Momir ĐEKIĆ

1. septembar 2020.

Ukoliko volite geopolitičke teme, neretko ćete u razgovorima u ovom domenu čuti kako svet ima samo jednu supersilu - Sjedinjene Države. Iako se u pomenutim razgovorima neretko pominju i Rusija i Kina, ipak je najčešći komentar, posebno mlađih sagovornika, kako Amerika nema pravog konkurenta za mesto na tronu.

No, način na koji je ova svetska sila koristila svoju moć uglavnom smo viđali u političkom domenu. Retko smo ili, gotovo, nikada videli direktne aktivnosti američke administracije u domenu tehnologije, posebno one koja direktno utiče na veliki broj potrošača, širom planete. U sred trgovinskog rata Sjedinjenih Država i njenog najozbiljnijeg izazivača - Kine, američki predsednik je svojim aktivnostima „udario” na jednu od najmoćnijih kineskih kompanija, Huawei, i tako bacio prvi kamen. Sve što je usledilo i sve što će se tek desiti svoj koren ima u - moći.

Kamen po kamen, zid

Iako je uspon američkog predsednika u najmoćniju fotelju na svetu obeležila najava gradnje zida na granici sa Meksikom, jedna druga „građevina” obeležiće čitavu drugu polovinu njegovog mandata. Ponovo se radi o zidu i to kineskom, ali ne onom istorijskom. Reč je o trgovinskom zidu američke administracije koji SAD i njeni nesrećni saveznici grade oko kineskih kompanija, na čelu sa Huaweijem.

Poznato je kako je uredbama vrha najmoćnije države sveta Huawei ostao bez mogućnosti da direktno koristi američku tehnologiju. Na taj način, Google je morao da otkazaže saradnju Huaweiju, što je usporilo rast prodaje njihovih telefona van Kine i „poteralo” kinesku kompaniju u smeru puta bez povratka. Ipak, problem sa Googleovim servisima nekako je zaobiđen. Huawei je predstavio nove uređaje sa verzijom OS-a iz sopstvene kuhinje, a nastalog na verziji Androida otvorenog kôda. No, izazovi oko korišćenja nekih od najpopularnijih aplikacija i nemogućnost korišćenja Googleovih servisa na način na koji su korisnici navikli, oduzeo je „vetar” kineskoj kompaniji. Ipak, to je bilo ništa u poređenju sa olujom koja se upravo kreće ka Kini.

Poznato je da Huawei ima kćerka-firmu koja se bavi razvojem SoC uređaja za mobilne telefone i tablet računare. Poput kompanije Apple ili delimično Samsunga, Huawei je ugrađivao sopstvene procesore u telefone brendova Huawei i Honor. Iako su po performansama zaostajali za kompanijom Qualcomm, američkim konkurentom i liderom u ovoj oblasti, proizvodi kompanije HiSilicon bili su vrlo konkurentni. No, njihova konkurentnost je ugrožena novom uredbom američke administracije. Naime, HiSilicon, kao i većina IT sveta, svoje procesore samo konstruiše, koristeći licenciranu tehnologiju kompanije ARM, dok proizvodnju samih čipova sprovodi najmoćniji svetski proizvođač - tajvanski TSMC.

Poznato je kakva je veza između Tajvana i SAD. Dovoljan je bio samo jedan poziv predstavnika američke administracije vladi na ostrvu Formoza i TSMC je otkazao saradnju sa Huaweijem. U maju tekuće godine, kada je američka uredba pokazana javnosti, Huawei je imao udeo od 13 odsto u ukupnoj proizvodnji procesora kompanije TSMC. Kao i u slučaju Google priče, postojeća narudžbina biće ispoštovana, dok budućih neće biti. To znači da će najnoviji Kirin procesori biti isporučeni po ranijem dogovoru. Na taj način Mate serija neće biti ugrožena. Ipak, bez vrhunskih procesora i softverski unazađen, Huawei prosto neće biti konkurentan.

