Tihomir STANČEVIĆ

1. septembar 2020.

Ako pratite naše recenzije prenosnih računara, možete da primetite šta hvalimo i šta kudimo kod pojedinih modela. Ovde ćemo da pokušamo da objedinimo sve parametre koji bi trebalo da utiču na vašu odluku prilikom kupovine novog laptopa. Naravno, lične platežne mogućnosti, profesionalne potrebe i estetske preferencije su individualna stvar, ali ovde ćemo izneti neke opšte preporuke kada su u pitanju karakteristike i komponente laptopa.

Veličina

Dimenzije prenosnih računara zavise od veličine ekrana, a najčešći su modeli od 15,6 inča. Ima i većih (17 inča) i manjih (13,3 i 14 inča), kao i nekih drugih, manje uobičajenih veličina. Koji izabrati? Da li vam je važnija prenosivost ili što veći ekran? Da li imate novca za manji i lakši, jer je skuplji od isto takvog u „standardnoj” veličini od 15,6 inča? Pre svega, razmislite o tome koliko ćete zaista prenositi prenosni računar. Ako vam je to jedini lični računar, koji ćete samo prenositi iz dnevne u radnu sobu, a retko napolje, uopšte nije toliko važno da bude mali i lagan. Opet, ne mora ni da bude velikog ekrana, jer možete da koristite dodatni, veliki monitor ili TV. Ako ćete laptop više nosati, možda i svakodnevno, svakako ćete želeti manji, tanji, lakši, ali proizvođači znaju koliko (vam) to vredi, pa su takvi modeli i skuplji. Kod ograničenog budžeta svakako se držite uobičajenih modela od 15,6 inča.

Oblik

Kada pričamo o prenosnim računarima, tzv. form factor je najčešće „školjka”, odnosno, klasičan laptop sa ekranom u poklopcu. Kao što znamo, postoje i drugi tipovi prenosnih računara kao što su takozvani „2-u-1” modeli koji se otvaraju svih 360 stepeni i pretvaraju se u (malo deblji) tablet. Po našem mišljenju, „2-u-1” modeli imaju svojih prednosti, ali to važi samo kod najskupljih modela koji su dovoljno tanki i laki da biste ih zaista bez naprezanja koristili kao tablet. Takođe, „2-u-1” modeli mogu da se koriste u, takozvanim, „šator” i „stalak” položajima, što je zgodno za, na primer, gledanje video-snimaka.

Takođe, postoje i tableti koji imaju odvojiv donji deo sa tastaturom, što ih, po potrebi, donekle pretvara u klasičan laptop. Tableti sa odvojivom tastaturom imaju fizički problem što im je elektronika i baterija, zapravo, ispod ekrana, u gornjem delu uređaja, pa je donji deo lakši i obično „na silu” napravljen težim da se rezultujući „laptop” ne bi preturio. Ovde prednost imaju modeli koji u donjem delu imaju još jednu bateriju.

Ima klasičnih laptopa koji se otvaraju za 180 stepeni. Autoru ovog teksta pada na pamet samo jedna situacija kada to daje neku pogodnost: kada laptop koristite u krevetu, naslonjenog na polusavijene noge; samo u tom položaju vam je potrebno da su tastatura i ekran u istoj ravni.

Sve u svemu, za ozbiljan rad, a pogotovo igranje, čini se da je ipak klasičan laptop jedini koji je pravog oblika.

Boja, materijali

O ukusima se ne raspravlja i svi znamo nekoga ko je kupio neki laptop samo zato što je roze ili bele boje. Mišljenja smo, ipak, da se tragovi korišćenja manje vide na laptopima tamnijih boja (čitaj: crnim) i onim kod kojih je izostala upotreba materijala visokog sjaja.

Što se tiče materijala, plastična kućišta su lakša, ali metalna pružaju veću čvrstoću. Metalna kučišta su obično i tanja, a takođe mogu da imaju pozitivan uticaj na hlađenje, jer metal sam po sebi bolje provodi/odvodi toplotu.

