Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2021.

Iz kovidskog egzila na Novom Zelandu nedavno se javio debeli Gejb Njuel, sa vizijom budućnosti koja je linearno 1000 puta strašnija od bilo koje virusne pandemije. U intervjuu za lokalnu TV stanicu koji možete da pogledate ovde i.sk.rs/357873, Gabika je naširoko i ekstremno pitko obrazložio svoje viđenje interfejsa između mozga i kompjutera. Iako je kontekst intervjua, zapravo, monologa, bio gejmersko-vizionarski i prožet medicinskim futurizmom, razumske aproksimacije onoga o čemu je govorio, kombinovane s njegovim izrazom lica i bosim debelim stopalom u krupnom planu, unele su mi izrazitu dozu nemira u sistem. Mračni bradati Gejb je milijarder/vizionar koji predstavlja potpunu antitezu Ilonu Masku, njegovom dečačkom entuzijazmu i priči o raketama, Starlinku i električnim automobilima. Ilon želi da život kruniše uspostavljanjem kolonije na Marsu, Gejb želi da iskustvo te kolonije doživi bez odlaska na Mars, sedeći u sobi s kablom uključenim u glavu. To iskustvo planira da podeli i s vama - nije bio toliko eksplicitan, ali nije teško čitati između redova. Da, znam da se i Ilon bavi neuro-interfejsima, ali njegova ideja sa strimovanjem muzike u glavu ne zvuči kao želja za promenom svesti i vrtenjem simulacija, što je vajb koji šalje debeli.

Istorija u XXI veku je superbrza pojava, koju često ilustrujem primerom demoa za Diablo II. Rano leto 2000. godine, Zoltan i ja stojimo ispred njegovog PC-ja s eksternim U.S. Robotics modemom koji smo pozajmili za svečanu priliku svlačenja nemoguće velikog fajla od 131 MB sa demoom za igru o kojoj smo imali mokre snove. Modem je radio celu noć, veza nije pukla, ostalo je samo 20 MB, mi cupkamo i navijamo da bozi futurizma pomognu mladim kenjcima da se vrate u Tristram. Dvadeset godina kasnije, fajl te veličine kondenzujem iz vazduha za nekoliko sekundi, šetajući šumama Fruške gore opremljen ručnim terminalom koji je više desetina puta jači od Zoltanovog overklokovanog Celerona, ima 30x manje dimenzije i totalnu autonomiju. Uopšte mi ne zvuči nelogično ideja da ću tokom sledećih dvadeset godina moći da se igram u glavi, ostavljajući propadljive oči, udove i neuromišićni interfejs da se odmaraju na jorganu, dok mi Samsung Powerbot S19 briše bale s usana i menja napunjene pelene. Neće mi biti potreban električni automobil, jer neću da izlazim iz kuće, niti ću pratiti vesti o prvih deset uspešnih godina marsovske kolonije - u poređenju sa lizanjem večno mladih virtuelnih grudi Kristine Hendriks, svaki eksterni stimulans van tog konteksta biće gnjavaža.

Gejb kaže: „The real world will stop being the metric that we apply to the best possible visual fidelity”, što stvara utisak da će taj interfejs, na početku, imati relativno benignu, čulnu komponentu. Pretpostavljam da će pornografija biti najveći motor inicijalne ekspanzije BC (Brain-Computer) interfejsa, čiji će proponenti morati da vas ubede da je hirurški zahvat za instalaciju interfejsa/konektora jedina prepreka renesansi vašeg života.

Dalji tok evolucije BCI-ja relativno je predvidiv. Inicijalni entuzijasti moraće da odu pod skalpel radi instalacije interfejsa, ali će rapidni razvoj ove vrste stimulacije pre ili kasnije doneti wireless varijantu. Mislite da će biti nekog posebnog, zdravorazumskog otpora svemu tome, jer će takva vrsta hirurgije biti bauk? U svetu gde se stotine miliona narkomana bode u vene na rukama i stopalima, a milijarde žena sanja o plastičnoj hirurgiji? Ljudi su se sa beslovesnom nebrigom odrekli svake naznake privatnosti, dozvoljavajući algoritmima koji stoje iza društvenih mreža da ih banalno (de)programiraju. U susretu s bukvalnim ostvarenjem svih snova, osetilno neodvojivih, zapravo, boljih od stvarnosti, dosadna uopštenost svakodnevice istog časa će izgubiti bitku sa savršenom simulacijom svega. Mogućnost reprogramiranja čovekovih emocija, veštačko podizanje ili smanjivanje raspoloženja, eliminacija ili izazivanje straha sada zvuče kao naučna fantastika, ali pre četvrt veka, mobilni aparat koji omogućava pristup globalnom znanju čovečanstva jednim dodirom zvučao je kao trip fantaste koji piše SF roman o vezi Nikole Tesle i vanzemaljaca.

Realizacija teorije o interfejsu između mozga i kompjutera predstavlja blisku budućnost od koje nas neće spasti nikakvi zakoni, niti preporuke Evropske unije, ubolo je june. Bukvalno, jedini faktor koji može da pomogne da se ne utopimo u budućnost goru od Cyberpunka 2077 jeste religijski fundamentalizam. Militantni islame, borbeno hrišćanstvo, starozavetni judaizmu, uzdamo se u vas da budete kontrategovi na vagi progresa - svih ovih godina sam znao da ćete jednog dana biti korisni i na polzu naroda.