Momir ĐEKIĆ

1. februar 2021.

Univerzalno, gotovo katarzično pitanje slobode stoji pred nama kao čovečanstvom. Reklo bi se kako u večitom sukobu sa interesima razne vrste sloboda traže našu pažnju. Kom će se carstvu prikloniti čovek? Da li onome ekonomskih ili, pak, političkih sloboda? Idu li ikada ekonomija i politika zajedno? Služba je služba, kažu. O družbi, bar onoj kojoj ne nadgledaju oči pune iščekivanja, više niko ne govori.

Smena vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama donela je preraspodelu moći i uticaja. Migracija uticaja sa jednog na drugi pol političke Amerike nikada ne ide sama. Sa njom, tandemski, gotovo uvek idu i zavrzlame političko-ekonomskog establišmenta. U jednoj, kompanija koja nije poznata po dobroj politici pravi još jedan u nizu prekršaja. U drugoj, američke kompanije beskompromisno gase podršku bivšima, dočekujući buduće. Signalizirajte telegramom, došao je zadnji čas.

Nevolje jedne aplikacije

Kada je, početkom godine, Whatsapp najavio promenu politike privatnosti podataka, nešto se desilo u osetljivom, izmanipulisanom umu korisnika. Na stranu teorije zavere. Pandemijski osvešćeni korisnici lako su uočili potencijalni problem i hrabro reagovali. Predstavnici kompanija koje stoje iza, prema privatnosti drugačije postavljenih aplikacija, Signal i Telegram, uočili su znatan porast broja zahteva za preuzimanje aplikacija na mobilnim platformama. Radi se o milionima korisnika. Šta se to, zapravo, desilo i šta je nateralo ove ljude da „pobegnu” od Whatsappa glavom bez obzira?

Whatsapp, aplikacija u vlasništvu kompanije Facebook, nikada nije bila šampion privatnosti. Može se reći da otkad ju je Facebook kupio, ova aplikacija je nalazila načine da podatke koje je u stanju da sakupi na našim telefonima ili tabličnim računarima, vlasniku i isporuči. Ipak, nisu svi podaci „rođeni jednaki”. Upravo se u razumevanju podataka, ali i načina pristupa, nalazi ključ otključavanja zavrzlame kojom je počela 2021. godina, bar kada je privatnost u pitanju. Whatsapp je aplikacija koja razgovor između dve osobe može obezbediti na način da nijedna treća osoba ne može pristupiti sadržaju. Za potrebe ovakve usluge, koristi se tehnika enkripcije podataka, sa jednog kraja na drugi (end-to-end encryption).

Ipak, najveći broj korisnika ne samo da ne razume tehnologiju kojom se komunikacija ostvaruje između dva korisnika, već nije u stanju da razume da pitanje bezbednosti nije tako crno-belo kako se kolokvijalno može činiti. Na pitanje da li je komunikacija između dva lica na Whatsapp platformi bezbedna možemo odgovoriti dvojako. Sa jedne strane, pomenuta enkripcija obezbeđuje da su podaci razmenjeni između učesnika zaista privatni. Ipak, pre no što se podaci zaštite na uređaju pošiljaoca, odnosno, nakon što su primljeni i dešifrovani na uređaju primaoca, oni mogu biti kompromitovani nekim drugim sredstvima. Bekapi koje popularne aplikacije (automatski) nude, takođe, nisu zaštićeni nekom posebnom tehnikom i njima se mnogo lakše pristupa nego što se korisnicima čini.

Ironično bi se odmah moglo reći kako nijedna razmena podataka nije i ne može da bude apsolutno pouzdana u pogledu prisluškivanja. Teško bismo se mogli suprotstaviti takvome stavu, iako bismo uvođenjem dodatnih pojašnjenja i pojmova sigurno ublažili taj stav. Ne i promenili. Upravo je ovo podloga koja je uslovila da, na pomen promene politike privatnosti u kojoj je jasno da se opcije korisnika za zaštitu podataka smanjuju, korisnici počnu da napuštaju Whatsapp. Iako je kompanija brzom reakcijom odložila uspostavljanje novih pravila, šteta je već načinjena. Interesantno je kako je kompanija Facebook, kao osnovni kanal komunikacije ka korisnicima, u pokušaju rasvetljavanja koristila - društvenu mrežu Twitter, rivala.

„Ne možeš verovati slobodi kada u tvojim rukama - nije”

Nekoliko dana uoči inauguracije novog američkog predsednika, doskorašnji prvi čovek ove moćne države je odlučio da svoje pristalice obavesti da neće prisustvovati ovom svečanom činu. To, prirodno, nije učinio bez svog karakterističnog narativa pokradenih izbora i izneverene podrške 75 miliona Amerikanaca, čiji je huk u svojoj glavi stalno čuo 45. američki predsednik. Twitter je, sa druge strane, baš negde tih dana odlučio da je vreme da jednog od svojih najvernijih korisnika - isprati sa mreže. Vodeći se politikom kako komunikacija gospodina Trampa poziva na nasilje, samo nekoliko dana ili nedelja ranije viđeno na pločnicima Kapitol Hila, Twitter je ukinuo nalog i zaustavio dotok informacija. Ekipa doskorašnjeg predsednika nije dugo čekala pa je otvorila drugi nalog (@POTUS) i sa njega omogućavala Trampu da komunicira sa svojim sledbenicima. Upravo je kroz ovaj nalog Tramp najavio prelazak na drugu platformu, ali i pravljenje nove, na kojoj će moći da slobodno govori o svojoj politici. Nakon inauguracije, ovaj nalog je prešao u ruke novog američkog predsednika.

