Dušan DINGARAC

1. decembar 2021.

Nakon perioda ukrupnjavanja na tržištu distribucije medijskog sadržaja, tržište sada drže dva igrača: SBB i Telekom Srbija. Od polovine novembra imamo novog igrača. Kao što je već ranije najavljeno, Telenor je predstavio svoju ponudu optičkog interneta, televizije i fiksne telefonije pod nazivom Hipernet.

Činjenica da će Telenor koristiti optičku infrastrukturu Telekoma Srbije omogućiće Telenoru da brzo dođe do potencijalno velikog broja korisnika. Ali, ista činjenica govori i da Telenorova ponuda neće biti u potpunosti različita od dosadašnje ponude na tržištu, jer tamo gde nema Telekomove optičke infrastrukture, neće biti ni Telenorove usluge. Situacija podseća na vremena ADSL-a, kada su provajderi nudili internet pristup preko Telekomove infrastrukture, pa je znatan deo pretplate odlazio Telekomu i onemogućavao previše niske i različite cene.

Dakle, Telenor može da različitost svoje ponude bazira na ponudi medijskog sadržaja i pogodnostima za korisnike njegove mobilne usluge. Kod ponude fiksne telefonije, teško da može da napravi neku značajnu razliku, jer konkurencija već nudi najrazličitije flat pakete, a i fiksna telefonija već neko vreme nije presudan servis, već samo prateća usluga koju sve više korisnika ni ne koristi.

Ono što pojedine korisnike može da obraduje jesu paketi koji daju slobodu izbora usluga koje su uključene unutar paketa. Telenor se odlučio da ponudi pakete pod sledećim nazivima: Hipernet (samo internet), Hipernet+ (internet i fiksna telefonija), Hipernet Duo (internet i televizija), Hipernet Trio (internet, televizija i fiksna telefonija). Svaki paket ima sufiks u vidu slova M ili L, koji označava brzinu internet konekcije (150/75 megabita po sekundi ili 250/125 megabita po sekundi). Dakle, sjajan odnos brzine slanja i prijema podataka, ali uz najavu brzina do jednog gigabita po sekundi, očigledno se tek očekuju paketi sa nekim drugim sufiksima (npr. XL i XXL).

Na svom sajtu (i.sk.rs/358251), Telenor daje mogućnost pretrage dostupnosti usluge prema lokaciji stanovanja. Pogodnosti koje Telenor nudi da privuče korisnike podrazumevaju šest meseci pretplate za jedan dinar za one koji žele pakete bez televizije, dok oni koji se odluče za pakete sa testnom digitalnom televizijom mogu da računaju na pretplatu od jednog dinara do avgusta 2022. godine i mogućnost odustajanja od korišćenja bez ikakvih obaveza do kraja januara 2022. godine.

Ponuda TV kanala, na prvi pogled, liči na ponudu koju Telekom Srbije nudi svojim korisnicima, ali Telenoru ostaje prostor za nadogradnju ponudom koja za sada ne postoji na našem tržištu. Korisnici televizije snabdevaju se pametnim STB uređajem koji uključuje HBO GO, Deezer i YouTube aplikacije.

Posebne pogodnosti imaće korisnici postpejd Telenor usluga koji koriste pakete od bar 1499 dinara mesečno. Pored nižih cena za pakete, imaće i dvostruko brži protok interneta.

Potpis u oblaku

Tokom pripreme članaka iz serijala .rs zaista se trudimo da pratimo sve nove objave Vlade Srbije i Kancelarije za IT i eUpravu. Tako smo još odavno saznali i za planove da se u okviru eUprave omogući kvalifikovani elektronski potpis u oblaku. No, sada je bez pompezne najave ova usluga postala dostupna na portalu eUprave (https://cloud.eid.gov.rs/ca).

