Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2020.

Niko nije bolje definisao Holivud nego Vilijem Goldman, Oskarom nagrađeni scenarista, koji je potpisao filmske gromade kao što su „Svi predsednikovi ljudi” i „Buč Kasidi i Sandens Kid”. „Nobody knows anything” („Niko nema pojma ni o čemu”), glasi ta čuvena rečenica, vezana za kontekst predviđanja toga koji će trend, ideja ili koncept biti popularni u narednom periodu. Holivud je sada u stanju hibernacije, a po njegovom travnjaku, jače neko ikad ranije, gazi jedna haotična rulja za koju ovaj slogan važi osmostruko. Malo je reći da u igračkoj industriji niko nema pojma ni o čemu - većina učesnika nema pojma ni o tome u kojoj meri nema blage veze o odsustvu pojma. Ovo je haotični stampedo bezglavih mutiranih volova s jednom ili više glava, koji baulja ledinom, sudara se sa živinom i živim ogradama i tek povremeno ubode simentalku voljnu za parenje.

Dve najpopularnije „nove” igre ove jeseni jesu Among Us i Genshin Impact, potpuno sumanuti naslovi za koje ama baš niko nije mogao da pretpostavi da će makar blipnuti na mainstream radaru. Ali, evo ih, ne da su blipnuli, nego su iščupali antenu zajedno s kablovima i pojeli radaristu. Za Among Us, krajnje opskurnu, praktično besplatnu indie zezalicu iz 2018. godine, koju do juče niko nije pipao ni štapom, sada znaju i američki senatori i srpske mame, jer sa nje ne silazi bukvalno nijedan klinac stariji od deset godina koji zna engleski. Koliko je samo trilijardi Epic potrošio da osigura da Fortnite postane i ostane broj jedan u battle royale sferi, a sada ga nagriza mali tumor iz potpuno osmog filma koji nije mogao ni da se predvidi, niti da se zaustavi. A Genshin Impact, šta je njegova tajna, za ime sveta? Milionita igra na isti fazon s naslovnom slikom na kojoj se beče naoružane manga devojčice kakvih ima bar 10K u opticaju. Ali, eto, nešto je kliknulo i desetine miliona ljudi navuklo se na tu azijsku mašinu za isisavanje duše, vremena i dobre volje.

Reći da su za popularnost tih igara odgovorni samo Twitch streameri bilo bi opasno pojednostavljivanje. Komponente tog virala sigurno su višestruke i dobitna kombinacija popularnosti jamačno je kompleksnija od formule za koka-kolu. Biće lako napraviti imitacije ovih hitova, pogotovo neki jeftini klon Among Us, ali postići da nema ukus nekog Sinalko otrova za pacove, već prave kole, biće praktično nemoguće. Grom zaista retko udara dva puta na isto mesto, u šta su se uverili svi koji su pokušali da se ogrebu za komadić publike battle royale i MOBA igara. Koliko tu ima leševa, ne usuđujem se ni da pomislim; brojali bi mrtve nekoliko nedelja.

Po ko zna koji put moram da kažem da mi je drago što se nikada nisam bacio na gejm dizajn. Uložiti celog sebe i nekoliko godina života radi ovaploćenja vizije za koju ste uvereni da je fantazmagorična, da na kraju svega, nakon pet nervnih slomova i jedne hipoteke, vašu igru niko ni ne primeti, jer svi igraju Among Us. Game development je kao ona čorba s kraja Milijusovog „Konana”, koja deluje ukusno, bogato i hranljivo sve dok je ne promešate i ne naletite na ljudske šake i lobanje. Iako ste se ispovraćali, ne možete se vratiti u stanje pre nego što ste je kušali, već ste doživotno žigosani kao incidentni kanibal.

Taj sentiment mi je ovih dana podvukao Aquanox: Deep Descent, igra koju je razvio jedan mali studio iz Novog Sada. Na Aquanoxu se radilo od 2014. godine, obilazili su se Gamescomovi, tražio i našao izdavač, dva tuceta ljudi je milion miliona puta pritisnulo ’enter’ nakon linije kôda, koju je sledio osmeh ili mršt. Desetine hiljada obroka, ko zna koliko sati, verovatno makar jedan razvod i mnogo, mnogo znoja tokom šest godina kuluka uloženo je u igru koju čeka nevidljivost. Za nedelju dana, kad počnu da sevaju Sajberpankovi i Plejstejšni petice, više se niko neće sećati ubogog Aquanoxa, a sav taj napor će brideti vazduhom kao nerealizovani orgazam i stvoriti zlu zonu koja generiše pištanje opreme lovaca na duhove. Ne znam nikog iz studija koji je stvorio Aquanox, ali znam desetine razočaranih dizajnera čiji sličan Hail Mary nije odjeknuo, već je odzviždao kao tihi fart. Pametniji od njih su se vratili na put outsourcinga, odrađivanja specifičnih, ugovornih poslova za veće studije, ali nekoliko upornih, umornih Sizifa i dalje gura taj kamen uzbrdo, očekujući da konačno vide tu obećanu slavu.