Hlađenje

Modeli prenosnih računara sa pasivnim hlađenjem, bez pokretnih delova, retki su i obično preskupi. Vaš novi laptop, dakle, verovatno će imati jedan ili dva ventilatora, kao i otvore za uvlačenje i otvore za izvlačenje vazduha. Pripazite na položaj tih otvora, naročito ako laptop nameravate da koristite u krilu ili na krevetu. Naime, većina aktuelnih modela uvlači vazduh sa donje strane, pa je preporučljivo korišćenje laptopa samo na tvrdoj podlozi. Ako vam je bitan ležerniji položaj u radu, razmotrite (ne tako brojne) modele koji vazduh uvlače sa strane, a izbacuju nazad. Prepoznaćete ih po donjem poklopcu bez „rupica”.

Ekran

Pre svega, FHD (full HD) rezolucija od 1920 puta 1080 piksela je trenutni minimum, bez obzira na veličinu ekrana. I dalje je na tržištu dosta modela sa „HD Ready” rezolucijom od 1366 puta 768 piksela (kao i takvih televizora, nažalost), ali je razlika u ceni zbog ovog parametra displeja sve manja i sve je manje razloga da kupujete zastarele ekrane.

I „vrapci na grani znaju” da cenimo IPS tip ekranskih panela, a tu bi se mogli svrstati i VA paneli, a i jedni i drugi najviše zbog uglova vidljivosti. TN paneli su cenjeni zbog velike brzine odziva tačaka, što je bitno za igranje. Ta njihova prednost se polako „topi”, ali ostaje jedna karakteristika TN panela koja nekima može biti poželjna: manji uglovi vidljivosti kod ovih panela su dobri za one koji više polažu na svoju privatnost, jer je sadržaj ekrana laptopa lošije vidljiv za nekoga ko ga (krišom) posmatra sa strane.

Sami ekrani, tj. ekranski paneli sve su jeftiniji, zato što na tržište sve agresivnije ulaze kineski proizvođači i potiskuju korejske i japanske. Nažalost, vidljiv je i trend da u nekom segmentu takvi ekrani podbacuju, a najčešće je u pitanju raspon boja. Prečesto nalećemo na laptope sa paletom boja od šest bita (teoretski: 262 144 boje), dakle, nema govora o „normalnih” osam bita (16 miliona boja) koje imaju svi stoni monitori, a kamoli 10 ili 12 bita, što je već HDR. Logika proizvođača je da je veći raspon boja nepotreban za one koji se neće baviti fotografijom ili videom, već samo kancelarijskim radom ili surfovanjem po netu, ali, na primer, razlika se i te kako može videti i kod gledanja običnog YouTube videa.

Što se tiče vrednosti osvetljaja i kontrasta, najjednostavniji savet bio bi „što više!”. Ipak, hajde da kažemo da su osvetljaj od 250 kandela po kvadratnom metru i kontrast od 1000:1 neke minimalne vrednosti. Sve bolje od toga je - bolje. Veća svetlina je najvažnija zbog rada u veoma dobro osvetljenom prostoru ili na dnevnom svetlu, napolju.

Tastatura i tačped

Što se tiče ove dve komponente, čini se da su se stvari toliko standardizovale da je teško pronaći razlike. Ipak, razlikujemo tastature kod kojih je osećaj kao da „tapkate po blatu”, od onih koji imaju jasan otpor tastera i izraženo „propadanje” pod pritiskom, koje nam daje nedvosmislen osećaj da je taster odreagovao. Ovo je stvar koja definitivno može da se iskusi u prodavnici, čak i kada je izložen isključen laptop. Isto važi i za tačped i njegove tastere (izdvojene ili skrivene ispod prednje ivice). Ono što često ističemo kao prednost jeste centriranje tačpeda u odnosu na razmaknicu (što ne mora da bude centar širine samog laptopa), a to je važno ako kucate sa obe ruke. Autoru ovog teksta veoma smetaju prepolovljeni kursorski tasteri (strelice), ali proizvođači očigledno imaju drugačije rezultate istraživanja preferencija korisnika.

