1. septembar 2020.

Kada je pred kraj leta 1995. godine američka kompanija Microsoft predstavila svoj „istorijski” operativni sistem, ništa u vezi sa promocijom nije bilo obično. Iako su tehnološke kompanije u toj deceniji bile poznate po „drugačijim” promocijama, Microsoft je krajem avgusta 1995. godine prevazišao sve dotadašnje standarde, potrošivši 250 miliona američkih dolara.

Za promociju je licencirana pesma grupe Rollingstones, „Start me up”, koja se savršeno uklopila u koncept operativnog sistema čije aktivnosti korisnik pokreće kroz taster Start. Na prve taktove ove popularne pesme Bil Gejts, Stiv Bolmer i ostali na sceni, pred prisutnom i televizijskom publikom demonstriraju kako programeri plešu. Verujem da svaka mlada osoba koja danas radi u nekom tehnološkom startapu i sanja da će postati lider ozbiljne i svetski poznate kompanije mora videti klip sa pomenutog događaja. Osim istorijske važnosti, u njemu se krije i par saveta kako se NE ponašati na sceni.

U promociju su uključene i brojne poznate ličnosti, a među njima se svakako izdvaja tada megapopularni par iz američke serije „Prijatelji” - Dženifer Enistor i Metju Peri, koji su u prvom sajber sitkomu (da, tako su ga sami nazvali) pomagali „običnim” korisnicima da razumeju i nauče kako se Windows 95 koristi. U relativno nespretnom uvodu, Dženifer i Metju dolaze do zgrade Microsofta tražeći Bila Gejtsa, kako bi se dogovorili oko uloge u sajber sitkomu „Inception” (pre „Inceptiona”, razume se), da bi ih Bilova sekretarica odvela u njegovu kancelariju u kojoj ih čeka Bilov lični računar sa sveže instaliranim Windowsom 95 o kom sekretarica baš sve zna. Zbunjeni glumci zainteresovano zapitkuju sveznajuću sekretaricu, a ona u stilu stroge profesorke iz srednje škole uteruje „strah u kosti” svojim odlučnim odgovorima na pitanja.

Samo lansiranje je vodio tada najpopularniji voditelj u SAD, Džej Leno, a događaj je prenosila američka TV mreža NBC. Microsoft je bio toliko ponosan na svoje programere da ih je uvrstio kao tačku na prezentaciji. Postrojeni u redove kao na ceremoniji dodele diploma, programeri su stajali na visokoj platformi i tapšali, dok im je tapšala egzaltirana publika. Setimo se samo nekoliko godina kasnije, kada je Stiv Bolmer preuzeo kormilo kompanije, mesto programera u Microsoftovom ekosistemu će zauvek biti ispisano zlatnim slovima.

Važan aspekt Windows 95 sistema bio je pristup Internetu kroz MSN. Poznata je ideja Bila Gejtsa da „privatizuje” svetsku mrežu, upravo kroz pristup njoj putem MSN. Naime, inicijalno je Microsoft naplaćivao sate pristupa, a korišćenje mreže duže od tri sata dnevno se naplaćivalo dodatno. Windows 95 trebalo je da bude mehanizam pomoću kog će Microsoft kontrolisati pristup internetu. Na našu sreću, to se nije desilo.

Prvi put smo dobili i famozni Plug’n’Play mehanizam instaliranja novog hardvera, koji je trebalo da olakša taj proces. Budimo iskreni, uprkos toj funkcionalnosti, instaliranje i podešavanje hardvera u to vreme nije bilo ni nalik današnjem. Instalacija nove audio ili video-kartice podrazumevala je i ulazak u famozne fajlove autoexec.bat i config.sys, u kojima ste morali izmeniti određene linije i dodati nove, kako biste imali zvuk i u grafičkom interfejsu Windowsa i u DOS modu u kom ste najčešće igrali igre. Upravo je činjenica da je Windows 95 bio baziran na DOS-u imala i svoje dobre i loše strane. Sa jedne, kompatibilnost sa starim DOS i Windows 3.x programima bila je u potpunosti očuvana. Sa druge, 32-bitni operativni sistem je mogao više, ali je bio zauzdan potrebom da omogući kompatibilnost, a to ga je koštalo unapređenja stabilnosti tranzicije između DOS moda i rada u novom grafičkom interfejsu. Vremenom, kroz DirectX API, Microsoft je povećavao podršku za igranje igara u full-screen režimu, koji je i bio razlog stalnog „odlaska u DOS”.

Windows 95 bio je neverovatno popularan operativni sistem, još od samog uvođenja. U prvih pet nedelja od lansiranja, softver je prodat u čak sedam miliona primeraka. Mogućnost da se podaci relativno jednostavno dele između mašina omogućila je lako korišćenje ovog operativnog sistema u poslovnim okruženjima. Ipak, Windows 95 je svoje najčešće uporište imao u samostalnom kućnom računaru profesionalaca, čija su deca u pauzama korišćenja (ili češće) mogla konzumirati multimedijalne igre.

Naredne godine su se pojavili Quake, Command and Conquer Red Alert i Tomb Raider, tri igre koje su podelile publiku. Personalnim računarima su u to vreme jako falile sportske simulacije koje su bile rezervisane za konzole. No, zahvaljujući strategijama (pre svih), računari su tih godina postali veoma reprezentativni uređaji za igranje. Nekoliko godina kasnije, pojavom naprednijih 3D grafičkih kartica, računar je preuzeo vodeće mesto u konzumiranju video igara. Windows 95 je odigrao veliku ulogu u toj tranziciji, uprkos „plavom ekranu smrti”, koji je sa njim, nezvano, došao u naše živote.