Podsetimo, ako želite da imate kvalifikovani elektronski potpis u Republici Srbiji, morate da se obratite nekom od ovlašćenih sertifikacionih tela i uz propisanu proceduru dobijete kvalifikovani elektronski potpis. Uz naknadu ili besplatno, na čipu lične karte u MUP-u. Dakle, dobijate ili smart karticu ili USB uređaj (maleni USB čitač kartice sa integrisanom smart karticom) i svoj elektronski potpis možete da koristite uz tajni PIN koji bi trebalo da bude poznat samo vama. Kvalifikovani elektronski potpis ima pred zakonom istu snagu kao i svojeručni potpis, a njegovo korišćenje na internetu prilikom predstavljanja ima istu pravnu snagu kao da ste negde pokazali svoju ličnu kartu.

No, da biste koristili svoj kvalifikovani elektronski potpis morate da imate računar sa čitačem kartica ili USB portom. Pride, morate da imate i dodatne softverske komponente da bi sve to tehnički funkcionisalo. Telefoni i tableti tu ispadaju iz konkurencije.

Sa potpisom u oblaku nije potrebno imati pomenute hardverske dodatke. Dovoljno je koristiti softverske komponente na računaru ili telefonu da bi mogla da se obavi jedna od usluga sa spiska: dodavanje dokumenta koji želite da potpišete kvalifikovanim elektronskim potpisom u oblaku; pregled dodatog dokumenta; odabir dokumenta za potpis; pokretanje potpisivanja; pozicioniranje grafičkog prikaza elektronskog potpisa; potpisivanje dokumenta. Zapravo, ceo ovaj impresivan spisak govori da ćete sa kvalifikovanim elektronskim potpisom u oblaku (na portalu se svuda koristi izraz u klaudu) moći da potpišete dokument koji ste prethodno uploadovali na portal, ali bez specifikacije njegovog formata (npr. PDF).

Kako neko može da dođe do kvalifikovanog elektronskog potpisa? Podsetimo još jednom da na portalu eUprave možete da se prijavite u tri nivoa pouzdanosti: niskim (korisničko ime i lozinka), srednjim (uz pomoć ConsentID aplikacije na mobilnom telefonu) i visokim (uz pomoć kvalifikovanog elektronskog potpisa). Za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata u oblaku dovoljno je da imate aktivnu ConsentID aplikaciju i da sledite uputstvo (i.sk.rs/358253). Tako kreiran elektronski potpis u oblaku obezbeđuje visok nivo pouzdanosti na portalu eUprave. Njegova važnost je pet godina, a u slučaju da se pomisli da je kompromitovan, moguće ga je obrisati i kreirati novi potpis. Da bi se elektronski potpis upotrebio, neophodno je koristiti aplikaciju ConsentID, jer se njom odobrava korišćenje potpisa.

Dakle, PIN ConsentID aplikacije postaje PIN kvalifikovanog elektronskog potpisa (KES). Zato treba još više voditi računa o njemu, jer je on jedina brana da neko ko neovlašćeno koristi vaš telefon ne zloupotrebi i vaš kvalifikovani elektronski potpis.

Treba obratiti pažnju na jednu sitnicu. Da bi ste kreirali KES u oblaku, koji obezbeđuje elektronsku identifikaciju najvišeg nivoa, koristili ste ConsentID aplikaciju koja je identifikacija srednjeg nivoa! No, to ne predstavlja nikakav bezbednosni problem, jer da biste aktivirali ovu aplikaciju morate da imate kvalifikovani elektronski potpis ili morate da odete na šalter pošte, opštine, lokalne poreske administracije ili Mobi banke, gde ćete se identifikovati ličnom kartom.

Svakako ostaje pitanje da li će jednoga dana ovaj kvalifikovani elektronski potpis u oblaku koji izdaje eUprava postati dominantan u Srbiji? Besplatan je, kao i MUP-ov, ali se još lakše dobija i lakše se koristi od svih ostalih. Zašto bi neko uopšte koristio elektronske potpise koje je izdao neko drugi, kada se jednog dana sve usluge države budu autentifikovale preko jedinstvenog Portala za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs), što je već ranije najavljeno? Možda zbog pristupa banci, ukoliko banka koristi Halcom softver, pa i korisnici njihov kvalifikovani elektronski potpis. Da li će ovim potezom biznis sertifikacionih tela u Srbiji faktički biti ugašen? To ćemo naknadno saznati.