Paralelno sa ovim događajima, na javnosti slabo poznatoj društvenoj mreži Parler, razgovaralo se o slobodi govora. Način na koji se na ovoj društvenoj mreži komunicira nije uobičajen. Jedni bi rekli da je ton diskusija slobodan i neukroćen, dok bi drugi rekli da je agresivan, osuđivački. Kao i obično, sve je stvar perspektive i konteksta. Ipak, kompanija Amazon, tačnije njen deo koji pruža infrastrukturne usluge informacionim sistemima širom planete, ukinuo je podršku za pružanje serverskih usluga mreži Parler. To su u združenoj akciji učinili i Google i Apple, kada su na svojim mobilnim platformama uklonili mogućnost skidanja ove aplikacije. Nedugo potom, usledili su i potezi drugih tehnoloških kompanija. Pinterest, Stripe, TikTok, Snapchat i Twitch, delimično su ili potpuno blokirali naloge asocirane uz dojučerašnjeg predsednika Amerike.

Postavlja se pitanje zbog čega su ove tehnološke kompanije, svega nekoliko dana uoči odlaska 45. američkog predsednika, na ovakav način reagovale. Sa jedne strane, ukoliko je njihova potreba da zaštite američke institucije, američki narod ili „dostojanstvo ljudskog roda” iskrena, pitamo se zašto nismo ranije viđali ovakve akcije, posebno ako uzmemo u obzir da ovo, svakako, nije prvi put da su akteri imali izlete kucano-verbalnih bravura. Iako američki zakoni suštinski štite tehnološke kompanije od odgovornosti za „izgovorenu ili napisanu reč”, potezi tehnoloških kompanija ukazuju na nekoliko važnih aspekata.

Za početak, potezima kojima su ukinuti nalozi i usluge „nepodobnima”, a do juče, praktično, najmoćnijim ljudima Amerike, jasno su demonstrirali svoju principijelnost. Ukoliko se tako odnose prema moćnima, kako li se odnose prema onima koji su u njihovim bazama samo identifikator, bez epoleta i titula - korisnicima. Sa druge strane, rastuća i zabrinjavajuća moć tehnoloških kompanija je ovime apsolutno dokazana. Zamisao skrušenog i uglađenog Marka na saslušanju u američkom Kongresu, koji sa osmehom besedi kako je Facebook dobročineća kompanija - sada ima potpuno novo ruho.

Nema sumnje da će ovakvi potezi tehnoloških kompanija uzrokovati nekoliko karakterističnih posledica. Sve više ćemo u narednom periodu viđati alternativne platforme. Ove platforme neće biti samo alternativne u smislu načina na kojima se razgovara na njima, već i u domenu infrastrukture koju koriste u vidu servera, ali i sistema za plaćanje. Dodatno, pitanje je trenutka kada će američka, ali i administracija ujedinjene Evrope, posegnuti za rešenjima veće regulacije tehnoloških kompanija u ovom, suštinskom domenu. Ipak, ne treba pomisliti da će ove dve političke tvorevine imati jedinstveni pogled na stvar. Već duže vreme traje tihi sukob između ovih pravnih i poreskih jurisdikcija na osnovu američkog Cloud Act zakona. Ovaj zakon je, naime, omogućio američkoj administraciji da pravno obezbedi zahtev za dohvatanjem podataka uskladištenih na serverima američkih kompanija, čak i kada se oni fizički nalaze na teritorijama drugih ili trećih država. U tom smislu, današnji startapi u Nemačkoj, na primer, čiji je domen delovanja ograničen na ovu državu ili nekoliko susednih država evropskog kontinenta, neće koristiti usluge infrastrukture kompanija Microsoft ili Amazon u Nemačkoj. Ugovore će potpisivati sa nemačkim pandanima koji, budimo iskreni, nisu ni blizu, ni tehnološki, ni poslovno opremljeni kao njihove američke kolege ali, sa druge strane, ne podležu zakonima američke administracije. Imajući navedeno u vidu, ali i skorašnji izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz evropske zajednice, jasno je da svet ne ide u smeru polarizacije sa samo jednim polom uticaja. Ovaj uticaj će uskoro biti vidljiv i u domenu odnosa prema velikim tehnološkim kompanijama.

• • •

Nevolje u svetu privatnosti komunikacija nisu nikada bile crno-bele. Whatsapp je i ranije delio podatke sa svojim gazdom. Samo je to činio tako da ste u podešavanjima mogli da tu opciju isključite, iako vam je podrazumevano bila uključena po skidanju sa „prodavnice”. Vaše podatke deli i Instagram, druga sestrinska kompanija. Ti podaci nisu vaši četovi, pozivi, slike, bar ne ciljano. Ali to jesu Wi-Fi mreže na koje ste se nakačili. To jesu meta podaci o tome šta ste posećivali i koliko.

Bez obzira na to da li ste skloni teorijama zavere ili ne, volite li američku državu ili ne, da li ćete prihvatiti imunizaciju i kojom će to vakcinom biti, pitanje slobode je najvažnije pitanje našeg postojanja. Dragoslav Andrić je to maestralno na našem jeziku pokazao prepevom vanvremenskog hita grupe Pink Floyd:

A jesu li te naterali da trampiš
svoje heroje za aveti?

Pepeo za drveće? Fraze za šaku plaveti?

Topao komfor za sveži lahor?

I jesi li menjao svoju ulogu
običnog pešadinca među neznancima

za glavnu rolu u lancima?