Tihomir STANČEVIĆ

1. avgust 2021.

Zvučnik u obliku (malo deblje) slike na zidu podseća nas na Energy Sistem Frame Speaker, koji smo opisali u SK 1/2020 (i.sk.rs/27672). Međutim, funkcionalno je mnogo sličniji IKEA Symfonisk zvučnicima, koje smo pominjali u SK 8/2020 (i.sk.rs/28511), jer je, takođe, u pitanju zvučnik koji proizvodi Sonos za kompaniju IKEA i koji se povezuje u lokalnu mrežu i na taj način prima audio-sadržaj koji će da emituje. Ovaj zvučnik, takođe, ima mogućnost žičnog povezivanja mrežnim kablom, ali tog kabla možete i da se oslobodite, pošto je podržano i bežično, Wi-Fi umrežavanje.

Symfonisk „ram za sliku” postoji u beloj i crnoj varijanti. Kvalitetno plastično kućište krije trosistemski zvučnik. Kačenje na zid moguće je u vodoravnom ili uspravnom položaju, a postoje i gumene stope ako želite da zvučnik stoji na podu, prislonjen uz zid. Kabl za napajanje je neizbežan i bele je boje, obložen tkaninom i dugačak čak 3,5 metara. Na poleđini kućišta su kanali za uredno sprovođenje kabla, pa čak i pretinac i čičak traka za uredno smeštanje eventualnog „viška” kabla. Iza sredine leve ivice zvučnika (kada stoji uspravno) nalaze se tri tastera za osnovnu kontrolu: ’play/pause’ i ’plus’ i ’minus’ za podešavanje jačine zvuka.

Prednja strana je u vidu odvojive plastične rešetke, preko koje je razvučeno platno sa odštampanim generičkim motivom koji vidite na slici. Poklopci sa drugim motivima mogu da se dokupljuju, ali ono što svakako možete sami da uradite jeste da neku svoju sliku odštampate na platnu i razvučete preko osnovne rešetke.

Interesantno je da zvučnik ima i „prolazni” priključak napajanja. To znači da kabl možete da sprovedete do jednog zvučnika, a da se drugi napaja preko njega. Dva ovakva zvučnika moguće je povezati u stereo-sistem, što se obavlja iz aplikacije, potpuno softverski.

Prvo povezivanje (svakog od) zvučnika vrlo je jednostavno i obavlja se iz Sonos aplikacije sa mobilnog uređaja koji ima Bluetooth i NFC. Bluetooth je potreban da aplikacija „nađe” zvučnik u prostoru, a prislanjanjem telefona na zvučnik preko NFC-a potvrđujete da su to baš ta dva uređaja koje želite da uparite, te zatim aplikacija šalje zvučniku „uputstvo” kako da se poveže na lokalnu Wi-Fi mrežu. Od tog trenutka zvučnik je u vašoj lokalnoj mreži i Bluetooth nije potreban. Tada će i aplikacija na desktop/laptop računaru prepoznati zvučnik(e), ako je u istoj lokalnoj mreži.

Sonos aplikacija je, u suštini, audio-plejer. Izvor zvuka mogu biti lokalni fajlovi (u telefonu, laptopu, desktopu), a veoma je zgodno to što aplikacije na različitim uređajima unutar iste mreže razmenjuju podatke, tako da sa telefona možete da pustite pesmu koja je na PC-u i obrnuto.

Kod Sonos sistema naglasak je, ipak, više na striming servisima i internet radio-stanicama. Podržani su svi poznatiji servisi (Spotify, Tidal, YouTube Music, Bandcamp, SoundCloud...). Inače, Sonos sistem u mreži mogu direktno da koriste i matične aplikacije pojedinih servisa (Amazon Music, Spotify, Tidal...), a ako ste korisnik Appleovih proizvoda, na raspolaganju je podrška za AirPlay.

Što se radio-stanica tiče, u Sonos aplikaciji ih ima na stotine i moguće ih je birati po žanru, lokaciji ili pretraživati po nazivu. Ako neke radio-stanice nema u ovoj bazi, u aplikaciji ćete dodati servis TuneIn, a u okviru njega, pod My Radio Stations, dodajete novu stanicu unošenjem URL adrese i naziva.

Interesantno je to da Sonos nije predvideo način da se zvuk sa desktop/laptop računara direktno emituje na zvučnik(e) u mreži. Zapravo, predvideo je hardversko rešenje - da dokupite kutijicu koja će sa bilo kog audio-izlaza da „pokupi” zvuk i prosledi ga u mrežu i na zvučnike. Da li to znači da bez dodatnog troška ne možete da na zvučnike pustite, na primer, zvuk iz filma ili muzičkog spota koji gledate računaru? Ne znači, postoji način. Na primer, programčić Stream What You Hear, čiji je autor izvesni Sébastien Warin iz Francuske, ima opciju da, pored ostalog, sve zvuke sa računara, iz koje god aplikacije da dolaze, pretvori u audio-stream koji je dostupan preko lokalne adrese (opcija HTTP Live Streaming). Tako ste od zvuka sa PC-a napravili „radio-stanicu” koju, zatim, samo dodate u Sonos aplikaciju. Problem sa ovim rešenjem je kašnjenje zvuka u odnosu na sliku kada, recimo, gledate nešto na YouTubeu. I dok tu verovatno nema rešenja, za gledanje lokalnih video-fajlova rešenje je korišćenje nekog video plejera, recimo VLC-a, koji ima opciju podešavanja kašnjenja slike za zvukom, za tih nekih četiri-pet sekundi koliko mreža usporava zvuk.

Znamo šta je IKEA i zato ovom „komadu nameštaja” znamo samo dimenzije i raspoložive boje. Nema tehničkih podataka o zvučniku, čak ni osnovnog podataka o snazi u vatima. Podataka nema ni na Sonosovom sajtu, jer ovaj model zvučnika oni prave za IKEA-u i ne nude pod svojim brendom. Procenjujemo da je snaga oko 40-50 vati, dok je frekventni opseg, otprilike, 40 do 16000 herca. Sonos pravi jako dobre zvučnike, pa je tako i ovde. Dubokim tonovima smo prijatno iznenađeni. Ako se pozabavimo prostim izračunavanjem unutrašnje zapremine, reklo bi se da woofer zvučnik na raspolaganju ima blizu deset litara zapremine, što uopšte nije tako malo. Uz srednjotonac i visokotonac, ovaj „okvir za slike” može sasvim dobro i kvalitetno da ozvuči svaki prostor, a da pritom bude neprimetan - odaje ga samo kabl za napajanje... osim ako nađete način da ga sakrijete.

GALERIJA