Dragan KOSOVAC

1. oktobar 2021.

Postoje igre čiji su izgled, gameplay i sam koncept tako primamljivi da čim postanete svesni da taj naslov postoji, odmah želite da ga zaigrate. F.I.S.T. - Forged in Shadow Torch jedna je od takvih igara, jer u njoj vodite humanoidnog zeca, naoružanog ogromnom robotskom pesnicom! Ova metroidvania nastala je u kineskom indie studiju TiGames i dok se na momente nazire nedostatak iskustva sa stvaranjem naslova ovakvog kalibra, mnogo upadljiviji su razumevanje i ljubav ka ovom specifičnom žanru igara.

Radnja je smeštena u veoma čudno okruženje Torch Cityja, tehnološke distopije naseljene antropomorfnim životinjama, zvanim „furtizensi” (u slobodnom prevodu - krznati građani). Šest godina ranije, nacija robotizovanih pasa, zvana Machine Legion, osvojila je Torch City. Potlačeni furtizensi sada žive kao građani drugog reda, ali njihov pokret otpora polako raste. Zec Rayton je veteran sukoba sa Legionom, koji je digao ruke od borbe i odbija pozive da se pridruži pokretu otpora. Ipak, kada njegov najbolji prijatelj Urso završi kao žrtva racije Iron Dogsa, Rayton kreće u akciju da ga spasi, makar morao da se obračuna sa svakim članom Machine Legiona u gradu. Srećom, na raspolaganju mu je moćno oružje - mehanička pesnica koju Rayton nosi na leđima.

Osnova igre prati prepoznatljive smernice metroidvania kanona. U ulozi Raytona istražujete Torch City, dok se smenjuju akcione i platformske deonice. Kako vreme odmiče, unapređujete postojeće i otključavate nove borbene poteze za svoju pesnicu, a kasnije i bušilicu i dupli električni bič. To, istovremeno, olakšava obračunavanje sa protivnicima, ali omogućava i razbijanje barijera raspoređenih po mapi, te postepeno otključavate sve veći i veći deo igračkog sveta. Dodatni regioni mape otvaraju se i odmotavanjem priče, a nelinearnost je zagarantovana potrebom da se s vremena na vreme vratite u zone koje ste prešli ranije, kako biste istražili sada dostupan deo grada. Pošto su punktovi za brzi transport raspoređeni prilično škrto, kretanje kroz poznate regione mape ume da deluje kao dosadno, veštačko produžavanje trajanja igre.

Sama borba je solidna i prilično dinamična. Od početne kombinacije slabijeg, a brzog i sporijeg, a jačeg napada, vremenom ćete dobiti prilično solidan arsenal poteza koji se aktiviraju specifičnim kombinacijama tastera. Bacanja, „charge” udarci i filmske završnice ošamućenih protivnika daju borbi solidnu dimenziju taktičke dubine. Ipak, balans ostaje upitan jer igra na mahove voli da zatrpa većim grupama slabijih protivnika, kada je često najbolje rešenje kombinacija izbegavanja protivničkih i spam vlastitih, brzih napada. Srećom, obračuni sa bossovima su istovremeno izazovni i veoma lepo balansirani.

Na osnovnom, površnom nivou, F.I.S.T. funkcioniše sasvim lepo i predstavlja solidnu zabavu, ali kako vreme odmiče, sve više vas nešto kopka u podsvesti, kao da bi sve moglo ili trebalo da bude malo bolje. Igra ima nekoliko kamena spoticanja, a sa dva poveća igrači se sreću na samom početku. Na prvom mestu je sam izgled igre. Prelepo okruženje koje kombinuje elemente dalekoistočnih metropola sa početka prošlog veka i technopunka na momente deluje previše prazno, kao da mu fali maaalo više ambijentalne animacije. Sa druge strane su lica krznatih žitelja ove igre, koja kod nekih likova izgledaju solidno, a kod drugih kao da se radi o otpatku iz stop-motion animacije Vesa Andersona. Dodatno početno iskušenje je i to što prvih pola sata, dok malo ne obogatite arsenal napada i ne steknete mogućnost korišćenja mape, često nije najjasnije šta treba da se radi.

Srećom, F.I.S.T. je jedna od onih igara koja vremenom postaje sve bolja, jer su njeni autori imali hrabrosti da postave stepen izazovnosti iznad proseka i daju igračima mogućnost da podignu svoju umešnost na neophodni nivo, dok arsenal vašeg lika paralelno raste. Sitne zamerke ne mogu zaustaviti zeca sa robotskom rukom na leđima.