Poslednju nadu da lagano premosti izuzetno komplikovanu situaciju Huawei je polagao u još jednu tajvansku kompaniju - Mediatek. Ova tajvanska kompanija je konstruktor čipova, poput HiSilicona. U poslednjih nekoliko godina, Mediatek je ozbiljno napredovao, iako njihove procesore najčešće viđamo u segmentu ispod klase vrhunskih uređaja. Kupovinom gotovih proizvoda, mislili su u Huaweiju, izbegli bi domašaj američke uredbe. No, Amerikanci nisu završili sa svojim aktivnostima.

Nakon što je u javnost dospela ideja da se u budućim Huaweijevim telefonima nađu proizvodi kompanije Mediatek, Amerikanci su hitro reagovali novom uredbom i to ponovo preko vlade Tajvana, ukazavši da se Mediatek u svom proizvodnom procesu koristi američkom tehnologijom. Nova uredba zabranjuje isporuku američke tehnologije, ali i uređaja na bazi američke tehnologije kompaniji Huawei i njenih 38 kćerki i sestrinskih kompanija. Time je potencijalna „rupa” u uredbi zatvorena, a Mediatek ostao bez izuzetnog potencijalnog posla, najvećeg u svojoj istoriji.

Posledice su delimično jasne već sada. Kako gotovo svaka kompanija na svetu koja proizvodi čipove koristi američku tehnologiju u nekom delu svog procesa, nova uredba bukvalno zabranjuje gotovo svim kompanijama na svetu prodaju procesora trećem svetskom kupcu čipova. Po pojavi nove uredbe, akcije svih neameričkih kompanija u ovom sektoru su pale, posebno onih koje se nalaze u Aziji. Priča je, kako se čini, tek počela.

Tik-tak, sat kuca snažno

Vlasnici neverovatno popularne, planetarno uspešne kompanije TikTok, nisu mogli ni slutiti da će ih rat između dve vodeće ekonomije sveta staviti u šake američkog predsednika. Izvršnu odredbu zabrane rada društvene mreže TikTok na teritoriji Sjedinjenih Država, predsednik Tramp (Trump) je saopštio odlučno. U SAD, TikTok ima oko 100 miliona korisnika. Popularnost ove aplikacije, posebno u doba pandemije, porasla je neverovatnim stopama. U avgustu 2020, aplikacija kineskog osnivača ByteDance je proslavila milijardu korisnika koje je dostigla za manje od četiri godine. Ipak, problem rada na teritoriji najbogatijeg tržišta na svetu preti da kompaniji „iseče krila”.

Početkom avgusta, predsednik Tramp je potpisao uredbu kojom se kompanijama TikTok i WeChat zabranjuju transakcije sa američkom stranom. U javnim nastupima, predsednik SAD je javno komentarisao da sve dok TikTok ne akvizira „veoma američka” kompanija, poput kompanije Microsoft, njoj mesta na američkoj teritoriji - nema. Ovde ponovo možemo videti kako se politička i ekonomska moć mešaju u veoma osetljive teme vlasništva i rada tehnoloških kompanija, čije korišćenje utiče na neverovatno veliki broj korisnika. Trenutno, TikTok „vredi” oko 50 milijardi američkih dolara i predstavlja vrlo krupan zalogaj za bilo koju američku kompaniju, osim par najmoćnijih.

U poslovni model kompanije Apple se TikTok ne uklapa, a nije kompatibilna ni sa kompanijom Amazon. Google i Facebook bili bi veoma zainteresovani za kupovinu TikToka, ali im ta vrsta koncentracije svakako ne bi bila dopuštena od regulatornih vlasti u SAD. Sve ove tehnološke kompanije već vode svoje male i velike ratove sa potencijalnim povredama antimonopolskih propisa, tako da bi ih eventualna kupovina kineske društvene mreže dovela u gotovo bezizlaznu situaciju. Ostaje samo još jedna velika kompanija (iz liderske grupe) - Microsoft. Američka kompanija je prošle godine imala prihod od 125 milijardi dolara i njen operativni profit jednak je procenjenoj vrednosti kompanije TikTok. Štaviše, TikTok se relativno dobro uklapa u poslovni ekosistem Microsofta, koji u svom paketu nema ni približno dobar mehanizam za rad sa direktnim korisnicima.