Priključci

Svaki aktuelni laptop ima par neophodnih priključaka: HDMI za spoljni monitor, brzi USB za eksterne diskove i flešiće, te drugi USB (koji može biti i sporiji) za, na primer, miš. Pored fizičkih prednosti USB-C priključka (manje dimenzije i simetrija), njegovo prisustvo omogućava i lako proširivanje seta priključaka adapterom koji dodaje priključak za žičnu mrežu (ako ga laptop već nema), HDMI ili DisplayPort za monitor, te još USB portova.

Nepostojanje žičnog mrežnog priključka već neko vreme se ne smatra manom, jer, realno, sve ređe nam laptopi „izlaze u svet” preko žica. A kada je u pitanju bežično povezivanje, Bluetooth se već godinama podrazumeva, svaki laptop ga ima, kao što ima i Wi-Fi. Čak i ako trenutno niste u dometu dvopojasnog rutera koji radi i na 2,4 i na pet gigaherca, moderniji i brži, dvopojasni Wi-Fi 5 i Wi-Fi 6 (IEEE 802.11ac i 802.11ax) dobro će doći u budućnosti.

Procesor

Tzv. „iznutrice”, odnosno glavne elektronske komponente laptopa najviše utiču na cenu. Ako vam budžet dozvoljava, izbegnite najsporije Intelove procesore iz serija Celeron, Pentium, Atom, već težite ka Core procesorima (i3 ili jači). Opet, ovo je uopšten savet, jer uvek postoji model u nižoj seriji koji je brži od slabijeg modela više serije. Za rangiranje procesora pogledajte neki od brojnih sajtova koji rangiraju sav hardver, pa i procesore, kako bi bilo jasnije šta možete da očekujete od nekog Intelovog Celerona N, Pentiuma 4, kao i AMD-ovih A4, A6, E1 i sličnih procesora. Pored sirove brzine obrade podataka, procesor je najzaslužniji za „odzivnost” računara, tj. brzinu reagovanja. Kod najsporijih modela, pogotovo ako ste prethodno navikli na nešto brže, dešavaće vam se da nakon zadavanja komande, klika ili dvoklika miša, ne znate da li računar nije registrovao komandu ili tek treba da odreaguje.

Memorija

Kao i za sve ostalo i ovde bi bilo najlakše reći „što više”, ali pokušaćemo da budemo konkretniji. Ako pričamo o radu u Windowsu, četiri gigabajta radne memorije je minimum, a osam gigabajta je poželjno. Više memorije biće potrebno za ozbiljnije stvari, poput obrade videa ili igranja. Vrsta memorije i frekvencija na kojoj radi, generalno, imaju uticaja na performanse, naročito u vrhunskim mašinama (i primenama) gde je svaki procenat snage bitan. Najvažnije je da memorija bude u skladu sa procesorom i čipsetom.

Skladište

U ovom trenutku možemo da smatramo da je mehanički hard-disk, kao sistemski, osnovni disk - otišao u penziju. Dakle, vaš novi laptop svakako treba da ima SSD i to M.2 formata (pločica) i NVMe standarda povezivanja. Izbegavajte SATA SSD uređaje, zbog brzinskih ograničenja samog SATA standarda, koji su SSD-i odavno prevazišli. SSD je najzaslužniji za opšti utisak koliko se brzo „dešavaju stvari” na laptopu: koliko se brzo podiže Windows, koliko se brzo laptop vraća iz Sleep režima (posle zatvaranja i otvaranja poklopca/ekrana), kao i koliko se brzo pokreću programi.

Brzina SSD-a? Čitav ovaj tekst opravdava njegov naslov, pa ne smemo da sugerišemo da izaberete laptop sa SSD-om koji pruža čitanje podataka brzinom od tri ili četiri hiljade megabajta u sekundi, ali, na primer, i 1500 ili 1700 megabajta u sekundi je sasvim odlično za laptop opšte namene.

Kapacitet SSD-a? Ukratko, 120/128 gigabajta je dovoljno za Windows i tek par osnovnih programa, 240/256 gigabajta je već mnogo bolje, a profesionalcima i igračima AAA naslova ni terabajt nije dovoljan.

Ako SSD nije dovoljno velikog kapaciteta, spoljni diskovi ili flešići rešiće problem smeštaja vaših dokumenata, video-snimaka i ostalog materijala. Bolje rešenje je, ipak, dodatni unutrašnji disk i tu dolazimo do...

