Dejan PETROVIĆ

1. maj 2021.

Uposeban segment rutera spadaju oni namenjeni korišćenju u teškim uslovima. Takve rutere koriste građevinari, putari, radnici na nepristupačnom terenu i slično. Vrlo često se mogu naći pod nazivom M2M (machine to machine router). Tokom proteklih godina, susretali smo se sa sličnim rešenjima iz firme Teltonika. Ovo je prvi M2M ruter koji nam stiže iz D-Linka.

Ruter sa oznakom DWM-312W ima robusno aluminijumsko kućište i može šrafovima da se pričvrsti na bilo koju površinu, a možemo ga uz pomoć dodatnog nosača pričvrstiti na DIN šinu. Prednji panel donosi dva SMA konektora, MAIN i AUX, na koje povezujemo LTE antene. Antene su fiksirane za ruter i mogu se obarati. Naravno, antene se mogu zameniti drugim ako postoji problem u kvalitetu signala, jer je SMA konektor standardan. Metalnim poklopcem sa dva šrafa prekrivena su dva slota SIM kartica. Do njih imamo dve LED za svaku od SIM kartica, zatim ’Signal’, ’Internet’ i ’PWR’ LED-ovi. Taster za resetovanje rutera se nadovezuje.

Zadnji panel donosi još jedan SAM konektor za Wi-Fi antenu, preko koje ruter pravi svoju lokalnu mrežu. I za ovu antenu važi isto kao i za LTE. Inače, sve antene su jasno obeležene i, naravno, samo su fizički iste. Ruter ima dva gigabitna LAN porta, od kojih se prvi može koristiti i kao WAN, ako LTE nije u upotrebi. D-Link je ruteru dodao i DI/DO/Grounding port. U pitanju je šestopinski port preko kog možemo koristiti DO, DI-1, i DI-2 izvode, kao i Serijski interfejs (RX/TX), uz zajednički GND. Ruter se napaja preko strujnog priključka, a osim adaptera, u kutiji još dobijamo i Ethernet kabl.

Prema tehničkoj dokumentaciji, ruter je preko LTE sposoban da ostvaruje protok do 150 megabita po sekundi pri downloadu i do 50 megabita po sekundi pri uploadu. U zavisnosti od pokrivenosti mreže provajdera, ruter može koristiti i HSPDA i EDGE, što ujedno znači i manje brzine protoka. Svoju lokalnu mrežu ruter ostvaruje po 802.11b/g/n standardu, što će reći da radi na 2,4 gigaherca.

Bez obzira na to da li koristimo LTE ili WAN, ruteru pristupamo iz browsera. Korisnički interfejs je standardno koncipiran, sa menijem i podmenijem sa leve strane. Home nudi par prečica ka osnovnim sekcijama rutera. Pod Summary su osnovne informacije o statusu portova, modema, radija i slično. Statistics je već prilično izdeljen, pa, tako, možemo ispratiti zasebno mrežu, DHCP, klijente, portove i slično. Connection Setup, kao što mu i naziv kaže, daje opcije za podešavanje WAN, LAN, WAN Reservation i Traffic Balancing. Ove dve poslednje dolaze isključene, a za WAN su podeljene opcije vezane za IPv4 i IPv6. VPN dolazi sa IPsec, GRE, PPTP/L2TP, VPN korisnicima i EoGRE. Mnoge od ovih opcija dolaze isključene. Dalje idu QoS i Wi-Fi sekcije. Kod potonjeg imamo osnovna podešavanja lokalne mreže, kao što su SSID i lozinka, upravljanje klijentima, WPS, WMM i drugo. LTE Modem nam daje pristup SIM karticama i samim postavkama. Ovde možemo birati koju od dve krtice ćemo koristiti. Čak imamo i SMS deo, gde možemo slati i čitati primljene poruke. Pod Advanced su sve napredne opcije, počevši od VLAN, WAN Assignment, SNMP, DNS, Port Settings, Routing, UpnP IGD, IGMP i drugo. Tu je Firewall sa IP filterom, virtuelnim serverima, DMZ i drugim filterima. Ono što je zanimljivo jeste to da mnoge od ovih opcija dolaze nepodešene. Skoro kod svake je potrebna naša interakcija. Drugim rečima, ruter dolazi stock. Na kraju imamo System, sa osnovnim opcijama vezanim za funkcionisanje samog uređaja. Ovde je i Telnet/SSH sa prepodešenim portovima koje, ipak, možemo menjati, a koji su, takođe, isključeni.