praksi. Na koncu, dolazimo do blooma, tvorevine za koju smo rekli da nas podseća na mnogo toga, samo ne na Windows, a kamoli na njegovo jedanaesto izdanje, to jest, na verziju koja je označena brojem 11. Stvar ćete rešiti učitavanjem bilo koje slike, iz bilo kog izvora, ali to nije poenta. Microsoft nam je i ovim potezom pokazao da su radovi i dalje toku, pa čak i u njihovim projektnim biroima, gde je odavno trebalo da budu završeni.

Hardverska zahtevnost

S jedne strane, do presecanja je moralo da dođe, a s druge strane, postavlja se pitanje da li je to baš tako. U svakom slučaju, Windows 11 ne može da se instalira na svakoj mašini (makar i „gurale” Desetku pre toga), pa čak ni u slučajevima kada to treba da bude samo proba i „opipavanje” pulsa novom operativnom sistemu. Ne samo što je rampa stavljena na vremešan hardver, već je to tek početak muka koje vas očekuju. Insistiranje na Trusted Platform modulu druge generacije postalo je već legendarno, a to sa sobom povlači i korišćenje GPT particije, odnosno, Secure Boota, čisto da vam prilikom rešavanja problema ne bude dosadno. Tomovi teksta napisani su o tome kako je predispozicije moguće zaobići, ali svi smo dobro svesni da nije u tome poenta. Nisu svi korisnici podjednako (čitaj: dovoljno) tehnički potkovani, ali nisu svi ni spremni za eksperimente ovog tipa i, na kraju krajeva, nemaju svi dovoljno vremena za obavljanje potrebnih marifetluka. Jasno, Microsoft može da radi šta hoće i niko nas ne tera da koristimo Windows, ali to ne znači da nećemo da gunđamo i ističemo očigledne stvari.

• • •

Kamo lepe sreće da je ovde našim problemima kraj i da ne postoji još stvari koje nam se nisu svidele. Ovo je samo predlog onoga što bi moglo da se istakne u prvi plan, a on dolazi nakon nešto više od mesec dana korišćenja. Naravno, stvari ćemo pogledati i iz suprotnog ugla, onog u kom se nalaze goodiesi koje je Windows 11 doneo, a koji su nam se neobično dopali. To je, ipak, tema za neku od narednih pisanija...