Mogućnosti nadogradnje

Svaki laptop može donekle da se unapredi nakon kupovine, prostom zamenom ili dodavanjem komponenata... koliko je to kod konkretnog modela moguće. Ako radna memorija nije zalemljena na matičnu ploču laptopa, već je u obliku takozvanih SODIMM „pločica”, razlikujemo slučajeve kada laptop ima jedan ili dva slota za takve module. Jedan modul može da se zameni onim većeg kapaciteta, ali imajte u vidu da njegov maksimalni kapacitet zavisi od modela laptopa. Ako su prisutna dva SODIMM slota, moguće je dodati drugi modul, a kada se u laptopu već nalaze dva modula, moguće je oba zameniti većim.

SSD u obliku M.2 pločice veoma se lako menja i možete da ga zamenite prostranijim, ako smislite gde ćete da „udomite” stari i ako se pripremite na reinstalaciju Windowsa. SATA uređaj (SSD ili hard-disk) formata 2,5 inča jednako se lako menja drugim, a još lakše ako on nije sistemski, na kom je Windows, već dodatni. U poslednje vreme mnogi modeli laptopa imaju ugrađen M.2 SSD, ali je prisutan i prazan slot za 2,5-inčni SATA uređaj, što je prostor za najverovatnije prvo proširenje koje ćete izvesti nakon kupovine laptopa.

Šta je u njemu, zapravo?

Ako niste od onih koje će ući u prodavnicu i samo reći „Dajte mi ovaj beli laptop”, najveći problem prilikom kupovine je kako utvrditi tačne specifikacije prenosnog računara. Prvo, pokušajte da verujete informacijama prodavca, a ne sajtu proizvođača. Ovo kažemo zbog toga što pouzdano znamo da na naše tržište stižu modeli koji se razlikuju (čitaj: slabiji su) od onih koji se prodaju na Zapadu. Štaviše, neki detalj konkretnog modela se može razlikovati i kada stigne njegova nova količina, novi uvoz.

Po našem mišljenju, najveći problem je kako utvrditi specifikacije ekrana i SSD-a. Što se tiče ekrana, prodavac vam neće dozvoliti da na laptop u prodavnici instalirate specijalizovani softver koji može da iščita model ekranskog panela, pa da na internetu saznate nešto više o njemu. Ono što možete, kada ste već u prodavnici, jeste da subjektivno uporedite ekrane više modela laptopa, a imajući u vidu poznate specifikacije. Pažljiv kupac lako će prepoznati da li je panel šestobitni ili osmobitni, odnosno, da li je intenzitet osvetljaja 220 ili 350 kandela po kvadratnom metru.

Što se tiče SSD-a, ali i ostalih komponenata, iskoristite alatke Windowsa kao što Device Manager, System Information, hwinfo.exe da detaljnije vidite koje su komponente u laptopu. Po tačnoj oznaci SSD-a, na primer, lako je utvrditi njegove karakteristike, a nimalo nije svejedno da li je SSD deset ili trideset puta brži od hard-diska.

Opšti saveti

Ne insistirajte na najnovijem i iskoristite popuste („akcije”). Na primer, dobar laptop sa procesorom prethodne generacije ili čak dve-tri generacije unazad je vrlo često zanemarljivo lošiji od najnovijeg. A upravo takvi modeli su na popustima, kada uvoznici „čiste lager”.

Ako pratite cene na domaćem tržištu, primetićete da isti model laptopa možete da nađete jeftinije kod malog lokalnog prodavca, nego u nekom od većih lanaca prodavnica. A, sa druge strane, u velikom lancu prodavnica (mesec dana kasnije, na primer) možete da naletite na „akciju” sa još nižom cenom.

• • •

Laptop k’o laptop? Daleko od toga! Na tržištu je hiljade modela i među njima ima odličnih, osrednjih, lošijih, ali i modela koje bismo slobodno mogli da nazovemo čistom prevarom! Svaki detalj je važan. Nadamo se da ćemo vam ovim tekstom biti od pomoći prilikom naredne kupovine.