eDigitalizacija

Proces eFiskalizacije započeo je i potrajaće tokom narednih meseci. Sada znamo kako izgleda bezbednosni element koji će se koristiti za potpisivanje fiskalnih računa. U pitanju je smart kartica sa sertifikatom (ukoliko je u pitanju VFPR, sertifikat će biti u fajlu). No, možda još zanimljivije jeste to da je sada već dostupan Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja (i.sk.rs/358252). U pitanju je spisak procesora fiskalnih računa (lokalnih LPFR i virtuelnih VFPR) i elektronskih sistema za izdavanje fiskalnih računa (ESIR). Zanimljivo je da je, za sada, na spisku šest LPFR i sedam ESIR, a da nema nijednog virtuelnog VFPR. Samo dve kompanije imaju obe komponente i baš zbog toga piše napomena da pre zaključenja ugovora treba zatražiti demonstraciju zajedničkog rada dve komponente (posebno kada su od različitih proizvođača). Iako nismo baš neki znalci na ovom polju, ipak, iz svakodnevnih kontakata znamo koje su firme do sada pružale podršku za fiskalizaciju. Tih firmi na spisku, za sada, nema. Ima i nekoliko preduzetnika na spisku, pa ispada da su manje kompanije mnogo agilnije prišle celom procesu ili je, možda, razlog izostanka poznatih imena, za sada, to što pripremaju hardverske i virtuelne kase dok sertifikovana rešenja sa spiska, po svemu sudeći, zahtevaju PC kao glavnu komponentu.

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se ta oblast usklađuje sa evropskom regulativom i, pored ostalog, uvodi eAgrar - novo softversko rešenje Uprave za agrarna plaćanja, koje će omogućiti efikasnije vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava, a kasnije i efikasnije upravljanje isplatama podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Novo softversko rešenje, eAgrar, čini elektronski portal preko kog će poljoprivrednici pristupati podacima o svom gazdinstvu - biće im omogućeno podnošenje elektronskih zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava, izmena podataka, obnova registracije i brisanje iz Registra, kao i uvezivanje sistema sa svim relevantnim javnim evidencijama i automatsko preuzimanje potrebnih podataka. Budući sistem omogućiće brzu isplatu Ipard podsticaja. Takođe je predviđeno je da će preko lokalnih samouprava biti organizovana edukacija i da će u mesnim kancelarijama elektronskim putem moći da se podnesu zahtevi. Nakon što se izmene Zakona usvoje u Narodnoj skupštini, sledi period od godinu dana implementacije čitavog sistema.

APR je nedavno pustio u rad novu verziju informacionog sistema, čime je okončan Projekat unapređenja i razvoja softverske aplikacije Centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP).

Time je obezbeđen veći nivo stabilnosti softverske platforme i veliki broj novih funkcija za sve korisnike sistema, od podnosilaca zahteva za izdavanje eDozvola, investitora, nadležnih organa koji izdaju akta, pa sve do institucija sa javnim ovlašćenjima koje učestvuju u objedinjenoj proceduri izdavanja eDozvola.

U saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, omogućeno je elektronsko plaćanje taksa i naknada za sprovođenje postupka objedinjene procedure, preko sistema eUprave. Integracijom sa Adresnim registrom i Katastrom nepokretnosti, Republičkog geodetskog zavoda, omogućeno je automatsko preuzimanje adresnih podataka, kao i validacija brojeva katastarskih parcela. Omogućeno je automatsko preuzimanje podataka o pravnim licima registrovanim u Agenciji za privredne registre, čime je skraćeno vreme potrebno za unos podataka i obezbeđena njihova tačnost. Softver je zakačen i na Servisnu magistralu organa, tako da će drugi državni organi lakše dolaziti do podataka iz ovog sistema.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo je ugovor sa Telekomom Srbija koji ima više aspekata. On predviđa postavljanje baznih stanica na železničke stubove duž trasa na kojima se obavlja železnički saobraćaj, kao i pokrivanje železničkih stanica WiFi signalom u cilju obezbeđivanja pristupa internetu. Takođe, biće obezbeđen i WiFi internet pristup u vozovima i mobilna aplikacija namenjena krajnjim korisnicima, za kupovinu karata za železnički prevoz putnika Srbija Voza.

