Momir ĐEKIĆ

1. decembar 2021.

Tehnološke revolucije su fantastični događaji. Nekima, one su poput oluje. One nose gotovo sve pred sobom, brišući čitave grane industrije. Drugima, posebno onima koji imaju snažnije motive, tehnološke revolucije su najbolja prilika koju će imati da promene svoju sudbinu.

Ploveći na talasu neverovatnog razvoja informacionih tehnologija, digitalni poremećaji su, svojim nesvakidašnje oštrim sečivima, otvorili čitav niz novih grana industrije. Stradao je transport. Stradale su telekomunikacije. U akciju su poterane i trgovina i bankarstvo. U pokušaju da budu ravnopravan igrač u globalnom sistemu digitalnih inovacija, evropske nacije investirale su u lokalna i regionalna tržišta, fokusirajući se istovremeno i na pristup talentu i finansiranju inovativnih projekata. Tako su, recimo, digitalne banke i platforme za plaćanje izuzetno brzo ostvarile vrlo kvalitetan rezultat u Evropi. Pogledajmo samo kompanije N26 i Klarna. Zajedničko tržište i udružena legislativa znatno pomažu da ulazak regulacije u inovativne sisteme bude na korist korisnika i inovativnih kompanija, naspram postojećih - (iz ove perspektive) kompanija dinosaurusa. Sve je jednostavnije kada nastupate na zajedničkom tržištu od 450 miliona Evropljana. U ostatku evropskog kontinenta, pak, situacija je nešto drugačija.

Na tržištima Zapadnog Balkana, kako popularno zovu naš region, minus države članice EU, veliki broj inovativnih proizvoda i usluga, jednostavno, nije dostupan. Iako možemo pričati i o pozitivnim aspektima ove situacije, kao što je domaća inovacija nastala „kopiranjem” poslovnih modela, pa i čitavih poslovnih ideja pomenutih inovatora, ne možemo sa zadovoljstvom gledati na ove činjenice. Potreba za usklađivanjem sa evropskim mehanizmima je jedno, a dolazak evropskih kompanija na naša tržišta je nešto sasvim drugo. Kada ste mala država ili malo tržište, vaša „moć” u pregovorima i dogovorima sa kompanijama je veoma mala, čak i kada one u nekom kapacitetu uđu na tržište. Nešto bolju, ali suštinski beznačajno povoljniju situaciju, iskusiće regulatori malih tržišta. Tako, centralne banke mnogih država, poput naše, nisu posebno „moćni” sagovornici velikih kartičarskih kompanija, niti globalnih pružalaca digitalnih usluga. Upravo zbog nemogućnosti da sa inovativnim kompanijama „dogovore” uobičajen (iz perspektive država) odnos, građani naše i sličnih država i nisu u mogućnosti da (u potpunosti) koriste njihove usluge.

No, kada se radi o nešto većem tržištu, na kom prosti broj korisnika nosi veliku vrednost, veći je interes kompanije pružaoca da se prilagodi uslovima lokalnog tržišta. Iz te perspektive, pre će i Klarna i N26 svoje usluge pružati u Ukrajini, nego u Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. Ipak, tada važi i suprotno - na velikim tržištima, države su u boljoj poziciji u pregovorima sa velikim tehnološkim kompanijama. One ih, tako, mogu usmeriti na „veće poštovanje” lokalnih zakona ukoliko im je stalo do prihoda nastalih na teritoriji te države. Ovo je posebno vidljivo u, recimo, Rusiji.

Država od 150 miliona stanovnika je značajno i veliko tržište. Dodatno, Rusija iz godine u godinu uvećava potrošnju svojih građana u oblasti digitalnih dobara. Recimo, u oblasti digitalnog oglašavanja primetan je rast troškova od oko 10 odsto na godišnjem nivou. Ukupna potrošnja u ICT oblasti godinama raste između osam i 15 odsto godišnje. Ovi podaci ukazuju na to kako je Rusija već duže vreme unosno tržište za IT usluge. Samim tim, ona je tržište na kome sve veći broj inostranih kompanija pokazuje spremnost adaptacije svoje funkcionalnosti i kulture poslovanja lokalnim uslovima.

Spremnost odabranog broja tehnoloških kompanija uskoro će biti na testu. Rusija je usvojila zakon kojim se 12 odabranih tehnoloških kompanija „poziva” da se uskladi sa novim odredbama, koje u osnovi imaju zahtev za inkorporisanjem kompanije na tlu Rusije kroz koju moraju „prolaziti” prihodi. Prema novom zakonu, otvaranje lokanog predstavništva je neophodno za sve kompanije koje u Rusiji imaju više od petsto hiljada aktivnih korisnika na dnevnom nivou. I dok pomenute kompanije, među kojima su, na primer, Meta, Apple i TikTok, spremaju odgovor na novi zakon, mediji sa Zapada uveliko pišu kako je ovo uvod u veću kontrolu nad komunikacijama u Rusiji od strane države. Ako je to tačno, šta nam ostanak tehnoloških kompanija na tržištu Rusije govori? Imaju li to i osnovne ljudske vrednosti u digitalnoj ekonomiji svoju cenu i je li ona niža što idete sve istočnije od Griniča?