No, na vest da bi Microsoft mogao da jednim udarcem postane veoma reprezentativan igrač u prvoj liniji, umešala se još jedna američka kompanija - Oracle. Ako se pitate šta traži staromodni gigant u ovoj jednačini, odgovor je relativno jednostavan. Dok predsednik Tramp i čitava Amerika pokušavaju da snize cenu TikToka i olakšaju Microsoftu njegovu kupovinu, Oracle nema nameru da dozvoli da njihov konkurent dobije tako nešto vredno - bez borbe. Sukob između dve američke kompanije traje već decenijama, a dodatno je rasplamsan famoznim državnim JEDI ugovorom koji je Microsoft dobio, ispred konkurenata, među kojima je bio i Oracle. Ovaj državni ugovor vredi garantovanu milijardu i još bar 10 puta toliko na period od 10 godina. Od novca je u njemu vredniji potencijal širenja poslovanja na druge državne aparate u Americi. Oracle najverovatnije ne želi da se bori sa „glavoboljama” oko inkorporacije ovakvog servisa u svoju ponudu. Ipak, prilika da zagorčaju život konkurentu svakako se ne sme propustiti. Sa druge strane, poznato je kako je Leri Elison (Larry Ellison, osnivač Oraclea) blizak sa predsednikom Trampom. Upravo je ta bliskost razlog koji stoji iza narativa eventualne kupovine TikToka od strane američke kompanije. Razrešenje ove situacije očekuje se na jesen, kada ističe novi, produženi rok od 90 dana koji je američka administracija dala kineskoj kompaniji za promenu.

• • •

Američka premoć kada je u pitanju krojenje geopolitičke situacije je dobro poznata. Ipak, načini na koji poslednja američka administracija koristi svoju poziciju kako bi „posložila” stvari u tehnološkoj ravni su - bez presedana. Treba u obzir uzeti još jednu stvar: Iako je američka vlast uvela sankcije Huaweiju i njenim zavisnim kompanijama, na američko tržište su i te kako dobrodošli razni drugi kineski proizvodi i proizvodi izrađeni u Kini.

Uzmimo, na primer, rast kompanije OnePlus. Ova kineska kompanija deo je velike i ozbiljne porodice uređaja kompanije BBK, koja stoji iza brendova kao što su (pored OnePlus) Oppo, Vivo i Realme. Kada se prodaja svih ovih brendova sabere, BBK zauzima drugo ili treće mesto na planeti. Koliko Amerikancima „smeta” uspeh Huawei i Honor brendova, toliko im ne smeta uspeh BBK uređaja. Principijelno, zar ne?

Na primer, interesantno je primetiti kako najpoznatiji američki YouTube kritičari tehnike kreiraju narativ u domenu pametnih telefona. Recimo, u srednjoj klasi se već mesecima priča samo o tri telefona - Apple iPhone SE 2, OnePlus Nord i Google Pixel 4a. Iako se svakako radi o dobrim uređajima (svaki na svoj način) u kategoriji do 400 dolara, jasno je da ova tri telefona nisu čitavo tržište. U toj klasi i te kako ima mesta i za Huawei i Honor telefone, ali i za druge telefone poznatih i manje poznatih proizvođača, poput kompanije Xiaomi.

Da li će Kinezi napraviti kompaniju moćnu kao TSMC? Da li će svi ovi potezi podeliti kineske kompanije na „dobre” i „loše”, bar iz očiju i narativa Zapadnog sveta. Do koje tačke će Evropa i ostatak sveta pratiti melodiju? Na ova pitanja ćemo odgovore dobiti brže nego što mislimo. Kina će postati prva ekonomija sveta po izlasku planete iz pandemije novog virusa korona.