Kancelarija za IT i eUpravu prilagodila je kovid sertifikate da budu po pravilima Evropske unije i ubuduće će biti priznati u EU, što je svojom odlukom potvrdila Evropska komisija.

Pokrajinska Vlada Vojvodine i Kancelarija za IT i eUpravu potpisale su ugovor o saradnji u cilju efikasnijeg sprovođenja reforme javne uprave. Ovim je dat formalno-pravni okvir za primenu informaciono-komunikacionih tehnologija i kreiranje novih rešenja koja unapređuju pružanje javnih usluga po meri građana na teritoriji AP Vojvodine. Zahvaljujući elektronskom sistemu eUprave za kontakt sa građanima, u prvih deset lokalnih samouprava u Vojvodini, već od decembra, građanima će biti omogućeno da sa svojom javnom upravom brzo, elektronski stupe u kontakt. Oni će imati mogućnost da postave pitanje, prijave problem ili da upute predlog nadležnim službama, a da odgovor dobiju u najkraćem vremenskom roku.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je da su u prvoj polovini 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine, broj i vrednost porudžbina putem interneta plaćenih u dinarima veći od onih u svim ostalim valutama zbirno.

U prvoj polovini 2021. godine, broj ukupnih transakcija plaćanja karticom putem interneta iznosio je 14,7 miliona, od čega je broj dinarskih plaćanja na sajtovima srpskih trgovaca iznosio blizu 11 miliona transakcija, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini prethodne godine. Vrednost pomenutih transakcija iznosila je preko 25 milijardi dinara, a to je rast od 99 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Sa rastom trgovine preko interneta, raste i udeo nelegalne trgovine preko interneta, te je pored unapređenja nadzora, neophodno i edukovati potrošače.

Ministarstvo finansija, GIZ, NALED, Visa i MasterCard potpisali su sporazum o saradnji, kojim je zvanično lansirana Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje. U pitanju je projekat podrške malim trgovcima i institucijama da modernizuju svoje poslovanje i omoguće građanima bolji i bezbedniji način plaćanja - karticom ili mobilnim telefonom u radnjama, ugostiteljskim objektima i na šalterima širom Srbije.

Okosnica projekta je razvoj prihvatne infrastrukture u malim i srednjim preduzećima i na šalterima institucija. Kroz poseban program subvencija, planirano je uvođenje do 25 hiljada POS terminala na prodajnim mestima na kojima do sada nije bilo moguće platiti karticom, uz snižene trgovačke naknade u trajanju od godinu dana.

Zanimljiva inicijativa, ali ostaje utisak da je pompezno najavljivan sistem instant plaćanja NBS sa korišćenjem QR kôdova na telefonima na mestu prodaje, nekako ostao u zapećku. Svakako jeftiniji sistem za prodavce, čijim korišćenjem sav prihod ostaje u zemlji, izgleda da nije dobio podršku za široko uvođenje na prodajnim mestima.

Vodafone

Ne, Vodafone ne dolazi u Srbiju, ali najveći telekomunikacioni operater u Evropi i Africi, sa najviše servisa koji funkcionišu preko 5G mreže, potpisao je ugovor o partnerstvu sa Telekomom Srbije. Nakon višemesečnih pregovora, postignut je dogovor koji se odnosi na Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Telekom Srbija će dobiti pomoć u brzoj implementaciji digitalnih servisa, posebno kroz organizacionu dimenziju, jer sledeće godine počinje sa razvojem 5G tehnologije. Drugi aspekt sporazuma koji će biti benefit za Telekom Srbije jeste pregovaračka moć kod nabavki opreme, jer će se one sprovoditi kao deo Vodafonovih nabavki. Obe ove stavke trebalo bi da se „preliju” na korisnike.

Telekom je sredinom novembra otvorio prvu poslovnicu u Skoplju, a u prvom kvartalu naredne godine u planu je otvaranje poslovnica u Švajcarskoj i Nemačkoj. Samo u Nemačkoj je u planu trideset poslovnica.